Нова искра

СРРАНА 114.

НОВА ИСКРА

ВРОЈ 4.

којима би личности једнога дела биле различне од личности у осталим деловима. Поред поменутиХ Вукових песама, у којима се опева главни догађај, сам бој, имамо јога и две Петрановићеве (26 и 32), као и једну из МиклошиКеве збирке (6). У свима другим косовским песмама разних збирака, опевани су само епизодни догађаји. Ради бољег оријентовања у доцнијем излагању поређаћемо овде све еаизоднв догађаје пре и после боја косовског, који су у песмама разних збирака опевани: Пре косовскога боја имамо: 1. Зидање Раванице (у Вука 2 песме); 2. Свађа између Јазаревих кћери .и двобој између Вука и Милоша (у Миклошића 1, приморска); 3. Сан царице Милице (у Петрановића 1, у Миклошића 1); 4. Бранковић зове Турке на Косово (у Петран. 1); 5. СтрахињиИ бан (у Вука 1); 6. Долазак Муратов на Косово и његов аозив Лазару (у Вук. комадима 1, у Иетрановића у 2 песме) ; 7. Ухођење турске војске (у Вук. ком. 1, у Петрановића 2); 8. Лазар аозива војводе у бој и његова кдегва (у Вука на 2 места, у Петрановића 1); 9. Искуиљање сраске војске у Кругиевцу (у Петрановића 1, у Миклошића 1); 10. Полазак Југовића у бој (у Даници 1); 11. Царица Милица моли Лазара да јој остави једног брата од заклетве (у Вука 1, у Петрановића 1, у Миклошића 1); 12. Полазак сриске војске на Косово (у Петра.н. 1). 13. Лазар се иривољева царству небеском и иричешћује војску (у Вука I); 14. Вечера у очи Видова дана (у Вука 1, у Петранов. 2, у Миклушића 1); и 15. Милош Обилић убија цара Мурата (у Петрановића 2, у Миклошића 1). ПОСЛО боја косовског : 1. Састанак Лазара и Милоша иод Муратовим чадором (у Петран. 2, у Миклошића 1) ; 2. Повратак Страхињића с Косова у Крушевац (у Петрановића 2); 3. Војвода, који доцкан стиже на Косово (у Вука 1, у Миклошића 1, Сабор истине и науке I, Летопис 1, Српски Венац 1); 4. Косовка девојка (у Вука 2, у Петран. 1); 5. Гласови с Косова који стижу Милици (у Вука 2, у Петран. 1, у Миклошића 1); 6. Смрт мајке Југовића (у Вука 1, у Јакић-Мартића 1); 7. Милица иоходи иоље Косово (у Петран. 1, у Миклошића 1); и 8. Обретеније главе кнеза Лазара (у Вука 2, у Григорија Николића 1). То су сви епизодни догађаји косовски који су познати из досада штамнаних песама. Међу Вуковим косовским песмама имамо две, које опевају по два различна догађаја. Прва је: Цар Лазар и царица Милнца (45). Ова је песма, нема сумње, најлепша од свију косовских песама. Њу је Вук чуо од Тешана ПодруговиКа родом из Херцеговине, који је неко време хајдуковао. Тешану

имамо да захвалимо за велики број јуначких песама, које су од најлепших у Вуковој збирци. Цела песма има 204 стиха. У њој су опевана два епизодна догађаја, од којих се један дешава, пре а други после косовскога боја. У првом делу (118 стихова) царица Милица, у очи поласка војске на Косово, моли кнеза Лазара да јој остави бар »једног брата од заклетве®. А у другом делу (86 стихова) гласоноше причају о боју : најпре долећу с Косова два врана гаврана који Милици саопштавају страшне гласове о пропасти, а за тим долази тешко рањени слуга Милутин и прича Милици како су војводе и Лазар изгинули, и како је Вук издао, Други је део додатак првоме, а могао је некада постојати као самостална песма онако, као што је песма Царица Милица и Владета војвода (49), која има исту тему. Друга је: Пропаст царства српскога (46). Ова је песма важнија за сам главни догађај, јер је то и једина од Вукових песама у којој се описује како је сам бој текао. На њој ћемо се задржати мало дуже. Песма има свега 93 стиха. У првом делу (44 стиха) казује се припрема за борбу, везана за судбину која унапред одлучује косовску несрећу. Соко од Јерусалима Св. Илија — носи ластавицу — књигу од Богородице и доноси је на Косово цару Лазару; књига му сама проговара: да бира коме ће се приволети царству — небеском или земаљском; и, цар се привољева небеском царству, подиже на Косову цркву од свиле и скерлета, дозива патријарха и владике, те причесте војску. Тек у другом делу, који почиње стиховима: Иотом кнеже наредио војску, На Кооово ударише Турци . . . описује се косовска борба. Ту долазе редом четири српске војводе са својим војскама, бију и надбију многе турске паше, али најпосле сви изгину. Први почиње Југ Богдан са синовима, за њим долазе три МрњавчевиКа (Краљ Вукашин, бан Угљеша и војвода Гојко), па онда „маче војску Ерцеже Стеиане «, и најпосле Кнез Лазар, чија се војска јуначки бије, па би Лазо и савладао Турке да Бранковић не издаде. Овај други, главни део песме, интересан је двојако: по кратко&и описа самога боја и по анахронизму у личностима које воде косовску борбу. Опис боја има свега 47 стихова; још кад се одбију стихови, у којима се описује борба Мрњавчевића и Херцега Степана који не припадају колу косовских јунака, остаје за Југа и Лазара само 27 стихова. А то је за овај најважнији: од свију догађаја што их је народ опевао о Косову, свакојако, врло мало. Као војводе, које на Косово доводе војску, имамо само четворицу ; међу њима нема најзнатнијих јунака, који се славе у другим песмама или предањима народним — нема Обилића, ни Страхињића бана, ни Орловића Павла, ни Срђе Злопоглеђе, па ни Вук Бранковић не суделује као самосталан војвода. А међу тим, ту је Вукашин с браћом, који су изгинули на Марици на пуних 18 година пре косовскога боја; ту је и Херцег Степан који се, по свој прилици, није у време косовскога боја ни родио био (његова смрт пада 1466. год.)! Што су Мрњавчевићи и Херцег Степан унесени у ову косовску песму, Маретић с правом находи да је то могло бити у доцније доба, кад су се већ били изгубили сви појмови и свака историјска истина о косовском боју, »што се прије почетка XVI вијека није могло догодити". Такви случајеви аиахронизма у народној поезији нису ретки; у