Нова искра

ОТРАНА 230.

II 0 В А ИСКРА

БРОЈ 8.

Још је дуго Новко Старчевић играо на лутрији али нит' је молио Бога, свога Светога Ђорђа и све остале Божје угодник.е да добије, нити их је псовао кад није добио. Био је равнодушан. Кад је се о томе у коме друштву повела реч, имао је обичај рећи : „Нема леба без мотике." А тако и јесте.

НА П0С1У

ш,

I ЕСТ ДАНА СЕ МУЧНО РАДИ, Ал' ТЕРЕТА души НЕМА ; ПоСАО МИ ЖИВОТ СЛАДИ И СПОКОЈСТВО ТИХО СПРЕМА. Али седми дан одмора Сав трепери у милини, Јер тад ређам песме нежне Са анђелом у тишини

СОКОЉАНИН

ЧУЧУК-СТАНА БИОГРАФИЈС^А ЦРТА од I ЈОВАНА ЂОРЂЕВИТлА РСом Србину није познато име Ајдук-Вељкове „дилбер" Чучук - Стане ? Народна песма спомиње увек и њу уз славно име Ајдук-Вељково, а сад је већ п на позорници гледамо у познатом Драгашевићеву делу. Али и у песми и на позорници видимо је само као пратилицу Ајдук-ВеЛ)кову. Смрт његова нрекида и наше даље знан.е о њој, осим кратког наговештаја у Милићевићевој „Кнежевини Србији", где стоји, да се Чучугс-Стана доцније удала за грчког капетана Јоргаћа, да је с њим родила троје деце и да је умрла 1848. у Атини. Попунити по могућству по гдекоју празнину у би _ ографији ове дичне Српкиње, обелоданити по гдекоји податак из бурног и занимл.ивог зкивота њеног, биће скромни задатак ових редака. I. Чучук-Стана се родила око 1797. у Сиколу у округу Крајинском. Пореклом је из Херцеговине, откуд јој се Н дед њен са своја три сина одселио најпре у Влашку; а пошто му се тамо није допало, врати се из Влашке и настани се у Сиколу. Отуда му се један син врати у Херцеговину и доведе оданде још нових досељеника, те тако Сиколе населе сами Херцеговци. Сва три сина првог сиколског насељеника прозову се различним презименима: НериК, ВелимировиК и ПљештиК. Један од њих тројице запони се и оде у Неготин, где постане прота. Пљештић остане у Сиколу и роди кћери: (Јтану (Чучук-Стану), Стојпу и Стамену.

Све три кћери (још док су мале биле) пошље Пљештић у Банат у Белу Цркву, где су биле код тамогањег попа и училе женски рад. По жељи очиној носиле су све три сестре у Белој Цркви мушке немачке хаљине, па су се доцније у тим хаљинама вратиле у свој завичај. Чудновата ова жеља Пљештићева објашњује се тиме, што он све дотле није имао мушкога порода. Најмлађе дете, Михаило, родило му се много доцниј, и било је још на сиси, кад се збила катастрофа 1813. године. Године 1812. бавио се Ајдук-Вељко у Неготину у кући тамошњег проте, стрица Станина. Неки од његових момака похарају Сиколе и још нека села и том приликом однесу и Станине дарове. Стани је тада могло бити око петнаест година. Она узме за руку своју млађу сестру Стојну и оде на тужбу Ајдук-Вељку. „ Госиодару" — отпоче она — „зар твоји момци не знају Турке убијати, него девојачке дарове крастиР' Ајдук-Вељко се тргне. Овако с њиме још нико није говорио. Загледа се у лепо, одважно девојче, што ту пред њим стајаше, држећи за руку своју млађу сестру. У то уђе и прота, и Ајдук - Вељко разабра, да је лепа тужитељка протина синовица. На столу пред АјдукВељком стајала је хрпа златног и сребрног новца. Он заграби из гомиле, колико му је у обе шаке стало, па пружи новце млађој сестри, која то прими у мисли, да је то накнада за сестрине дарове. Ајдук-Вељко заграби и по други пут, и обаспе златном кишом Чучук-Стану, која зачуђено прими богат поклон из Вељкове руке; Ђ Сад сам те даривао, моја си!* одговори Ајдук-Вељко младој тужитељци, која врисне од ужаса. Така је била просидба Ајдук-Вел>кова. Чучук-Стана постане Вељкова жена, а прва његова жена Марија, сестра Станоје Главаша, одсели се у Јагодину. II. Стана је живела с Вел.ком мало дуже од године дана. Брачни њихов живот био је праћен непрекидном праском пушака и грмљавом топова. Стана није само ракијом служила дружину АјдукВел.кову, нити је само јавл.ала Вел.кове заповести сеизбаши, да му спреме љутог хата „Куптљу." Она је уз АјдукВељка често била и на окршају, где су се ране делиле и добијале. Тако је од голубице постала соколица, од нежног девојчета јунакиња. Из тог доба су њене четири ране, две на нози и једна на рамену од пушчаног зрна, и једна на потил.ку од јатагана. Док се Ајдук-Вељко с Турцима био на Неготину, протури се кроз турску војску чувени грчки капетан ЈоргаК са још шест другова. Страна Ајдук-Вељкова ове пребегле није могла распозиати од Турака, и у том неспоразумљењу у мал не бише побијени од Срба, којима су у помоћ долазили. Срећом стигне Ајдук-Вел.ко још на време и избави их. Ајдук-Вељко и Јоргаћ знали су још пре један за другога, а сад су се лично познали и побратили. После смрти Вељкове Стана се бавила неко време у Великом Бечкереку. Млада удовица првог српског јунака била је предмет велике пажње и живог саучешћа. Један од најотменијих бечкеречких Срба понуди јој своју руку. Она је одбије. „Вила сам за јунаком", рече она, „и ако се још узудајем, поћи ћу само за јунака." И одржала је реч.