Нова искра

ОТРАНА 2.

И О В А II 0 К Р А

15РОЈ 1,

даннут да елушаш, па вике... к И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: мани се! Па та Ђул-Марика и није баш толико стара, једва ако је прешла шездесету. Раста је осредња. Црномањаста . је, само с гдекојом седом власи. Чела је прилично уска, испупчена; очију црних, живих, веселих; зуба здравих а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљада, није белила турским белилом; сухоњава је; говора је брза, с кратким нагласком, онако по нишки. Очешљана је како су се у апште чегаљаље старије Нишлике за време турско: с коцаком, 6 накриво толико да јој се дотакао чак уха, с иусћулом' ио целом Фесу, маленом, на врх главе, с колбашем® црним, танким а широким, што јој крије углађену косу готово до чела. За ухом јој је гранчица босиљка, закитила се пред полазак у цркву. Обучена је у „морав Фустан® с иокраћим струком, што је озго до насред груди раскопчан, те јој.се види од српскога платна, проткавана жутом свичом, кошуља, коју је, како ми каза, сама откала, сашила и онако леио оиточила ситиим мемицама уз „назуке к , око огрлице и око рукава. Преко груди нема каФтана, 9 скинула га зар од врућине као и ћурче. И кушак 10 јој није око иаса, в.иси крај ње на миндерлуку. Ђул-Марика! Седи с једном ногом под собом а другу је испружила, те ој се види цела чарапа, бела, вунена, шарена на прстима и пети, а горњипгге јој није дуже од шаке. Нога исиружена, чарапа кратка, а засукала се, случајно , ногавица гизија шалвара... И Ђул-Марика, као све старе Нншлике, не може без шалвара испод Фистана. Пре их носила што је био адет, ! •а сад из навике. А, јест, још и то. Опазила сам јој испод 1 кошуље на грудима црно бућме; 11 а да ли је на бућмету кеса или хамајлија нисам нитала. Испрва се, уз вино „испод комину® и леблебије; го- | ворило о јелима, нишким, како се које готови, шта спремају, или, управо, шта су спремали о слави, свадби; којим се редом приносило; шта•се износило пред званице за ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, патарицу, рукавицу. На говорило се и о „женском ручном раду", садањем, у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше нод Турцима. Све говоре, али Ђул-Марика највише. И нрича ово, оно из доба своје младости, из дана старога Ниша. Весела, разговорна, разговорнија, чини ми се, и од покојне Кате КаФтануше. Па и ова хоће као и нок. КаФтануша, као и друге старе Нишлике, мало, мало, па тек по коју шалу, или »прикажњицу" која је, Бога ми, мало... — Е, Ђул-Марике, несмо саме! — опомене је домаћнца. А она рекне: — „Нећу, Севетке, више/ и мало, на заборави... — Прикажи ни онуј твоју ирикажњу, две ти очи! рекоше укућанке; а она: — Какву па моју нрикажњу? — Ђоја се не сећа! — Заш' се будиш ? — Заш' кршиш ђердан? 11 Прикажи ни гј, жив ти Бог! Све је окупише. Молбе, заклињања, преклињање, умиљавање. И шта ће, куд ће? Пристаде. Мени ће нричати, т&ко речО. И замоли те изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да прича »пред мужи«. Још више се завали па јастук, наслони главу на руку и загледа се ирема себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње, виде читав големи свет свој, далеку прошлост своју, младост, радост... в ) Плетоница. ') Кита. 8 ) Шамија за повезивање. 9 ) Махрама за прекрнгћање. 10 ) Појао. 1Х ) Свилена врвца. п ) Тврдиш назар.

I Татка ми беше име аџн-Костадпн, мајку иак аџи-Костаринка. Сас овој искам да почнем, јербо тој ми је шан : 12 но татка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била. Кућа ни беше у овуј малу. И она је била како и друге чорбаџиске куће но Ниш иггобешеју: ораје, одаје, а напред гу голем кревет. 13 Таван гу истина нисак, ама пенџери млого, врата шарена, и на долапи врата шарена и дајма 14 све бело, опрано, е, Боже ! У голему собу миндерлаци од орозаи и тугле, у друге од даске % напрајени кад и кућа; и по друге собе такој; но њи душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме устаМиле, јорганџија. Па килими, у голему ниротски, у друге киировачки. На пенџери пердета 15 шарена, одоелемију 16 па сас пупке над окол. На рафови зарфови и Филџани, а крај њи' стоју дуи.е дори до Велиг-дан!... Јоргани ни све џанФеслије, 1 ' па турли-турли, 18 жути, зелени, модри, црвени, па на грањке, та кад ни дојду гости, девојчики, жене, па наместимо леГала, ако је зима у голему одају, лете на кревет, а оно се видеше како леје једна салте чубар, друга цвеће смиљово, трећа зумбул, четврта иста како сас, божур. У кућу тенсије, калајлије, санови, големи мангали, бак'р, бак'р, па дајма све чисто, мани се! По собе гаамдани 19 убави, гаарени па големи како меие к'д бешем од седом-осам године. У голему одају на једаи дувар иак висеше ми татко: иа грудн му срмалија џемедан, озгорке од чову Фермене; око шију белеје му се кошуља; на главу му Фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу држи од цара Ферман, 20 да се знаје гато је бератлија. Мустаћи му црни, големи; веђе црне, густе и широке, две ми очи, како прс', а влакна гим дугачка, па се наднела над очи како жалне врбе над кладенци ; око иак — огањ!.. З'л беше јако, та си имагае од њег' стра' нана ми — мајку не викашем како што ни беше адет, дада, но мана — завалија 21 нана бојеше се од њега — мани се!... И нана ми бегае јако убава, ама она не висеше на дувар. На онуј пак страну — ту показа нрема истоку — стојеше Св. Богородица и Св. Никола, јербо ми татко Светога Николу служеше, а нред овеја иконе, ете, зар нгго ми татко и мајка бегаеју аџије, горегае кандило дајма. Долапи пак гато су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели... У њи си стојагае легало. Лети и у пролет из багачу не искачешем. У багачу су: бре осмалаци, бре ошав, 22 бре гаемшири големи како сливке, бре каква ти цвећка неје. У пролет: зумбул, лале дори сјају. Лете: гаебој, каранФил, ружице, ј'лд'з, 23 лангир 24 дори гору. По обор 25 се прострела троскот трава како зелена чова. А под чандије сепечики, 26 и у њија гугутке, па кад стану да ноју у пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачега!... ...а, моје му татку кућа!... а, Нига! срма ђумиш ! 27 Убав ли у моје младо време беше!... У делници сам у башчу, работим: илетегаем, шијегаем, ама понајвише сам била при гергеФ. Па што појешем!... Татко не ме је караја за појање никад, освем ако беше у комшилак болев (болесник), еле ти, чуваја Бог, ники жал. Ама заш' ? Несам била серсем нити толико шашава та да нојем к'да си: ништо неје за појање. А к'да бидне нразник онакој, ели ти недељски дан, •гатко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом', јербо т'га бројегаеју паре гато су преко недељу ирепазарили. 12 ) Име, гдас (реноме). 13 ) Докоат. 14 ) Увек. 15 ) Завеса. 16 ) Некаква материја. 1 ') Свилен. 18 ) Различан. 19 ) Светњак. 20 ) Дипдома. 21 ) Јадна. 22 ) Воће. 23 ) Лепа Ката. 24 ) Георгина. 25 ) Дворнште, авлија. 26 ) Котарчица. 2 ') Чисто сребро.