Нова искра

СТРАНА 7-1. Н О В А

као: »да ће Аустрија зачудити свет величином своје неблагодарности према Русији®; ла кад је Аустрија могла тако поступити према силној и големој Русији, онда за што не би могла зачудити свет својом неблагодарношћу према маленом српском народу? И збиља се догодило то, да је народ српски из Беча добио неколико звучних Фраза како се »храбри и верни народ српски славн.о у свако доба одликовао приврженошћу к царском дому и јуначким отпором против сваког непријатеља Нашег престола и Наших држава", добио ј,е титулу Патријарха, титулу Војводе, која је одмах с првим војводом Шупљикцем заједна угинула и престала; добио је празно име „Војводство" на хартији, али то војводство није добило ни устава ни Војводе, а најмање карактерно обележје сриског војводства. После тога настаде реакција у пуноме јеку и смислу. Из Беча је загудила она иста нота, која је отуда гудила и пре г. 1848. Негдашњи Метернихов систем са ширењем немачке културе сад је опет галванисан у нешто измењеном, управо пооштреном издању под именом Бахова система. То беше аисолутизам са потпуном бирократском централизацијом и немачком превлашћу; млада, из крви тек поникла биљка уставне слободе и националних надања свенула је под хладним покровом тога система, који је Маџарима требало да буде казна, а вазда В верним и храбрим« Србима награда. ^ Дође год. 1859., рат са удруженом Италијом и Француском, несрећне битке и порази код Маџенте и СолФерина, и Аустрија би истиснута из Италије. Тај удар споља заљуљао је и оборио Бахов систем; бечки двор сад окрете други лист, показа се неко уставно расположење, маџарска се аристокрација привуче престолу и бечки двор поче тежити за помирењем с Маџарима, јер се опет вратио на своју традициону мисао, да су немачки и маџрски народ два елемента на којима као на главним стубовима ваља да почива опстанак монархије. А Словени, разуме се, добри су, красни и славни само онда, кад се ваља од погибије спасавати ! У Бечу су се још неко време колебали хоће ли монархији дати устав и какав, да ли централистички, Федералистички, дуалистички и т. д.? Отпочело се неким ситнијим концесијама народностима; тако су између осталога допустили да се пред судовима може расправљати језиком оне народности, којој припадају парничне стране и тако се у војводству водило извиђање и претрес на српском језику, кад се судило Србима. У то доба се Милетић већ беше настанио као адвокат у Новом Саду, већ је као такав био чувен и стицао све већу клијентелу, а поред тога је већ почео писати чланке у »Срп. Дневнику«, који су се веома радо читали или управо гутали, као што је био случај и код нас тадашњих универзитетлија у Бечу. При првој кривичној одбрани, коју је Милетић држао пред судом на српском језику, он је казао и неколико прикладних уводних речи, у којима је дао израза жељи да »двери правосуЈја од сад српском језику више никад затворене не буду.®; На скоро после тога бечки се двор, после већ поменутога колебања, имајући пред очима ровито стање монархије, најзад решио, да даде монархији устав и то у неком Федералистичком облику и тако би 20. октобра 1860. г. обнародовзна. т. з. октобарска диплома. То беше октроисан устав. Сад је у Угарској опет отпочео уставни живот, заталасала се дуго замрзнута струја уставнога кретања, оживе опет жупанијска и муниципална самоуправа. Срби су радо прихватили нове уставне слободе, али их је морила тешка брига о судби њихова војводства. Са извесном зебњом су оче-

И С К Р А БРОЈ 3. Г кивали, како ће се то питање у Бечу решити. У Бечу су се у првим тренуцима колебали, јер нису још на чисто били с Маџарима. То колебање и осцилисање између Маџара с једне и немаџарских народности а посебице Срба с друге стране јасно је провиривало из текста царског ручног писма од октобра исте 1860. г.,, којим је инсценисана она комедија са изашиљањем царског повереника грофа Менсдорфа Пуљи-а да саслуша главније личности свих народности и вероисповести у српском војводству и тамишком Банату, те да се као неком врстом плебисцита сазна мишљење становништва, нарочито Срба, о положају који би имала војводина да заузима према Угарској. Док је Менсдорф обилазио градове и сеоске општине и заваравао Србе, којима је то улевало нешто мало наде, дотле су се у Бечу живо настављали преговори између маџарских аристократских консервативаца и двора, у брзо преста колебање, дворско је расположење одсудно превагнуло на страну Маџара, и међу Србе паде одједанпут као бомба царско решење од 27. дец. 1860. г. којим се цепа и брише и онај лист хартије на коме досле беше написано ма и празно име »војводства" те се територија војводства иросто инкорпорује (умеће) у састав Угарске без икаквих услова и клаузула. Зар то не беше чудна иронија судбине, да један од првих 'корака бечке владе у тој сад ново инаугурисаној уставној еиохи буде — укидање војводства? Може ли бити страшније дезилузије за један „вазда верни и храбри" народ? После тога акта српски је народ био дубоко потресен и узрујан, и он је осећао да стоји опет пред једном обртном тачком у своме политичком животу и држању и он је само изгледао и очекивао да се преда њ нојави апостол који ће дати прецизно обележена израза и облика томе преврату у његову расположењу и држању. То је сад био одсудни тренутак, у коме је Милетића силно обузела инспирација о својој судбом му иамењеној.-улозџ, да стане пред народ као борац, као носилац и иредставник једнога програма, једне идеје водиље у тешкој и бескрајној борби његовој за свој политички-екрномни опстанак. То је он учинио у своме зиаменитом чланку, који је изишао у »Срп. Дневнику" на Туцин дан год. 1860. Тај је чланак имао огромнога утицаја и одјека у целоме народу, на и преко граница Угарске; он је звонио као сигнал, као силна труба која соколи и прибира народ за нову борбу Њиме је емФатички обележен прелом у политичком правцу и држању угарскога Српства, а у исто време је њиме означен и ночетак Милетићеве знамените публицистичке и политичке улоге и каријере, која се после краткога младачкога, лирскога заноса наставља у тешким, одисга драматским борбама и перипетијама, а на крају, у сумрачју дана његових, завршује као суморан еи. (нАСТАВИЋЕ СКЈ.