Нова искра

ВРО.Г 2.

СТРАНА 53.

сада свет, — свет немачке ромаитичне нојезије и филосоФије: „Из књиге коју он држаше у руци, просто су се лиле звонким сгрујама у њену душу дивне слике, нове, светле мисли; у срцу њезину потресеном благородном радошћу великих осећаја тихо се разгоревала света искра одушевљења." Светлост и топлина окружавали су је, и она је очарана гледала у свог идола, гутала сваку његову реч. У њој се врши препорођај — од шеснајестогодишње девојке ствара се силна женска, у њој кипи енергија и она тражи излаза да се утроши за велико и корисно дело. „Ко тежи к великом циљу" вели она Руђину: »тај већ не сме мислити о себи. А зар женска није у стању оценити таквог човека? Верујте, женска не само да разуме пожртвовање: она уме сама да се жртвује." —

Р. ОТЕНФЕЛД. А погледајте само оно несташно девојче Асу, како дрско жмирка својим тамним очима и са забаченом кудравом главицом како се као дивокоза пентра по најстрменијим стенама, надвирује се и смеје бездни. Но гле, мииу тренутак, несташлук прође, лице иобледе, праменови косе падоше на очи, она се замислила: »Поћи некуда далеко, на молитву, на тешки подвиг, а дани одлазе, живот ће отићи, а ми шта смо урадили?" Може бити те су речи и нехотице слетеле с њених усана, но оне нису избачене бесмислено, оне су продукат целокупне унутарње борбе, која је најзад нашла одушке тим готово наивним тоном. За Јелену сам Тургењев вели; »Још из малена она је жудела за радом, радом о добру". А у своме дневнику, који је гшсала за све време, она на једном месту вели: »О, кад би ми ко год рекао: ево шта ти треба да чиниш. Да будеш добра — то је мало:

чинити добро.. . . да, то је главно у животу. Но како чинити добро?" И опет потреба за вођа, за наставника који ће јој указати прави пут. Јелену укоревају („Савременикт.", 1862. г.) за што је после смрти Инсарова отишла у сестре милосрђа, кад је могла употребити своје силе на корисније дело. Ја бих хтео да знам, а на какво корисније дело ? Шта је могла она друго корисније да предузме, нашавши се у туђини, на бојном пољу, него да иде у милосрдне сестре, — у осталом, зар тај положај није велики и хуман? Они јој одричу сваку идеју и сматрају је као нервозну девојку која тражи силне утиске. »Ако искључимо из ње романски ореол, који је окружује, шта ће од ње остати? »Нервозна госпођица с

ИЗВОР КМЕТА У ДАЛМАЦИЈИ.

главом набијеном „идејама" поцрпеним из романа и журналних чланака.® 1 Чернишов 1 приближава се правој истини и ја не могу да не извадим читав један иаеус из његова дела: „Она је за нас без сумње идејална но оној жудњи да чини добро, којом је прожмано њено срце, — по дубини, сили и искрености онога осећања којим она тежи к томе добру и одаје му се; сама њена љубав оснива се на тој тежњи; код љубљеног човека она је и нашла оваплоћење те високе теж,ње и за то се она тако радо и репгала сјединити с њиме своју судбу: њена се љубав к Димитрију узвишавала и обасјавала високим радосним сазнањем, да 1 Николаевт. : „Тургеневт." 18 94. г, 2 Лишше дгоди и женсте типн вт. ром. и пов^ет. И. 0; Тургенева, 18 9 6. г.