Нова искра

СТРАНА 276.

НОВА ИСКРА

БРО.Т 9.

као на пр. о апаратима за пуцање и њиховим особинама, о обазривости при пуцаљу, да би се избегли могућни несрећни случајеви, о знацима по којима се познаје кад се приближује опасност од града, те да се предузме пуцаље, — о свима овим и још другим питањима, која су с тиме у свези, могу се наћи потребна обавештења у раније поменутој бибећш^-овој расправи, која због своје ваљаности и потпуности заслужује да јој се поклони најозбиљнија пажња од стране свију оних који желе да се са најновијим методом одбране од града свестрано упознају. јУГ . пбд.

ОБИЧАН ЧОВЕК ША/1А У ТРИ ЧИНА НАЦИСАО Браниелав %. Ј-1ушић

(НАОТАВАВ) ТРЕЋИ ЧИН Иред виноградском кућом, која је у дубиии са малим и укусним бадконом. Врата су мадо виша а до њих воде широке камене стененс. Цред кућом мали сточић и две три столице.

I. ИОЈАВА Арса, ВиЛептије, Марија. (Излаае из куКе са сунцибранима иод мишким. Марија их арати.) Ареа. (Излазе&и ирви) Јесу ли та кола већ готова? Бојим се да не одоцнимо. Вићентије. Слушај, Арсо, ја готово мислим ти и да не идеш. Арса. Па рекли смо тако. Вићентије. Јест, рекли смо, али ја и тако морам у варош, имам посла. Знаш, ја сам опет јуче добио писмо, па морам да идем да свршим ону ствар са оним безбожником. Арса. Па знам, али ти ћеш се око тога забавити, а жена не може с тобом јурити по министарствима, те чекати док ти не свршиш тај посао. Вићентије. То јесте. Па добро, хајдемо заједно. Арса. Да журимо, јер воз за но сата стиже. Марија. Али слушај, Арсо. да ти жени ништа не говориш успут, шта више, ако она отлочне какав разговор а ти избегавај. Вићентије. Причај јој како је ове године крунно грожђе, како је калдрма у Београду рђава, како је скупо месо .. . и такве ствари. Арса. Та већ разумем толико. Марија. Ето, готова су и кола. Хајде нођите. Вићентије. Е, хајде! (Одлазе, за њима Марија да их исарати) II. ИОЈАВА Душан. ДамњаиовиИ (Додазе с нротивне стране) Душан Виде ли? Мој отац и чика Вићентије одоше у варош. Чујеш, мени се не допада, што је и тај Вићентије отишао, да нема ту чега?

Дамњанонић Све ми је једно. Душан. У осталом, као што сам ти казао, и ја ћу у варош. Стрпи се, јер ја ћу ти донети одлучан одговор: или помиловање, или Земун. III. ПОЈАВА МициК. Пређагињп. 31ицић. (Излази из куКе) Е, баш добро те вас нађох један пут на само. Ама шта је ово, Бога ви? Шта ви учинисте од мене, овако се више не може трпети. Дамњановић. Мислите зар да је мени лако ? Мицић. ПГта се мене тиче како је теби! Али ја, фамилијаран човек, трговац човек, фирма човек и тако рећи угледан, па дошао овде да изиграва комедију! За што? Душан. За начело. Мицић. Ама, за што ја за начело да лажем да ми је ово син, кад ја његову мајку нисам никад ни видио. То ја не могу, јесте ли чули! Ја ћу лепо све да кажем, таква и таква ствар; ја овом човеку нити сам био отац, нити сам сад отац, нити ћу бити отац, па ћу онда мој сандук па на нут, а ви тражите другога оца ако вам треба. Душан. Али, молим вас, ствар ће се још данас свакојако свршити. Еад сте толико трпили, стрпите се још само данас. Ми ћемо примити на себо сву кривицу, што сте тако поступили. Вечерас ћете моћи, ако хоћете, и да отпутујете, а бар ће ствар бити лепо објашњена пре него што одете, а и мој и Влајков друг биће спасен. Што је међутим главно, ви ћете остати све до краја начелни као тврди камен. Мицић. Је л'ће да се објасни? Дамњановић. Разуме се. Мицић. Не волим, знаш, да изгледам пред овим људима као којекакав, а ако је још за данас, да се и стрпим. Дамњановић. Молим вас, а верујте и мени је криво што се то тако десило. Мици . Ако је још за данас, ако . .. ако ; нека, имам и ја деце, знам ја шта је то. Само да се објасни ствар тако, да се види како ја нисам хтео од своје воље да се правим комедија. Дамњановић. Боже сачувај ! И ја нисам рад, да на вас падне ма и један трун, а верујте, да ћу вам увек бити благодаран. Душан. (Узме иод руку МициКа иа га иоведе) Ви ћете се, газда Мицићу, донекле и прославити, што сте ову жртву учинили. Молим вас, ако вас само не мрзи, можемо мало прошетати овуда, па ћу вам ја то објаснити. Знам, да се нећете љутити, но ћете још бити задовољни, што сте нам помогли. (Поведе га) Мицић. (СмешкајуЛи се) Оно, може; за што да не може? Код нас у Србији, ко овако наонако ради, обично се прослави. Душан. (При одласку, окреЛе се ДамњаиовиКу) Ја ћу, Жарко, за тим на коњу у варош, за један сат сам овде са или — или (Оду). IV. ПОЈАВА Дамњаповић сам. Дамњановић. Ово је већ којешта, и ја се само дивим себи, како трајем, како могу да се нађем у двема улогама. И ово нису више само две, већ три и четири и пет улога, од којих је опет најтежа улога обичиога човека. А најгоре је још, што у велико осећам љубомору према томе Дамњановићу кога овај анђелак тако топло