Нова искра

КРОЈ V. НОвАИСћРА ^ ^ СТ РАН .У 198. Истанбола, пашиница је : сишла је озго аз своје одаје рано, тек гато моја мајка узе абдест. Е после, да је остави и па да отклања намаз, пе иде : папшница је к в&ој дошла. А много доцкан легосмо : да клања акшам-намази побле поноћи, не бива. .. Кад год остави које клањање преко дан или у вече на јави, она га ноћу у сну изврши. — Али мени се учини нешто много дугачко. — Што би на јави очитала једанпут, у сну очита некада пет а некада и десет пута. И то тако лепо чита, ниједне речи не прескочи. Једном, кад читаше у сну некакву дугачку молитву, запали моја тетка свећу, па узе ћитаб ... „Све редом — вели — чита, као да није у сну." -— А ла илахе ? — Знаш да смо имали пре неки дан у кући молепије за покој душе Алијине мајке, па анне ие стиже да барабар с муфтијом и осталима очита „Ла илахе", те

ДОМ ГДЕ ЈЕ САН - СТЕФАНСКИ УГОВОР ПОТПИСАН. Сликао Ст. Тодоровић.

— Никада ми не каза е ти мајка у сну говори, па ноћас ... — Јок, — прекиде ме она, и хтеде ми нешто рећи, па се тек трже и пође меџлису. — Што си крила, Мерсије-ханум ? А? Она застаде. Да јој је непријатно ово питање, познала сам, али ипак, ваљада из учтивости, одговори : — Нисам имала шта крити. Моја мајка у сну не говори, и не рче, но спава мирно као дете, или јагње. А ноћас ... Ту прекиде, и опет хтеде меџлису, но кад виде да ја не полазим, да је погледом молим за одговор, узе, али с таквим поштовањем, па и богобојазни као кад помиње име Мухамедово : — Мајка ми у сну не говори . . . Ноћас је читала акшам-намази (вечерњу молитву) . .. Знага, ханума је из

Боже милине! »Депо ти је рано уранити, »У нрозорје, кад славуји иоју !...« Ок) није прозорје, већ рано јутро, па ипак је овако красно, пуро милине.

Међу булама је и Мејрем-ханума. Претекла је и своје кћери и гогаћу, и већ се весели и пљеска длановима. Лице смежурано, а срце младо, као у девојке, пуно детињске радости Где су оне поцрвенеле очи ноћаптње, где су усукане трепавице ? Ко би рекао е је ноћас платсала, е се икада заплакала ова весела жена ? . . . Сетих се свега, па се одвојих мало с Мерсијом и рекох :

узе голем мерак : тешкала се од онога дана, док ноћас не . . . Колико зрна на бројеници, толитсо пута ,Да илахе". Пет стотина зрневља кроз прсте, пет стотина пута изговори се „Ла илахе ил Алла". А анем је, може бити, прешла у сну бројеницу и двапут, нисам бројила. . . Јутрос је лепо, на време клањала и очитала саба-намази (јутарњу молитву), и уделила милостињу : одужила се за до подне Алаху, па ће се умирити, видећеш .. . Девојка заћута, пође меџлису, и ја за њом; погледах Мејрем-хануму: још пљеска длановима и пева напоредо с младим ханумама. Она се већ сасвим умирила... Немирна је душа плакала, а мирна пева.