Нова искра

ВРОЈ 8.

II О И А И С К Р А

СТРАНА 231.

Из Вечкерека је отишла у Белу Цркву, где се још дететом бавила, као што је горе казано. Ту је провела више година, и доцније се удала за капетана Јоргаћа, побратима Ајдук-Вељкова. Јоргаћ је после пада Него тина још неко време војевао с Турцима на своју руку, а после је ступио у коло „Хетериста", који су ставили себи за задатак „Ослобођење Грка". Које се године састао са Чучук-Станом, не зна сс тачно ; али сва је прилика, да је то било у Белој Цркви, и да није било после год. 1817. Карађорђе, кад је те године у Србију долазио, био је пуне три недеље дана прикривен у стану ЧучукСтанином у Белој Цртсви. Како је и тај долазак Карађорђев био у свези са плановима хетериста, међу којима је Јоргаћ био један од најглавнијих, даје се закључити, да су у то доба Јоргаћ и Стана били већ заједно. Јога у Белој Цркви родила је Стана с Јоргаћем свога првенца Милаиа. А како су у то доба планови те-

браћа Ипсиландије) беху у руској државној служби, а и сам цар Александар беше плановима хетерије наклољен, докле га аустријски министар Метерних од тих симпатија није одвратио. Јоргаћ још није ни слутио колика му опасност прети у Влашкој. Његово име беше тада већ чувено и међу Хришћанима и међу Турцима. Дика и понос хригаћанскога света, беше Турцима више свега страшно и мрско име Јоргаћево, чија је сабл>а толике турске мајке уцвелила. Љегова глава бегае у Турској већ одавно уцењена, и могло се мислити, да Порта неће трпети, да се њен најопаснији противник слобо;но гаеће по њеној вазалној земљи. Али да ће живот хришИанског борца иа жрмшКаиском земљишту бити у опасности, да ће хришИаиске власти бити готове да иад јуеаком Јоргаћем изврше турску аресуду — томе се нико није могао надати. Па ипак се тако догодило.

САБОРНА ЦРКВА У ПРИЗРЕНУ

орије већ сазревали, и како су хетсристе Влашку и Жолдавску изабрали за поприште, на ком ће да отпочне свети рат за ослобођење грчког племена: Јоргаћ се с породицом пресели из Беле Цркве у Влашку, да се онде нађе, кад буде дотпло до окргааја. III. У Влагакој је тада владао Кнез Александар Караџа, ако се мозке владом назвати кад коме у исто време двојица заповедају. Караџи су долазиле заповести и из Цариграда и из Петрограда. које су често једна другој супротне биле, и између којих је Караџа вегато лавирати морао. У Цариграду се тада већ слутило негато о плановима грчких хетериста и с удвојеном пажн.ом се мотрило на све појаве у полуслободним хришћанским државицама, Србији, Влашкој и Молдавији, како би се сваки овакав покрет одмах у постанку угугаити могао. На нротив, Русија беше најјаче, да не рекнем једино, поуздање

Јоргаћ са женом и сином Миланом пређе у Влашку и упути се Краљеву. У околипи Краљева зауставе га турски и влатпки четници, и допрате у варога. 0 том одмах буде извегатен Кнез Караџа у Букурешту, и овај под притиском турских власти, и да се не би Порти замерио, нареди да се Јоргаћ посече. Али докје ђаво свој тгосао вргпио, дотле је и анђео чинио своје. У исто време, кад и Караџи, стигао је у Букурегат извештај и руском конзулу, код когаје секретар био Грк, члан хетерије. Руски конзул подсети Кармџу на велику одговорност, коју ћс на себе навући, ако турској освети жртвује хригаћанског јунака и ако га погуби без суда и доказане кривице. Караџа се тргне патраг и одмах отправи скоротечу у Краљево, да се Јоргаћ не погуби, него да се у Букурегат доведе. Дотле је у Крал>еву све било на ногама. Кад је стигла наредба, да се Јоргаћ посече, били су сви као громом поражени. Грађани су знали, да је порука отишла

хетсриста. На.јглавнији покретачи хетерије (Каподистрија, руском конзулу и уздали се у љегово посредовање . али