Нова искра

СТГЛНЛ IX ... .. В .0 6А Љубав према људма и живо салсећа®п у љиховој судбини - основни су мотиви свих Надсопових творевина а у исти мах и његова кулминација. Веруј у силу љубави своте! Веруј у крст јој победне моћи, У сјај ком хрли из мрачие ноћи Свет што у блату н крии грда, ПГто тражи душе, јпто тражп срца.... Всруј у силу л>убави своте ! И до краја својега живота не изневери Надсон свој идеал ; до последњега даха његова живела је у срду н>егову љубав према људма која га је хранила, грејала и одржавала. Цео свој кратки живот, сав свој таленат посветио је Надсон пајискренијем учептћу према ближњима. Он није ни могао ни умео равподушно гчшдатн несрећу, проћи мимо страдалника, а да му не понуди што је имао, своју сапатрву. Ћутат' кад се рида и нарнче љуто, Кад бих невољиоме помогнути хтео Ћутат' иит бих мог'о, ни знао, ни хтео. Он цео свој зкивот везује за живот осталих људи позивајући да и они жртвују свој живот љубави према човечанству Буди спремаи свом душом помоћи Сваком брату ком номоћи треба, Који пати, ког невоља мучи Љуби свето, љубав је са неба. Срцем својим и свом душол својом Врату своме у сиасење стижи. Папред иди светлећи пред масом, Веруј, љуби и клонуле дижи ! Песник је уверен, да наслада није у личној срећи, већ у алтрујистичпом осећа,ју : страдати са другим и за другога. Има даиа када ми је мрзак венац нуко сроће, Има дана кад се трње с насладом иа чоло моће. Безгранично је и страспо волео Надсоп своју отаџбину. Све мрачно и убого у њој било је њсму нарочито мило и драго. Ни за што па с.вету ие би он уступио „маглу северску", „плач буре", „дивље гауме и лугове". У ту1)ини грца од чежње за отаџбином, а састанак са завичајем измамљује му сузе радости : Здраво, мајко — завичају ! 0 пригрли, загреј сина, Оживи ме светом ласком .... ЈТрво, чега се пред самом смрћу сстио, бегае отаџбина — његова пајвећа свстиња, а растанак са њом срце му је кидао: Отаџбиио драга! Кад бих сад од смрти отргао себе, Љубећи те силно, учио бих л.уде Како да те воле и живе за тебе. Како бих ти пев'о ! Са каквим бих пгевом Душмано ти клео !... Као псето верно Живео бих за те, дис'о твојим дахом И страдао с тобом, страд'о неизмерно. Ал' доцкан је, ето, — смрт не чека више.... Поред овога Надсона је такође заносила и природа. Он је знао њезин говор и осећао њезино било, и са пуно л>убави и поштовања певаше јој. Природа буди у његовој души чисту радост, па би поново да детињски љуби: Ах тако је живот красан! А природа у завичају миром успављује болесну песникову душу: Тај мир ми годи .... Волим крај реке У густој трави под брсним грањем Блажити своју уморну душу....

И С К А ВРОЈ (). —, ' ■ ■ : ј : А мир дубоки и благодатин Мучену груд ми чува н штити Ко да се мати нригнула тнхо С љубављу нежном

Једнаје од карактеристичних црта Надсонове појезије и очекивање аророка. Свежина душе спасава песника од песимизма ; он осећа да има изласка из овог загугаљивог и мучног положаја ; али, као младић, онгајога не види ; оп верује да би му неко вигаи и мудрији могао и показати тај излаз. Зоог тога се и оре његови страспи позиви толт невиђеном пророку. Он зове тог пророка да види „како смо бедни, како уморни и беспомоћни у мучној борби." Где си, вођу и пророче? — Дођи И разгопи тмушу што нас давн ; Дај да нрииим и најљуће муко, Дај да умрем ко паћеник прави Ал' п грудма пуним да иродишем И смелошћу да ми поглед пдане! Или: Пророче, дођи ! Свом силом јада Зовем те, зовем, о име свето ! Гле како само учмасмо сада, У мучној борби клонусмо ето ! Ил' сад ил' никад! Нек тмина мипе, Савести нема а стид се гаси ; Ни једна зрака да кругом сиие, Подлачки само чују се гласи ! Надсон је доиста дубоко осећао тежак положај свију отгих који су па распућу а који чекају „вођа." Жудно је очекивао хероја, био оп песник или мислилац, који би казао своју заветну реч и светим одутпевљењем сјединио све боље људе. Превремено је умро млади песник Пророка није дочекао. Нисмо ни ми.... Јога не дође опај који би речју и делом исповедао символ Надсоттове вере : Бог ,је мени — Бог патника, Бог — обагреп крвл.у, Бог је мени — брат и човек са небеском душом! ПГКВЕО р. ЗБ0Г0М италијански написала 6. 3(вера Атог сће па§се е 81 та!нга 111 со1ра. Оће со1 птогво е со11еггог а'аппо<1а т&изЂо Иоге Бпц^атеп^е поп (1пга. РгаП. (наставак) Говорио је с жестином а моје руке, које је он био притиснуо на своје срце, осећале су његове убрзане ударе. •— Масимо, ви ми можете дати један једини доказ љубави, а тај је. да ли верујете да ми остаје још толико поштења, да Вам се могу одупрети. Ви сте победили жену, која јс са својих двадесет пет година мислила, да може пркосити свакој слабости и која се сматрала за непобедну. То вам је довољно. — А како бих те могао изгубити, Валерија, баш сад кад те моја љубав преобрати у култ ? Зар не знаш.... — Збогом! прекидох га сурово и одлучним гласом. — Не, немој тако. — Бар ме пољуби ! ...