Нова искра

Београд, јануара 1901. године

Година 111.

■ШШ

м

о

<>

4

тш

'

*

НОБА ПС1СРА

^ул-ЈМарккина арикажња ПРИДОВЕТКА написала Јелена Јов. Димитријевића Х~1едеља је, пост, говорило се о посној чорби, о КуФтетима од сецкана празилука, о црноме луку на тепсичету, о копривама — које ваља окусити уз сечку 1 у луду среду — о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, сече на амајлије и меће у калајлије, итд. Часни је пост, јер док стигох из своје Београд-махале до Ћир-Костине улице добро осетих топлоту зрака пролетњега сунца, што сијаше као око Петрова дана; а нлавооко девојче мојега ручнога девера, чијој сам се кући упутила, истрчавши преда ме, нружи ми киту цвећа, весело говорећи: — Полеј, стр.инке! Мачица, љубичица!... Колико се обрадоваше мени, ненадпу госту! ,Тетрвина ми мајка повика: — С'га зборешемо за теб', жива ми Јола! и ти отутке та на врата! Протпло два, аони још за соФром, т. ј. за столом! Ђаконије, леблебије, а поред белога вина црвени се вино »испод комину". Осим мојега девера, јетрве и њене мајке, овде су још и ове две старе Нишлике: аџи - Настасија и Ђул-Марика. Оне ме не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку ; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, нарочито Ђул-Марика, и рече: - Туго, Бошке! 2 Да с.у ти, керко, рекнулп да за-

поведаш сас лимон ели караНФил, иа, види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана. —- Ако, пријо ! Баш ме мило... две ми очи, млого ме мило што дојде, и то јоште такој апанс'з, 3 — говори домаћица а сви се устумарали да ми што боље место направе. Села сам, према Ђул-Марики. — Па добро ни си дошла! — узвикнуше ми две старе и домаћица. — Боље вас нашла! — Па ш' чиниш? Здра- , во ли си ? • —• Добро , Фача Богу , , здрава сам. — ТТТто ти чини домаћин? Здраво ли је, добро ли је ? — Добро, Фала Богу ! — Е банх си згодила у добар дан да дојдеш... Јутрос сам водила јетрву ти, лаусу 4 ,на молИтву, 6 — вели Ђул-Марика и радосно. и весело. — Па јоште како ни си? — Добро, Фала Богу! — Па јоште како ти је домаћин? Здраво ли је? — Фала Богу, здраво је. Иисује ли ти сестра? Како си је она там'? — Пише, здрава је — Е, Фала Богу! Салте нака је здравје, па за друго је колај. Али колико се Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њој, и још више, много више, јер није ми једанпут јетрвина мајка рекла: — »Салте да чујеш баба - Марију... Ђул - Марику једангхут да чујеш, Ђул - Марикину црикажњу је-

') Сечка, Фебруар месец. 2 ) Боже (диминутив )Л 3 ) Изненада. Породиља. 5 ) Четрдесет дана иоеде порођаја.