Нова искра

Н 0 В А И С К Р А СТРАНА 157.

ВРО.Т 5.

љени иеком врстом малтера у који беше углављено комађе разбијена стакла; тако да кад сунце при заласку косо удараше о лице грађевине, она је блистала и сијала као да су дијаманти били нештедимице бацани. Овај сјај више би приличио Аладинову дворцу него конаку старог, суморног пуританског старешине. Била је украшена чудним по изгледу кабалистичним Фигурама и јазијама, по особеном укусу доба, које су биле израђоне у малтеру док је био свеж, а сада су очврснуле и окамениле се за дивљење доцнијих времена. (иаставиће се) Беч, марта 1901. год. (свршетак) Е. НИЛеЂгапА (Берлин): »Христос на Маслинској Гори <( . Сликар је јемачно узео за мотив Јеванђелиста. Луку, гл. 22. ст. 39.—44.:» .... отиде по обичају на Гору Маслинску; .. ., и клекнувпш на кољена мољаше се Богу говорећи: Оче! кад би хгио 'да пронесеш ову чашу мимо мене! али не моја воља него твоја да буде. А анђео му се јави с неба, и кријепи га. И будући у борењу мол.аше се боље; зној пак његов- бијаше као капље крви које капаху на земљу.« —• ГГосле овог навода из Новога Завода не бих имао много пи да пишем, јер је садржина слике јасно изречена. Израда пак слике одлична је, а особито је 43. стих еФектом светлости представљен: анђела не видимо, али је небесна светлост озарила Сина Божјега, те је дугачка хаљина Христова добила нарочити сјај. ... Б. V. Мезсћ-Вгиптпдеп (Минхен): »АЛа^ш«. У музици је асЈа^т нешто што дирне човека до срца, за сликарство је оно веома погодан мотив — за вештог сликара. Сећам се једне слике из Јубиларне Изложбе 1898. год., опет »Ас1а§т 1< (Ј. Ктге1, Беч — в. 11. и 12. бр. »Искре«. 1898. год.). И тада беше овај мотив дивна прилика за сликара, где му је требало представити сву силину овог божанственог ас1а§то у музици; беше једна реконвалесценткиња, у наслоњачи, где пажљиво и замишљено слуша, што јој оц на виолини свира: то јој односи тугу и бол, и њу ће ови звуци отргнути од болесничке постеље (неоспорно је да јој је и наша »латинска кујна® помогла). — У садашњој изложби је опет један Ас^т : нежна и вита цура, нама с проФила, седи у вече за пијанином и свира аЉ^о. А да овај темпо из музике добије и своју особиту мекоту на слици, сликар је за то изабрао вече. Две лампе на пијанину, обе на истом дршку, бацају кроз црвени и зелени шешир помешану светлост на њено лепо и мило лице, те у оном сутону изгледа од ванредне нежности; руке притисле дирке, па се чини и акорд се чује (да сам музикалан, могао бих рећи и који •— јер су дирке — веома јасно израђеие!). На реду ми је поменути и Пајине слике, и ако бих најрадије о њима, као посластици, после говорио. Навлаш их до сад нисам поменуо, да бих тако што већу радозналост изазвао. П. ЈоваиовиК изложио је две слике: једну велику : »Свадба лотриншког Херцог^а Ферија IV и хабзбуршке Јелисавете® и једну малу: »Арнаутин«. При опису прве Пајине слике послужићу се речима једног Фељетонисте бечког листа „Хеие Рге1е Ргезве® што ће ми јемачио бити допуштено. »Јовановићева слика »Негго® Реггу ЈУ уоп БоЉпп^еп Гићгк ЕПзаћеШ уоп Наћађиг^ ће1т <( са свим је на колористичкој основици. Он не тежи за контрастима изме^у јасног и тамног, већ му је све у најотвореиијим, веселим бојама, при неутралној светлости, нри чем он долази до еФеката који подсећају с једне стране на средњевековне минијатуре а с друге на Гобленову технику. Наравна ствар да Јовановић због тога не одбацује и модерне сликарсКе еФекте, и тако је он насликао у плавичастом ваздуху један замак, који се уз-

