Нова искра

фј^ . Шг само ми се учини да је све окупље. Р1а углу АрпаутПазара, пред „Дветковом фурунџиницом", поседало је малских сиротих зкена ; свака је од н.их рапшрила пред собом бошчу с платном или чарапама, везом или чипкама. Овде су и старудинари, телали, како ли да пх назовем, Дигани. Зову пролазнике, као оно чирачићи, нудећи им

— Ела, госпоја, извол'те, алеви френци ! — виче један, видев да сам застала крај коша пунога патлицана, — Извол'те ! И у мене има црвени парадајиз, зрел, ја какав је ! пун сас софт ! — говори други и раздвоји један патлиџан. По што кило ?

ПРО.Т 5. II 0 В А 1 Похитах одавде чаршијом, а чирачићи само тек излетају из дућана и вичу : — Ела, стринке! Ела, невесто! Ела цветови, убаве игличкс , шушкаве гаамије , стамболска басма ! Елате ! Жинух и мимо ону пијацу где се продају земл>ани судови ; упутих се Арпаут - Пазару, и већ замирисаше ћевапчићи, како би Нишлије реклс, — мани се! И овамо је сељака много, као на Паша - Џамији,

(' К Р А СТРАН А 131. и хвалећи панталоне, блузе, шајкаче, „госпоцке аљине", жакете, ципеле, јер је све, веле, красно, дивно, ново, без икакве варанције. Промувах се, како рече она бедница на Паша-Џамији, кроз селце, а љих је толико, да кад би пљуснула киша, не би пала на земљу, него на народ (тј., ако се не би склоиио). И стигох на средину Арпаут-Пазара.

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ извајао Г Б. Јоианоиић