Нова искра

БРОЈ 4,.

наших косовских песама, кад и у њима има довољно елемената за састав такве целине? Ови су покушаји изазвали и расправу питања: да ли су косовске песме биле од постанка овако самосталне, какве их данас имамо? Или су оне данас само одломци једне велике несме, једне епопеје, која је негда у целини опевала косовски догађај, — одломци, који су се у току времена, прелазећи с колена на колено, заокруглили у засебне песме, добивши самосталне почетке и завршетке ? Као најважнији представници тих супротних мишљења јесу: Стојан Нов&ковић, наш уважени књижевник и академик, и Армин ПавиК, универзитетски про®есор и академик у Загребу. Поред расправљања поменутих питања, они обојица имају и своје покушаје за уређење косовске епопеје. Ми ћемо се овде познати најпре с таквим покушајима наших народних певача; а за тим ћемо показати мишљења и покушаје горе поменутих књижевника, износећи

у исто доба, у краћим цртама, и друге важније покушаје за уређење песама о боју на Косову. А на крају прегледа изнећемо и свој скромни предлог за извршење тога посла. —

1 Да прегледамо најпре оне народне песме, у којима су два или више епизодних догађаја косовских везани у једну целину. Код таквих песама и може бити говора о покушајима да се догађај на Косову представи у већој опширности. Кад прегледамо све косовске песме Вукове збирке, находимо двоје као интересну карактеристику њихову. Прво, што се у њима врло мало говори о главноме догађају, т.ј. о самоме боју, — оне већином описују споредне,

СТРАПА 113.

еиизодне догађаје; а друго, што скоро свака од њих опева само по један од тих догађаја, не уплећући и друге. У Вука имамо само једну песму (46), у којој се главни догађај описује неносредно, по опису самога певача, и две (45 и 49) у којима о том догађају причају лпчности из саме песме. У све три опис је боја врло кратак. МаретиА находи *) да је то отуда, што »у прво вријеме косовскијех пјесама, т.ј. у XV вијеку, није ни било пјесме, у којој би тај покољ био самостално опјеван, већ се о њему говорило, само у Форми приповијести, што су је царици Милици или коме другому казивале различне гласоноше, што су долазиле с Косова. Неко прирођено естетичко осјећање говорило је народнијем пјевачима, да гласоноша тужнијех вијести о косовском покољу не може онако обилно говорити, како би о њему говорио сам пјевач, кад би причао не у туђе, већ у своје име (( . .. Што се свака од појединих косовских песама бави скоро искључиво једним предметом, то одговара духу саме

народне поезије. Врло је ретко случај да народна песма, поред једнога догађаја, додирује у исти мах и друге споредне, епизодне догађаје; него се они, ако су већега значаја, опевају засебно, у самосталним песмама. Народноме певачу, који има да казује песму по своме иамКењу, ради одржавања потребне везе тешко би, а често и немогућно, било да у једној песми, поред развијања. једнога догађаја, описује у исти мах и неколико других, разних по месту, времену и личностима. Отуда је у народној епској поезији у оиште врло мало песама, које имају два или више тежишта, т.ј. таквих, у којима би у разним деловима биле опеване разне радње и догађаји, који не стоје ни у каквој ближој вези, или, у *) «Ково^вћ1 јипасг г Аодадјајг и пагоАпој ерШ, од с!га. Т. МагеНеа", види Кас! ји §;08 ]ауепзке акаДеппје и Хадтеђи, кпј^а ХСУИ, за 1 889.

Н 0 В А И С К Р А