Нова искра

СТРАНА 202.

ГЈ>ОЈ

то ниЈе могла те своје мисли прикрити и Мира их је одмах уочила, па с тога, кад остадоше саме, рече јој: — Бојим се, да ви не мислите добро о мени, да ме не држите можда за рђаву, али уверавам вас, да нисаМ рђава. Причекајте само Мало па Кете се уверити. Па оггда, пошто баба ништа но одговори на то, додаде: Ја нисам научила да тако говорим о самој себи, али видите, бојим се, да ма ко има због мене непријатности .... Нарочито би ми било жао да ви будете нерасположени ....

— Добро, добро, рече баба мало љубазније и као верујући јој. Видећемо каква си. Само хоћу ово да ти каЖем: ако будеш добра и на свом месту, ми ћемо те пазити и биће ти добро; али ако мислиш да не Можеш бити добра, вредна, послушна, поштена, једном речи: де војка на свом месту, а ти одмах иди па му кажи хвала и иди од куда си дошла ... Ето ти, додаде после кратке почивке: па се сад управљај. — Добро, сасвим мирно одговори Ммра. (иаставиће ск)

КАСАБАЈ1ИНКЕ

Н.

»x 1исмо истом од лани јагани а ввтт. се знамо одавна, из близа, од лоптања, клиса и пигиза. Стог ГОЛЕМИ САД ТИ ЗАМЕТ СПГЕМи', ДА ПГЕГЛЕДАШ „ К А САБАЛИНКЕ " МИ . . . И мЕна им ич нас се не тичу' : ти ћеш ласно анлаисат пгичу: кад се сјетиш, како но смо, чили, по ваздуге дане лаф лафили, 110 ваздуху зидајуии куле и гужећ.и установе тгуле ј ил комшије на мухабет звали, па по гдјеком МАЧКУ газдигали, св'јету капу шили и кгојили, и мдксузи још по једну пили ; ИЛ одали по каганфиљ -МАх'ли, севдисали и АШИКОВАЛИ И фесове на НОС НАМИН ,али ј кад ти пане па ПАМЕТ биг тан&', гдје ми мисли ничу и замичу, ти иејп ласно анлаисат пгичу! 1. Ђебша. По често сам прошо оном џадом, погледајућ, у пенџере кх>адом, да јв видим — багем до појаса . . . Ал ни Ђ евше, ни од Ђ евше гласа ! Н е ВИТоА се пишта са сокака од љезиних густих мушебака. —■ А ма јуче жеља ме пгевуче, те кгоз слабу пговигим тагабу : Под ЛОЗАМА ЗА ЂЕРЂЕФОМ СЈЕЛА, ЧЕМ-ЧЕВГМУ ИСТОМ ИСПОЧЕЛА. виде јој се руке и терлуке ; у шалваре сакгили се кгаци ; пиз гтлећа јој пали у11летњац(т, иоспустила помаоке пгаве (од косе јој пе види се глава) ; засукала уз гуке гукаве (бје.тт»е су .тој руке од гукава) ; па по платну везла ггану златну, пунила ,те тифтигом и свилом,

МОМ ЈАРАНУ, ДОСТУ И АВАБУ Ј. Б абицу, бола иглом одоздо и доли, кб да броји „воли, ил не воли". А ја у мал шт0 с ума пе шепу', гледајуђ.и у јеч^рму њепу : ИСПОД ВРАТА ПУНО ИЗРЕЗАТА, ПО ПОРУБУ СИТПО ОКЕГАТА, уз кегицу шерит сува злата, с обје стгапе изведене ггане ; па се спуча једна с дгугом стгаиом су тги пуца под ж^чицом само.м. гледам у њу кб маче у жижак а жеља ми жељу изазива, и сто жеља истога тренутка у једг1у се нусту жељу слива : отпучит јој пуца од илика, макар умро за пе-шест декика ! 2. Тјпсера. Н ешто ми се у махали пгичу : абабије а м е л 0 м је вичу. — изненада, пошље чок земана, сретосмо се ја и БиСЕРАНА. Ја, каква је, допанула гана ! ИмА сјајна оба ока врана, има пуне руке кб сомуне, и на обје гуке белензуке ; у гуци јој седеф-елпезана, пгељева се у све седам боја, по седефу перје тице ноја. А .тг с' не виде од чембера густа ни солуфи, ни лице, ни уста . . . Итго ОЧИ ОБОГИЛА ДОЛИ ; А ја ИГЕД њу СТАДОХ, ПА ЗАМОЛи': „ Н у, дина ти, тај чембер одггни, да те видим, ти, амелу цгни ; јами јашмак, т0 је само шала —■" ,та те зналг још док си била мала!" — Б ез р'јечи се пура размотала од чаткије до жутих фигала. К ад је спазих, л.ептпу од уписа, у пола се, болан, баилдиса', стеже ми се у гркљану сапа,

кб кад бих се папи0 ђезапа ; и 11е знадох, кад крај мег1е мииу. М а, гледајућ, за њом у даљину, и пехоте мисо ми се оте: „А бабије имају јо.т пгаво! Б а ли амел, ама к0 га створи ? Д а л бог дгаги, да ли цгни ђаво, ,та ли пеко од њих оба гоги ? !" 3. ЈТзимпна. К ад је видим, нешто се застидим, муку мучим, кад јој се прикучим : пламенице бију ми уз лице, уз обгазе тгнци подилазе, на се чиото топим од милипа ; асли ми је мила А з ИМИПА .... А и она нешто дише бгзо, и њезини образи се пламе, кадгода се пгимакне уза ме .... Н е %е бити, да сам јо.т' омгзо. — В пла, б&ла, и так0 ми дина, асли мене воли А зимина ! Ј?/тмаза. Што си ми тако кагли, А лмаси, због те двије-три бијеле власи ? Ах, вакА, вакА, и сузе брише ! Е .т, срмо моја, еић.е њих више, бић.е кб у мог ћогата грива, иишалах, само нек си ми жива ! Н е чупај косе, не чупа.т бона, ,тогн си ти љевша од својих кона, пе чупај, Ја 'на, кад не помаже ! З ар не знагн, како шех један каже, „К ад ти се бјела длака појави, 'ги ,те остави С мигом у глави, а пе чупа.т је, нека, нек виги ЈЕГ МЈЕСТО једг1е никну ЧЕТИГи!" ШТА ти је стало ? ! ЗнАЋЕ се, ко си, кад ти и беаг легне по тсоси,