Нова искра

БРОЈ 9.

II 0 В А И С К Р А

СТРАНА 275.

електрина, које теже да се изравнају, као што их има и код огледа, и подозрива тишина, која је претеча граду, са свим одговара у лабораторији потребном одсуству сваког ваздушног покрета ириликом самога огледа. Да стварање леда, т. ј. кристалисаље воде под свима околностима и облицима увек безусловно претпоставља да су водени делићи, који се мрзну, неко одређено време у потпуном миру, то је и науком и проматрањем давно већ утвр1)ена истина која на сваки начин веома много иде у прилог томе, да пуцање нротив' непогоде има практичне вредности." г ) Сад неколико речи о стацијама за пуцаље и о издацима за њих.

Према добијеном вишегодишњем искуству ауторитета на пољу пуцања против непогоде, препоручују да стације за пуцање буду највише 1 км. даљине у сваком. правцу, дакле да буду по 1 км. једнаод друге и по 1 километар једна иза друге паралелно у целој брањеној просторији, без обзира на узвишења земљишта. На свакој стацији мора се подићи и нарочита колиба, у којој ће се држати апарат за пуцање, икојаКе служити као заклон за послугу која врши пуцање. На сваки апарат ваља рачунати око 100 килограма барута. Осим тога у ове издатке треба урачунати и паграду 6. Визсћш^в АШеЛ 81л§ег'8 ^еМегзсШавеп [■/, 84еј''гтагк е!с.

послузи и још неке друге ситније трошкове за материјал и оправке. Кад се сви ови издаци урачунају, оида, према раније поменутој Сушниковој расправи, издаци на пуцање против непогоде у Штајерској износе највише 215-48 круна на 100 ектара, или 2'15 круне на ектар. Као што се јјз овога види, издаци су на пуцање против непогоде тако незнатни, да се са обзиром на користи, које се одатле имају, једва могу и узимати у рачун. На завршетку још неколико речи на адресу опих који пуцање против непогоде примају с неповерењем. Свима таквима могло би се с писцем поменуте расправе Сушником одговорити ово : Нека баш и наступе случајеви, где циљ пуцањем не би била потпуно постигнута,

било би тако исто непаметно напустити овај метод борбе, као што би било непаметно напустити регулисање река само за то, што је можда какав необичан поводањ пони штио радове око регулације, или огласити ватрогасне дружине као сувишне или као такве које свом циљу не одговарају само за то што једном нису успеле да угуше какав страховити пожар. Добро ће бити да се тако исто и код пуцања против непогоде објективно поступа и настане, да се тај метод одбране проучавањем и проматрањем развије, те ако већ не могу да се отклоне све штете, а оно да се исте на корист пољопривреде ублаже. Све друго пхто би се још могло рећи о овој ствари.