Нова искра

СТРАНА 158. Н О В А

се сликом у првом реду могу поносити Тиролци, у толико више што је и сликар чедо њихових кршева .... И друга једна слива од тога уметника „Покајник" показује величину његова дара. Босоног и подеран, на лицу му се чита беда и кајање, корача под тешким бременом једног великог крста изнурени човек.... Не могу обићи и још једну слику — из историје: ЈЈ. Сћеса (Париз) —• »Пропаст Помпеје®, онај страховити призор, кад је Везув први пут обелоданио сва страшила, која у себи скрива! Ефекат је велики: на врат на нос бежи све од страшила природине силе, и пешице и на коњу и у колима; нити се гледа на слабе жене, нити на нејаку децу, нити на изнурене старце — све то руши и обара једно другога, тражећи у првоме реду спас за себе. И у позаднини слике види се оно страшило, она ц|јв§н, која као из кабла лије, помешапа са пепелом и загушљивом паром; и море се ускомешало. Један страховито величанствени призор !. . .. Пејзажи су ове године слабије заступљени него ли ииаче, јер нема »На^епћипД-а«, али ипак за то има ванредно легшх слика. Кад бих хтео само да се на главније ограничим, онда би ми ваљало — бар још оволико да пигием ! И за то ћу бити краћи ; поменућу само неколико, ма да и стали заслужују пуну хвалу, као Вагпапк, Тотес и др. многи. Има неколико изразитих слика које представљају или доба године или доба дана, као н. пр. II. МпћИд (Диселдорф): »Зима« — свуда дебео снег; с леве стране белога друма нуше се димњаци на ниским кућицама, сиво небо се спустило на белу пољану, испред нас одмичу саонице. На један пањ крај иута пале вране. Један постарији човек води за руку дечка; увијени добро корачају они по дебеломе снегу .... Или А. Могтапп (Берлин): »Последњи сунчани зраци« — врхови високих кршева, који се пут неба дижу црвенкастп су од румених зракова сунца на заходу. Оно је разасуло ту своју светлост и на облаке и на немирну површину водену .... К. 0. Ма11ћае1 (Карлсруе) изложио је такође, »Залазак сунца к у једној ванредној слици. IV. Сопг (Карлсруе): »Вечерњача« — у лаком огртачу на плећима, окренула нам једна вита женска прилика плећа и гледа на млад месец и вечерњачу која трепери у пуном сјају : ноћ се спушта. Е. ВГеЛегтапп (Фрајбург у Баварској) — »Уведо лисје 1< : Јесен је већ у велико! Стазу у врту претрпало је суво лисје, преко кога гази повисока цура и иде све даље кроз парк, где се крај поточића зауставља. Он јој својим језиком жубори и хита даље, каже јој »Збогом! <( , а она у његови жубору зар чује и по неку тајну из — врта! Хе — Хе ! Јесен је !. .. , Н. Ва М (Берлин): »Ухваћени« — са западне обалеНорвешке. Високи кршеви норвешких фјордова губе се на десној страни у далекој перспективи, тамо где се и небо на море наслања, по којем се виде две удаљене лађе, из чијих се димњака мрки дим уздиже. С леве стране, у непосредној близини, виде се опет кршеви, по чијим се падинама находе мале ниске кућице. Крај обале, накрају цветне ливаде, између два крша, седе двоје заљубљених и слатко ћеретају. На ливади, недалеко од њих, грудима према нама, заспала је једна мома, на десном рамену држи грабуљу а у левој руци ведрицу, окренула се и — злобно и сатански осмејкујући се гледа оно двоје крај мора. Ухватила их је! . . . . V. Јапаа (Праг): »Између топола® (Рарре1а11ее). На обема обалама поточића уздижу се горостасне тополе, и тамо даље у шуми која се губи у мрком плаветнилу. Небо је и ведро и покривено облацима; али плаветнило шуме, које се и к небу повлачи — слути кишу! . . . IV. Р. КеИег-Кептпдеп (Брук код Минхепа): »Лето«. По дебелом хладу, који се пружа по мрко-зеленој трави, види се да је сунце добро прижегло. Лиснато дрвеће баца скоро непробојну сенку; овде-онде продрли сјајни сунчани зраци и осветлили малене кругове траве, чије зеленило одскаче од оног мрко-зеленог хлада .... К. Кивз (Беч): »Јутро на Јадрану«. Слика је свакако негде близу Дубровника. С десне стране озидана обала и

