Нова искра

број 5.

И О В А И С к Р А

странл (49.

Нропаде нам царство и држава, Погибе нам одава и госпоство! Сам Бог знаде кад ће опет доћи, И.ш ћемо сви у јаду проћи. —■ Ова је песма, по својој величинп и множини епизода употребљених у њој, најзнатнији од покушаја народних певача да се косовски догађаји вежу и концентрују у једну целину. Петрановић је у своме зборнику показао и певача те песме — Илију ДивјановиКа из Херцеговине, за кога вели: »Од свију певача, што сам их могао познати скоро за седам година, Илија Дивјановић најдаровитији је и најпамтљивији певач. Некамуко само једном макакав догађај исприча, он је одмах готов прелити га у народну пјесму онако живо и китно као што други не може«. Но Дивјановић је био писмен човек, али »самоук, чита и пише по старом правопису, боље од многих других®. Ми се нећемо упуштати у оцену ове песме, али

о баби, помоћу које су Турци ухватили Милоша Обилића, и певање о шетњи кнегиње Милице по Косову® ... А мало даље: »Ако бисмо дакле и одлучили, да макар и у основи примимо ову песму за народну, . . . она би могла послужити као потврда, да су доиста песме о пропасти на Косову живеле те развијале се у кругу, самосталних песама, иа да су у последње, могли бисмо рећи у наше време, и народни, књижевним дахом додирнути, иевачи огледали, да у њима. целину иотраже". Маретип у поменутој расправи о косовским јунацима и догађајма, — указујући на почетне и још неке стихове у Петрановићевој песми, који су из »полукњижевничкрг а не правога народног извора", — вели: »По свој приллци могло би се још гдјешто наћи, што не би прави народни и то неуки пјевач нигда рекао. Али макар се још и десетак ненароднијех стихова нашло у реченој Петрановићевој пјесми, то још не би могло бити никакав разлог, да читаву пјесму прогласимо дјелом ненароднијем".

БОЛНИЧКА БАРАКА ИЗ СРП.-' ћемо показати шта у главноме мисле о њој наши најзнатнији књижевници. Јагић о њој вели (Кзс1,П): да је ово »са свим иово грађена пјесма, у којој је истом у наше дане нетко (Јагић тада још није знао за Дивјанића) скупио разне пјесме о косовској битци у једну цјелину«, да је пјесма »доста слабо састављена", да има у њој »много неједнакости, много несклада", да има и реФлексија »које се морају сматрати изразом нашега времена и иашега данашњега мишљења". НоваковиЛ у својој расправи, коју смо већ поменули, вели о овој песми : »У њој се може наћи која стотина врста, за које се може рећи, да нису потекле из уста народнога певача, толико је дикција у њој поремећена. Садржина њена не меће је у ред.ни с једним варијантом оних старих косовских песама, којима за садржај којеоткуд знамо од 15. века до Качића. Једино старије у њој јесте певање

УРСКОГ РАТА (1876,—78. г.) * Поменули смо, да је од народних песама, у којима су Косовски догађаји опевани у целини, најстарија: Приморсна пеома о боју на Косову (у МиклошиКевбј збирци бр. 6, а у Косов. Сиоменици стр. 09Ј. Ова песма, као и друге две косовске песме из Миклошићеве збирке (бр. 5 и 7), извађене су из старих дубровачких пописа народних песама крајем 17. и почетком 18. века. Оне су познате под именом бугарштица, како су у далматинском приморју називане песме јуначке озбиљнога садржаја. Нису спеване у десетерцу, него су им стихови дужи, по 15 и 16 слогова у једном стиху. Како по облику и језику, тако и по самој садржини, оне су врло интересне. А песма о боју на Косову за нас је интересна нарочито још и с тога, што је Павић узео каа основу свога нацрта за косовску еиопеју. С тога ћемо се с њоме мало боље упознати.