Нова искра

СТРАНА 30.

Н О В А

ИСКРА

БРОЈ 1.

је пооле овога написао још три драмска деда („Четири Згодитка", «Наш Тедалдо" и <( Гертруд Антнес") која куд и камо изостају иза ((Бартела Турасера 9 (није дакде исиунио оно што се од њега очекивадо), али у којима се ипак осећа јак новелистички таленат и прилично обрађена приповедачка техника. Бавећи се прошле године у Берлину и гледајући чувеног Бечког глумца Тиролда у улози Турасера, реших се да овај рад изближе познам и да га читалачкој публици а Нове Искре" прикажем. Стицај околности не даде ми да то извршим и тек сада, дознавши да је пре кратког времена „Бартел Турасер 8 први пут игран на Штутгартској позорници приликом тамошњег гостовања Тиролда, сетих се Лангмана па се маших његова ( ( Турасера» да га прикашем. Сиже овој драми узет је из живота фабричких радника а заснован је на истинитом догађају који се на шест година раније догодио у Брину. — Јунак драме, Барт.ел Турасер, бојаџија је у једној Фабрици памучних тканина. Радници ове Фабрике, приморани разним неправдама и шиканеријама, напуштају корпоративно посао или како се то у свету индустрије и Фабрикације вели ( ( штрајкују. # Главни узрок овом њихову штрајку, који их гони у наручја несреће и глади, јесте главни мајстор Фабрике, Клепл, који их је на све могуће начине кињио и материјално упропашћавао, док је са друге стране био веома ( ( благонакдоњен 8 депушкастим и младим радницама. Девојке, које по цео дан раде по фабрикама за 4 — 5 гроша, није ником тешко задобити, а најмање ономе од кога зависи хоће ли имати или немати рада, то јест хоће ли им допустити да сутра имају комад хдеба или не. — Разуме се да. и овде, као и свугде, има изузетака н с тога није никакво чудо ако мајстор Кдепл, посде дугогодишње праксе у улози ((Протектора 0 , наиђе једном и на незахвалност. Млада депушкаста радница, Марија Целбер, не само да категорички одбија ((Протекцију 8 галантног мајстор-Кдепла, већ га још и тужи за увреду части. По правилима, прописаним по Фабрикама, мора сваки Фабрикант да отпусти из сдужбе сваког оног чиновника који буде осуђен за какво нечасно дедо. Фабрички радници, разуме се, једва су дочекади овај корак своје мдаде другарице, уверени да ће се на тај начин отрести свога мучитеља. Сведок, који је прислушкивао Кдеплово наваљивање на Марију а од чијег исказа пред судом зависи хоће ли Клепл бити осуђен или не, јесте Бартел Турасер, добар друг и поштен човек, за којег су радници уверени да ће поштено и савесно одговарати својој дужности и као сведок и као друг. Клепл, који зна шта га на суду очекује, тражи начина да уклони тога немилог сведока, и он покушава да га подмићивањем задобије за себе. У тој намери одлази Турасеру у стан и затиче га крај болесна синчића којег је гдадовање — посдедица штрајка — свалила у постељу. Успдамтели понос часна човека дочекује Клепла у сиротињском готово празном дому; несрећом и глађу мучени Турасер са осветљивим узбуђењем искаљује овоје јадно срце крешући иотину у очи мучитељу и ниткову, и души му дакну када се овај извуче на врата носећи собом двеста Форината и повишење наднице, цену којом је хтео купити дажно сведочење Бартелово. И ако је Клепл отишао, сиромах Тураоер не остаде сам: са њиме оота болесан, глађу мучени синчић у постељи и — искушење у рођеној души. «Две стотине Форината!!" и нехотице, готово бесвеоно уздахну и прошапта Турасер. «Две стотине Форината!!" шапуће слабачки гдасић болесног детета чије се очи жељно светљаху а олабе ручице наивним чуђењем готово радооно пљеенуше. Две стотине форината! Огромна оума коју Турасер никад није видео на гомиди, и помисао шта се ове за толики новац може набавити, не хтеде га напустити. дХлеба, меса, декара, дрва, ове, све, па ипак да остане читав капитал!" У гдави му се врти и окреће, срце му бурно куца, али га последњи одсев часности још не напушта: (( Не!! НеН Хоћу да оотанем поштен!! Хоћу!! Морам!! 8 И он се удари у груди као да тим ударом пеонице убија демона у себи. А слаби гласић гладнога оинчића који изнемогло шиштећи шапуће: «Две стотине Форинти! 0 тата, колико је то много 9 , продире му кроз уши у мозак. — У овом стању затиче га његова жена Албина —■ једна врота Леди Магбетове у сиротињској оукњи. — Разуме се да јој Турасер одмах иоприча шта ое за време њезина одсуотва догодило а још је разумљивије, да му она стаде пребацивати што је тако лакоумио одбио срећу своју и овојих најрођепијих. «Она не може да разуме" — чита му она —- дкако он може у оваквим несрећним цриликама још и раз-