диже пут неба. Тамо се уздижу и многа копља и заставице, а са црвено-белих држаља лепршају се ружичасти барјаци. На коњима се приближују сватови, пред којима јаше трубачи; у средини су кнез и кнегињица; коње им воде пажеви, беличасто одевени, а за њима многи витезови. Коњи су покривени дугим, грбовима искићеним покривалима, што ванредно изгледа. Кнежев коњ је покривен као суицокрет жутим огртачем, поврх кога је као крв румено седло; на кнезу је плавичасто одело и свилени жути огртач. Около њих свуда народ, весео и радознао — трчи«. Лице Јелисавете Хабзбуршке одаје једну лепотицу: весела и срећна што је крај свога војна, оборила је она смерно очи и једва да ако испод трепавице на њ гледа.... Довољно је само рећи да је слика Пајина —■ па је и суд о њој готов: његова кичица слика живот, његове слике живе а гледаоци пред њима дишу, изгледа, исти ваздух и осећају са оним лицима!.. . Друга му је слика веома мала, али за то до ситнице израђена — »Арнаутин«, тако омиљени предмет Пајин. Озбиљна и намрштена лица корача овај горски син; дугу, танку пушку турио за врат и држи је обема рукама. Сама је појава да кажем »марцијална <( ; голи крш у зачељу слике даје јој и особити изглед. Нарочита сала иосвећена је иок. Беклину, о којем је повише изашло у 2. бр. »Н. Искре® од ове године. С тога нећу ни улазити у дубље описивање. У сали се налази 10 Беклинових слика и једанаеста 8. БапЛзтдег-а »Портре Арнолда Беклина.® Између 10 слика Беклинових, које ћу по имену навести: Портре, Пролећна химна, Тритон, Рушевине накршу, Рушевине крај мора, Клеопатра, Пан лови, Слика из младости граФа Салма, •—• има и једна недовршена слика; смрт — она смрт, коју је он још пре толико година (чини ми се око седамдесетих) на једном својем портрету у зачељу израдио, како свира на виолину отргла му је кичицу из руку, пре него што је она и могла завршити слику која је у главном готова: »Рат. (< Он нредставља рат у облику три прилике на коњима: Белона у средини а са стране Смрт и Иустошење. Смрт јури са положеном кбсом преко кула и кровова старога града; брадати човек, са разлепршаним црвеним огртачем, уздигао чекић, као израз пустошења и разорења, што му се и на лицу чита. Чудновата је прилика Белоне која је, у очајању зар због својег властитог недела, издигла руке и лустила се ћуди својег беснога коња. Из копита врца коњима крв. Ванредна силина говори из слике која својом тамном бојом одговара више предмету него ли диспозицији сликаревој.« Сем ове слике, сем »Клеопатре <( (слика ванредног еФекта), »Тритона« и »Пана 1< остале су први пут у једној бечкој изложби. Бек.чинове »Рушевине« узносе и својим колоритом то име: мрко, скоро црно небо, заталасано море, једва једна светлија пруга нреко неба, где се облаци, црни и пуни зле слутње раздвајају, галебови који падају на рушевине иегдашњег замка. Има и једна слика, која се броји у најзначајније појаве ове изложбе — за Аустријанце: слика Тиролца А. ЕддегБгепг-а (Беч): »Распеће« (Е)а8 Кгеиг. Ете Ер1вос1е аиз с1ет РгеЊеЉкатрГе т г Пго1, 1809. (< ). М отив јој је овај: Кад су Французи 1809. напали и на Тирол, устало је и мало и велико да се бори. Били су то огромни напори слабо наоружаних Тиролаца. Скоро скрхани и малаксали разбегли су се и повлачили ови борци за слободу. Пред једним распећем (католички обичај) клечи читава маса људи и моли се Вишњој Сили да јој уклони ову најезду с врата. У томе неко диже високо распеће и громким гласом закле и позва све да се боре до последње капи крви, да се напрегну и последњи пут и огледају могу ли сломити силу нбпријатељеву! То поможе; нова храброст ули се у срца Тиролаца и они јурнуше на пепријатеља .. . . 8. август 1809. г. донео им је и победу! Напред јури један жилави старац, у рукама држи крваву кбсу, као утвара смрти, из очију му сева освета и одлучност. За њим читаво јато оосих и храбрих Тиролаца, косама и секирама наоружани — јуре у смрт да победу извојују! Типови су на слици верни и изразити. Боја је веома диван акорд из мрких прелаза пепељасте, ружичасте и љубичасте боје.... Један свечан тренутак — то су борци за слободу! Овом