Нова искра

ВРОЈ

Н 0 В А ИСКРА

ОТРАНА 238.

уједпо и њихови бесни победиоци ! Један исти тренутак начини удовицом и Стаиу и њену сестру Стојну ! Диколасе није могао неопажен провући кроз турску војстсу. Њега заробе Турци и доведу пред пашу. Овај га запита, ко је и шта је, и кад чу, да је заробљеник занатом

пумткар, опрости му живот, али да мора воЈницима пушке оправљати. Доцније улучи Никола прилику и побегне у Хотин, где преда Јоргаћевој удовици поверени му аманет: прамен косе Јоргаћеве и последњи твегов поздрав. (свршихк се)

В И 3 И Ј А

,аљам ПРОШЛОСТ и ПРОЛЕЋНО ЦВЕИЕ, ПГто ми оде као варљив сан ; УвЕРЕН САМ ВРАТИТИ СЕ неће, ИсПРЕД нођ.и ИШЧЕЗ 'о је дан. Срцем мојим овладала туга Груди ломи језовити крик; Ал' ко' нева умиљата дуга ТвОЈ анђелски затрепти ми ^гик. Нашто зраке од сунашца сјајна, Кад ће тама да покрије све ? Нашто љубав вар.љива, нетрајна ТСад у ш1шта свет сигурно гре ?

Нои је мајска. Док звездице миле Н емо дршћу уз месечев с.тај, СвЕТ ПОЧИВА, КРАЈ НЕВИДНЕ СИЛЕ Заборавља и муке и вај. Као сина оболелог мајка Земљу грли тајанствени ћув ; По језеру лелуја се шајка ; и све ћ-ути, чак ни листак сув Н е шумори, лахор га не кређ.е. И док други У мртвилу спи, Ја у- шајци а кра.т тебе, циеђ.е, в^селим се, јер ми певаш ти. Београд.

3. Ноћ царује. Лака шајка плови, Ништа да јој заустави лет ; На обали што ми оку гови, Видим шарни све до цвета цвет. Мепе силно обузело миље, Па сам, чудо, као поглед лак, На срцу ми лековито биље, А на лицу твој ватрени дах. Али опет заборавих јаву, ТруДАН бе.тах као да сам пјап, И па груди ја оборих главу, И у стари предадох се сан. 4. На обали крај потока чиста, Росне руже изникао цвет, А на њему, као ружа иста, Леп је лептир уставио лет. Оно, што г>и сладило му жиће, Што за њега једини је кј'ас. Сад је наш'о : вожанствено пиће ПиЈЕ, СИШЕ У НАЈВЕЋУ СЛАСТ. 1Га се губи у блаженству милом, Желео би да је вечно ту, Каткад лаким затрепери крилом, Сладост сише, — посис'о би сву.

5. Ах, удесу!... Лептирићу мали, т 1 уднк судбе стигнуиЕ те коп : Двчко јури, очима ,']'е плли, И у руци доноси ти гроб. Знпј му врели оросио чело, А по лицу као да је љут. Махну руком у висину смело, И кроз ваздух зафијука прут. Ружа клону, стабло јо.т се преби Мио лептир куд се деде сад ? У вис летну к'о да ништа не би, А на ружин не погледа јад.

0, лепојко, iiа душу ми паде Тешка туга и големи ва.т. Чудно ми је како лептир даде Забораву најмили.ти ра.т. 'Го МЕ ТРЖЕ, ИЗ СНА СЕ РАЗБУДи', ПоГЛЕДАХ ТЕ, НА ЛИЦУ ТИ ЖАР .... Што ЋЕ СРЕЋ.А У НЕСТАЛНИХ ЉУДИ, З А р ј0111 ГРЕШНИК ЗАСЛУЖУЈЕ ДАР ? Нашто зраке од сунашца сја.тна, Кад ие тама да покрије све ! Нашто љубав варљива, нетрајпа, Кад у ништа свет сигурно гре! ДУШ. николит,

С Ј А Л И Ј Е (ИЗ МОЈИХ УСПОМЕНА) }~1иско стоји сунце на западу. Пурпурно руменило хвата се око њега и као велики пожар лагано се шири преко плавог и мирног неба. Румени зраци одвајају се сад у дуге уске пруге, падају преко лаких валова, купају се, одсјајују и преливају у хил.аде разповрсних боја. Околица светла и весела; ваздух чист и прозрачан и мирише на речну свежину, ветрић благ и свеж заструји лаким валом и заталаса танано шибље. А врба се повија благо и цичи и подудара се са лаким шумом валова. Сунце зашло. ЈЗечерњача се већ указала и гори у тамној светлости. Небо изгубило своје румепило и дошло потпуно плаво. С реке диже се лагатти вео паре, разређује се и губи у сивом полумраку. У да.љи вију се гу-

сти облаци дима с фабричких димњака, јаче се тек зачује лупа точкова и живље заструји жагор што га ветар нанесе. А Дунав шуми лагано и таласи му бију о спруд и љуљушкају танко врбово гаибље. Безбројне рибарске барке одмарају се и кадшто се тек покрену, кад их ветар јаче заошија. А овде опде тек види се по који чамац, како брзипом реже кроз покретљиву водену масу, одјекпе свеже по који јак глас а из реттсог шибљака санано и благо протегне се птичја песма .... И све је мирно , тихо и мило.... — Ој, ој, господичићу ! — одјекну с опе стране ретког шибљака. — Тако си доцпе стигао, а ја те одавио изгледам. Нагох се и погледах боље кроз шибљак. У чамцу га спазих, Саватија са Васком. Погао се сав у напред,. капа му спала с главе и густа, давно неочешљаиа коса просула се нреко чела и пала чак до очију. Обема ру-