мишљати, хоће ли пружити руку или не. Штрајк ће се и без тога завршити на штету радника и онда је то његова дужност! Да ! Дужност и као оца и као мужа да помогне својима. — Шта ће рећи другови ?! Шта га се то тиче ? Светина као светина, дићи ће дреку и повику па ће се пооде неколико дана стишати а добро јело и топла соба утицаће богме дуго и дуго и на њих и на болеону им децу. У осталом, не мора он порећи баш све што је чуо и видео, Боже оачувај! Али зато не мора ни из близа баш ове рећи што се чуло, нарочито не оно што се лако заборавља или се баш не може тачно рећи да се чуло. 8 — И тако ови мудри раздози и сузе «(1ег Е-тјЈ-^УшћПсћеп 8 угасише у Тураоеру и по оледњи одсев савесности. Клепл, који се, видевши долазак Турасерове жене, вратио и приолушкивао, уђе поново, изброји ћутећи двеста Форииата, па оде.. . Свршидо ое. ( ( Албина, иди донеои меса! Добра, овежа меса!!" заповеда Турасер. Клепл буде ослобођен, а на место њега одлази у затвор Марија Целбер која се дрзнула да баци љагу на част поштењака. И оада се цеда јарост радничка издева на Турасера, чије је издајство изазвадо ову неправедну осуду. Са највећом муком спасава одважна Адбина свога мужа од освете другова му, али их обоје оуотиже сва тежина презрења и издвајања од другова. Да би ућуткао глас савести, Турасер, ое подаје некој извештаченој, грчевитој веседости: јури се са својом децом по соби, носи их на кркачама, пева оа њима дечје песме и т. д., ади узаман. Ледена смрт раширила је свој пдашт над домом Тураоеровим и оба му детета умиру. — Околина вели «прејела се деца ђаконија које им отац беше накуповао за оних тридесет сребрника". Овај удар обара Турасера са свим; грижа савеоти ове га јаче мучи и претвара се у халуцинације; где год се макне, чини му се да чује танке глаоиће овоје умрле дечице која му пребацују што их је упропаотио. У оваквом стању затиче га један од другова који му беше остао веран. Турасер му се исповеда и признаје свој грех. Али и то му није довољно. Душа му жуди за миром и покојем и он се решава да призна како је дажно сведочио. Тек посде свршетка овог чина Турасер се осећа миран и задовољан. «Ми смо јадна оиротиња!" Овим Турасеровим речима завршује се драма, а њима је мотивисана оправдана кривица Бартедова. (( Веома је тешко човеку остати поштен кад је гладан 8 , то је морал који нам Лангман хтеде овом драмом показати. Турасер је у души доиста поштен човек, ади невоља, свакидашња борба за наоушни хдеб, глад и болест падоше му на душу као стена у бистро језеро, те му помутише савеот. Он је учинио оно што у животу на сваком кораку видимо: држао се поодовице ((Бдижа је кошуља од одеће.» Хиљадама хиљада чине то што је Турасер учинио, само оа разликом што их оавест не тера да поправљају погрешку иди грех, но слежући раменима или узимајући на се маоку мученика, веле : аДеца су гдадна!" —• У ооталом, јесмо ди пречис-тили питање: шта је прече, савест или иородица? Ма да је матерпјал за ову драму црпен из једног иотинито! догађаја, ма да, је писцу позната Хауптманова драма „Ткачи" са њеном грандиозно израђеном грозотом гладовања и јарости изгладнеле светине, и ма да му је позната до прецизности верно изнесена душевна борба отарог ковача у «Ковачком штрајку" од Франсоа Копе-а, ипак се у «Бартеду Турасеру" нигде не види копирање једног иди другог писца. Техничка обрада драме, из неоене идеје, поједини карактери у њој.. . све је до истинито незавионо, ново и оригинално, тако да гледадац, па ни оам критичар, није у стању да ое одвоји од радње у овој драми па да је успореди са местима из «Ткача» или «Ковачког штрајка", и ако им поједини психолошки мотиви, па и читаве радње, имају једну исту основу. — Што се техничке стране «Бартела Турасера" тиче, може се рећи да је ако не ванредна а оно изврсна. Конфликат је веома сигурно — рекао бих чврсто — обухваћен, вешто разрађен и догичном тачношћу развијен и подигнут, или што Немци веле ((етрог^евШ^ег!;. 0 Истина, Турасеров говор Кдеплу (II чин) и оувише је уметнички разрађен, т. ј. за проотог Фабричког радника и сувише проткан фидософском логичношћу, што према средини у којој ое сцена дешава (до зла бога мизеран стан Турасеров, његова худа и изгдаднела појава и т. д.) и најобичнијем гледаоцу мора пасти у очи. Исто тако примећуја се местимично сувише пролетеријатска тендеција, што показује да писац није интиман са правим отањем Фабричких радника. У пркос томе писац се испол>ио у овом комаду као несумњиво јак таленат и