Нова искра

Е овуј годину неје како другу. Грош кило! Грош! Грош! Ајдете, госпоје! У мене триес и седом паре ! Елате ! — виче онај први. Купих само једно кило за ђувеч, јер сам с „парадајзом" готова, од овога по грош, јер ми се учини да је бољи, без сумље, што је три паре скупљи. Оставих ове, па одох тамо где је паприка за туршију. — Ела, госпоја, ела! Ја ги! ја ги! Жуте како лимон а благе како шићер! — Паприка као шећер ! — Две ми очи, јес! На прекрши једну — пробај !... Дај, у што ћеш ? Колико да избројим ? .. . И.љадо, две, три, — говораше једаи баштован, узимајући по пет од једном. — ТТо што стотина ? — Шес' гроша.. . Овуј годину неје како у друге срећне године. — Нећу од тих. Скупе су. — Право, п1то ће ти којекакве измотације, кад су и овеј просте убаве, — големе : ће да стане у једну кило пирипач . . . Четири гроша стотипа. — Мало маље. Али право да кажем и ове су скупе. — ПТто викаш скупе, молим вас ? .. . Пуста Нишава беше ми све однела, само ми је земљу оставила. Кутгила сам од љега паприку, па и црпи лук. Н>егова жена сложи у кош све лопо ... ама ко ће понети ! Но у Нигау је за то лако : носача колигсо ти је вол.а, Ене га Јовап! Нека ти понесе кош Јован Ватерија, — рече баштованова жсна, па привика: — Јоване ! Батерија ! Батерија бре ! Ела ! Приђе један сиромашак у издрту дугачку капуту, опасан конопчићем, алатком својом. — Колико тражиш, да ми понесегл овај кош ? Куде тијекућа? упита он озбиљно, испрсив се некако чисто достојанствено. — У Београд-мали. — Шесет пара, — вели оп кратко. — Ја мислим да ће ти доста бити грош. — Грош ! — узвикну он чисто промукло. Па кад стаде да гестикулише и да виче: Грош ! Грогн ! — просто страхота. — Грош ! Могарац ли сам, вол ли сам те да потегљим толико на грбину за грош ! Грош ! Грош! па дочепа шајкачу с главе и лупи је о земљу колико може. Ја се просто убезекнух од ове напасти, и чисто са страхом упитах баштованџику: — Да није луд ? ... — Јок, није луд. Не ли ти реко — Батерија. Батерија оде, нуцајући из спих шест топова, а мину поред нас други, много старији од Батерије, али судећи по његову, изгледу и „телесну саставу" рекло би се, да би могао понети на леђима много већи терет од овога коша с луком и паприком. — Чекај да зовем овога. Ово је Митко Старо Сирење . . . Митко ! Митко ! Ништа. — Старо Сиреље. Овде се намах стаде освртати, па кад опази ко га зове, врати се. — Хоћеш да ми понесеш овај кош ? — Заш' па да не ? — одговори он доброћудно.

— Колико тражиш ? — Куде ти је кућа? Ја казах. — Два гроша. — Какви два гроша ! Грога, доста јс. Он упр поглед у кош, почеша се за врат и отеже: — Пеки-и-и!... Мало млого, ајде да се назари. И узе дрегпити конопчић с паса, и везивати љиме кош. — Зашто те зову Старо Сиреље ? — велим ја. А он : — Кооој ? Не би овој зборио пред твоје лице, па да ми дадеш динар. — Динар ти нећу дати; али ипак добићега бакшиш . . . Кажи. — Море, што се вика то неје за бакшипт, ного . .. знага, срам имам . . . Како да зборим . . . Несам ја так'в човек. — Заш' кршиш ђердан (тврдиш пазар) ? . .. Заш' се млатига ? . .. Причај, тако ти јкиво Јолче ! — вели баштованова жена; а Старо Сиреље: — У мори Сико, па ти! Немага деца, па не знага како срцо боли.. . Зага' ме закле у Јолче ? — Е тој ти је. Саг теја, не теја, морага да кажеш. — Зага' ме викају да се чудите и крстите. Тој су ми напрајили моји дупшани, коцкари, суртуци, баш несу, да викате, домаћини и чорбаџије. Диго се један дан, лете, како сваки пут — рано, итајећи да ме не затекне слунце у легало ; јербо и једно пиле, ете, ла се рано дигне та поје. Кој се рано дигне, викају, срећа му расте. Па и мене, випт, како је пораснула — добија сам презиме, па виће при мене ће си је дор ме не понесу у Горицу. Дигаја сам се рано, понеја сам мало железор и једне гизија тпалваре, што ми даде једНа чорбаџика, да ги продадем ; пројдо при дућан на Жалну Врбу, па стадо да зборим сас једну младу удовицу... Истина убава беше, ама зар сам ја тај човек ... у-у-у ! чуваја Бог ! . . . Ја зборим, а два суртука, туј пред дућан на Жалну Врбу, видоше, па мислејећи што си немам домаћицу, да сам так'в, та си звикаше, смејајући се од с'в глас : — Бре! Ја га Митко!... Митко Старо Сирење !... Старо Сирење . .. Ђојам ја сам онак'в какво је старо сиреље, кад си је у њега турено салте мрвка сол . . . Угурсузи и могарци ! Бог да ги убије, да би ги убија ! Суртуци! Из његова приповедања видело се да га ово боли. Па ипак ево где се осврне тек онда, кад га зовну тим „презименом" љеговим. — Море што има у Ниш чапкуни, мани се!— рече Старо Сирење јетко, па чучну те намести кош на плећа. Платих му, и дадох му бакгаиш, па га испратих с девојком, а ја пођох као моје суседе буле ногу пред ногу. Како се обрадовах кад сретох једну своју стару познаницу, баба-Сику. Красна ти је душа та баба-Сика! Мала је и пуначка, а носи се као и остале старе Нишлике. Ситгги, ситпи кад иде, између пета би јој стао чеперак а палцеви се готово додирују. Кад ме познаде, поздрави се са мном и рече: — У Ниш ли си, мајке ? А не знам кој ме превара што си божном у Београд. — У Нишу сам, баба-Сико.