Нова искра

БРОЈ 1.

Н 0 В А И

С К Р А

СТРАНА 29.

иотиче сиво-жута блуза и црне чакшире онога што пред Бахом клечи (шпаноки војник); као и кармински огртач Бахов, затим вином зажарена лица појединаца и златно-жута боја вина. Све је то у извроном складу, све је то тако природно, да нам се чини, да ни сама природа пе би могла нриродније створити. „Пијанци 8 или „Бахуо" учинили су и на тадашњег краља Филипа IV тако јак утисак, да је он ту слику целог живота држао у својој соби за опавање. ДР. М- М. ВАСИЂ. Жанастир Св. Јовања. (Сликао + Драг. Милутиновић). Под Кабларем, на депом заравањку крај Мораве лежи ова красна задужбина. Пуна је архитектонских лепота, што је и нагонило пок. Милутиновића да је сними и проучи. Око Јовање било је некад још зграда, ади су сада порушене, те се виде само зидови. Манастир је овај оправљен у неколико 1848. године и сада служи. Живонис у цркви Ариљу. (Снимио + Драг. Мидутиновић). — Црква Ариље, задужбина великих Немањића, лежи на

десној обали речице Рзава близу њезина утока у Моравицу, 2 оата на југ од Пожеге а 4 на север од Ивањице. Прича се да је ова задужбина подигнута на гробу мученика Ахилија, која се и данас показује у оредњој цркви. Црква олави Ариљев - дан, 15. маја. Лепота живописа у Ариљу обратила је у велико пажњу пок. Милутиновића, који га и онимаше са пуно знадаштва и љубави. Сиомеиик Кнеза Милоша Беликог у Крагујевцу. (Извајао С. Роксандић). — О овом вајарском производу вредног и даровитог Роксандића донооимо у овом броју, заједно с описом свечаности о откривању споменика, нарочито писмо из Крагујевца. Српско коло у Далмацији, Преља, Народна ноШН >а у Далмацијп. (Из адбума Паје Јовановића). — Прошде године обећади смо својим читаоцима, да ћемо изнети неколике сдике из Пајина путничког албума. Сад откупљујемо овоју реч, доносећи ове три његове отудије оа Српског Приморја. —

X Р О Н И К А

„2а(1ПЈе Р0§;1аУ1Јв," паргзао Згдјап Тисгс. — Када добих ову књигу да је прочитам и да јеЈприкажем читаоцима Нове Искре оетих се Једовшекових Симфонија и Милчиновићевих Занисака, деда која ми дођоше до руку још пре некодико месеци а за која ни данас још ниоам начисто шта да о њима речем, и би ми мало незгодно па и непријатно да се примим тога посла. По самој спољашњооти ове Туцићеве књиге а и по кратком оимболистичком предговору, мишљах да и Туцић припада књижевном правцу било Јеловшека било Милчиновића, — правцима који у први мах изгледају као један исти, ади који ое у самој ствари разликују један од другог колико и сами пиоци међу собом. Докле се Мидчиновић на оиду Бога упиње да буде симболиста — велим упиње, јер његови Заиисци нису ништа друго до прост продукат насилно створене Фантазије човека, који истина раополаже приличном дозом сензибилитетности, али коме с једне стране недостају лични доживљаји и тачно познавање живота — дотле је Јеловшек неоумњиво приповедачки таленат који располаже доста бујном маштом и за хрватске прилике ванредним Фељтонистичким пером, дакде човек који ће моћи заузети у новој хрватској књижевности одлично место, само ако се потруди да прошири дедокруг своме таденту и ако покуша отрести се оног двога што му из сваког досадањег ретка, из сваког досадањег стиха вири досађујући читаоцу својом наметљивошћу, то јест ако се буде еманциповао онаквог овог Ја и своје нераздвојне пратидице Соње.ј Почех дакле да читам 2аАпје РодХа^Це оа уверењем да имам пред ообом дело каквог псевдо- или и правог ((најмодернијег® писца, дело за чије ое читање треба нарочито спремати као за читање какве метафизике; међутим како се пријатно изненадих. Меото бомбастих, тешких, заморних Фраза које на силу Бога треба да буду дубокозначајне, какој гладак, као површина тихог језера миран, без фраза, без шаренила, па ипак пун лирике стил. Место олика рађених најконтрастнијим бојама које вређају и очи и душу. каква хармонично-природно, доиста уметнички и поиходошки верно

израђена олика двеју бедних задутадих душа! — Доота је дана прошло од како сам прочитао 2ас1пје Род1ап1је и с тог омем рећи да ово не гшшем под непосредним, тренутним утиском, па ипак велим: за нову је хрватску књижевноот појава овог Туцићева рада од велике, велике важности. У доба када на пољу нове хрватске књижевности као печурке ничу дела писаца који на силу бога хоће да стварају нешто ново; дела писаца без тадената који мисле да је довољно заморити и намучити своју често пута до крајности скучену Фантазију и копирати стил Демела, Јакобовског, Холца, Пржибижевског идругих; у доба када отаро реакционаротво са шаблоном у руци анатемише све што је ново и што се не да завити у белину чисте невинооти или црну ризу покајнице, — веома је важан догађај појава дела које почива на здравом реадизму, које је одободно сваке Фантазије, ади и сваке хладноће уметникова ума. Не ведим да је 2ас1пје Род1ак1је у сваком погдеду исправно, да је ремек дело. Али оно што му недостаје, недостаје у опште и пишчевој души. Дело је тенденциозно али не с тога што је то пиоац хтео, но с тога што је писац тако уверен у дну своје душе. Када човек, који је млад и.ш који није био тако несрећан — или срећан — да изгуби веру у жене, седне да пише дело у коме нам осветљава једну дивну врлину пале жене, онда то није дело тенденциозно, него је дело човека који (по речима Вагћеу сГ АигеуШе) живи у оној природносги која је у незнању грациознија од самих грација. Ј. АДАМОВИТ.

„Бартел Турасер", драма^у три чина од Филииа Аангмана. — Једанајестог децембра 1897. год. освану Фидип Лангман, чиновничић друштва за осигуравање у Брину, као слављен драмски писац. У очи тога дана беше на Бечкој позорници — не сећам се више којој — први пут одиграна његова драма — првенче — (( Бартел Турасер^ , дело које је управа Бринског позоришта претходно била одбила као посве неупотребљиво, а које у Бечу, како; штампа тако и нозоришна публика, примише као ванредно дело талентованог пиоца који много обећава. Истина, Лангман