И С К Р А Џ_ БРОЈ 5. град, лево недогледна перспектива мора. По небу се све више разастире светило дана, малени прамичци облака све више беле и нестаје их. Зора одавно пукла, дан осваја; по обали се виде наши Далматинци како иду у град. На мору, недалеко од града, пуши се димњак једне лађе; море трепери у таласићима. Боје су тако лепо пробране и на платно наслагане, да се чини, осећа се онај свежи јутарњп дах који с мора долази и освежава! Мимо то, свежи те и — Српско Приморје ! . . . . И вајарство је обилно заступљено, али, ма да има изврсних радова, поменућу само две-три ствари. Одмах, чим се уђе у прву дворану, види се једна велика (скоро већа од природне величине) статуа: Ј. ВепЛа (Напуљ) — »Водена вила« (ЛУазаегшхе), бронза. Да ова вила нема ни облигатног смокова листа — и да не помињем. Положај изврстан, а таква и израда. Вила отоји раширених руку, сањиво затворених очију; коса јој се замрсила и као таласом напред понесена. X. ^ерс/ге (Берлин): »Нечиста савест к , бронза. Један мали вајарски рад, али пун значаја. Он је јемачно убица; спава веома немирно, лице болом и страхом испис-ано. Више њега разне утвари: једна хоће да баци на њ тежак велики камен, а он то руком као да одбија; друга измахнула ножем, а из очију јој се освета чита; трећа се устремнла на њ и завитлала једном одсеченом главом, у чије је дуге косе уплела своје прсте .... Па онда има и још неколико алегорија, као »Дунав <( и др. и подоста попреја познатих и знаменитих људи, али, бојим се и овим сам исцрпао све стрпљење ! За овај мах доста.... Гер. И. Ивезик У^ТТГТЧГ Бадлав Јјроаспк, чешви сливар. — Месеца априла о. г. умро је у Паризу Вацлав Брожик, један од најславцијих чешких сликара који је проносио и прослављао чешко име далеко ван граница своје отаџбине. Брожик је рођен у сиротињској нородици. Окусивши беде и грчине бедног живота, поузда се у своју моћ и таленат, те се одвоји од овоје куће и радом, озбиљним до самопрегорења, поче крчити стазе свог живота. Под закриљем сликарскога генија, Брожик је дошао до оних дана уметничког живота, када му није било потребно бринути се да ли ће ова или она његова олика нмати купца или не. Отворив свој оликарски атеље у Паризу, проолавп се као ретко који туђин у Француској. Вацлав Броншк родио ое год. 1851. као седмо дете бачвара ЈооиФа у Хамрима близу Тремошне (округ Плзањоки). Кад му беше три године, добије његов отац меото у Смихову у фабрици познатог Фабричара барона РингхоФера. Када Вацлав пође у школу, испољи се његов сликароки таленат, јер оу и табла и школоке клупе биле ишаране његовим. „цртежима." Год. 1876. постаде шегрт и буде примљен у Фабрику за порцелан, где обрати на се пажњу неколиких пријатеља који се постараше да Вацлава прими Хаузер у овоју сликароку школу, одакле ступи у Прашку Сликарску Академију. Свршивши је с ретким успехом отиде у Дрезду. где је радио код неколиких сликара. — У Дрезди је израдио олику великих размера «Краљичини сватови" која се веома допаде. Овај рад знаменит је већ и по томе што је Брожика обележио као сликара хисторичара. Год. 1873, оде у Минхе!! где је радио код сдавног сликара Пилотија. Пооле двогодишњег бављења врати ое у Праг где је израдио неколико већих и мањих радова. Још у Минхену беше се Брожик познао са илустратором М. Андријоли-јем који беше у вези оа чувеним Доре-ом. Путујући једном о Андријоли-јем, тако му се у Паризу допаде, да је брзо пооле тога отишао у овај модерни Вавилон на стално становање. У почетку је имао тешких и мучних дана. Не беху га сачували ни прославили у Салону његови радови Сватови Дагмаре (1877.) и Жртве верског фанатизма (1877.). — Тек када изложи Посланство чешкога краља Владислава Посмрчета француском краљу Карлу VII (сад у Берлинској Галерији) доби Брожик медаљу II реда. Она га и сачува и прослави. Ту му је олику откупио Иариоки трговац и сликарски посредник X. Седимајер те