Нова искра

8. Н 0 В А Кад је гшчео долазити себи, чинило му ое као да је на другом свету. Лепо је чуо песму херувима, само му је чудно изгледало, што не може слободно да се креће ! Али кад се лотпуно освестио, видео је да је још на овоме свету. Она херувимска песма била је шкрипа неподмазаних воловских кола на којима се возио, а није се могао слооодно кретати зато, што је био везан и у руке и у ноге. Пређе му преко памети све шта је учинио и ужасну се од помисли шта још може, због тога, бити од њега. Једина нада сену му у извучепи погодак. Мислио је : кад човек има пара, лако му је. Хтеде се опипати руком да се увери јесу ли лутрије код њега, али то не бегпе могуће. Он замоли спроводника да овај то учипи. Спроводник беше неки непознати, сурови човек. Не само да му ие хте учинити по молби, већ га млатну мотком по глави, те се поново обнезпани .... *

СТРАГГА 2М.

испред њега грмнуше као четири грома, а зрна из ових зарише се у његове груди .... * & * Звона са оближње нерадииске цркве почеше звонити на јутрење. Новко је лежао у кревету и решавао једно крупно питање : да ли је он на овоме или ономе свету; да ли јо мртав или жив ? т 1уо је лепо она иста стара нсрадипска звона, али, зар и на овом свету не може бити таквих звона ? Гледао је у стел>у своје собе и своју постељу, али зар пе може тако шта и на ономе свету бити. Пипао се по грудима и није осећао болове. Мицао је слободно и рукама и иогама .... Још је био у недоумиди, а преда п, стаде синчић му Манојло : — Устани, бабо Новко устаде.

ПРИЗРЕН (ИСТОЧНИ ДЕО)

Сиромах Новко! Оно што је слутио — догодило се. Пропао је. ГГропао је сасвим. Нису му могле пи паре помоћи, јер му је у оној гужви, кад је ухваћен, и лутрија нестало .... После дугог тамновања, вгукући тежак оков и трпећи често глад и жеђ, напослетку, сви земал^ски судови осудшпе га на смрт. Био је изведен да се казна над њим изврши, онамо, где је он Самуела убио. Ископали раку а испред ове поболи колац па за тај колац њега везали. Дошао иоп к њему па га нешто пита и са њим говори, а он ништа не разуме. Полицијски чиновник нешто чита, а он ништа не чује. Око себе види грдну гомилу нечега што се миче, а не види шта је. Види само свога малог Манојла, далеко испред себе, где плаче и рупцем брише очи. У грудима му се нешто стеже као да ће да га угуши. Јурпуше му сузе на очи и хтеде пасти у несвест, да бапт у та.ј мах не виде, како она,ј полицијски чиновник махну белом марамом, и на тај знак четири пушке уврстане

Виде да је све био сан. Страшан и ужасан сан! ГГрекрсти се и рече : „Хвала теби, Боже !" Задовољан што је то био само сан, Новко се радоваше. — Устаосам, сине, ево ме, речедетету, смешкајући се. — Бабо, вели му Манојло: ти си весео. — Весео, сипе, дакако. Нека је хвала Богу ! — А да ниси, бабо, добио оне паре гато смо синоћ молили Богу ? пита Манојло. Новко се тужно насмеја. — Нисам, одговори. — Е онда 'ајдемо у цркву да се опет молимо Боги. Новко се спреми, узе дете за руку и пође са њим у цркву. Кад уђоше у црквену порту, рећи ће Манојло оцу: — Хоћу ли се опет молити Боги, као и синоћ? — Нећеш, чедо, ти, већ ћу му се молити ја. До сад сам се молио да добијем на лутрији, а сад % му захвалити гато писам добио. * * *