Нова искра
СТРАНА 136.
Н о в А
И С К Р А
ВРОЈ 5.
акт, који би значио почетак једнога отворенога конФликта и прекидања везе с центром монархије па и са самим двором; адресовци напротив с Деаком на челу представљали су умеренију струју, која је хтела становиште и жеље сабора да изјави краљу путем адресе. По заједничком договору адресовци су добили већину. Тада је на сабору угарском од знатнијих политичких људи српских био само Јаша" Игњатовић, који је спадао у Милетићеву политичку групу; као такав он се придружио одлукашкој странци и држао је у сабору велики говор у прилог њеном гледишту. Кад су у Бечу видели какав дух веје у угарском сабору, они су одмах били на чисто с тим да се с таквим сабором не може даље преговарати ни расправљати и с тога као одговор на адресу сабора изиђе краљевски рескрипт којим се захтеви адресе одбијају и сабор распушта. Одмах после тога распуштен је и Сабор Троједне Краљевине. Настала је т. з. провизорија, која је трајала све до г. 1865. За време те провизорије, где је била обустављена цела уставна машинерија, Шмерлинг је наумио администратцвним апаратом, пресијом па већ и самим трајањем тога мучнога провизорнога стања да замори и сломи Маџаре, а поред тога је непрестано још у својим политичким комбинацијама рачунао и на помоћ немаџарских народности. Вечка је влада ненрестано још показивала неко пријатељско расположење према тим народностима, Словаци су доста користи извукли из тога доба провизорије, јер су тада основали своју »Матицу«, своје гимназије и т. д., а тако је исто Шмерлингова влада извесним концесијама придобила Румуне и Сасе у Ердељу, те је код њих постигла то, да је ердељски сабор без и против воље Маџара послао чак и своје посланике у Бечки централни парламенат* Али су у то доба међу свим тим народностима највише значили Срби; према њимаје Бечкавлада покушавала такође опет поново своје већ познато кокетовање и оне ситне нолитичке мајсторије са постављањем извеснога броја Срба у нека боља звања, са давањем већ толико пута употребљених магловитих али вазда предусретљивих одговора о иагледима за успостављање Војводине тамо доцније и т. д. У Милетићевим је рукама био кључ за решење питања о држању Срба; он је могао тада учинити диверсију у корист Бечу и тиме знатно отежати положај Маџара у тој тешкој борби. Али Милетић не беше човек који подлеже тренутним импресијама и који се у своме држању и правцу повија и колеба час на ову час на ону страну; он је добро размислио о одсудном кораку, што га је учинио кад је огласио свршетак свих рачуна с Бечом и ступање у борбу за устав у вези и споразуму с Маџарима; кад је већ једном наишао на тај пут и кад је народ листом пошао за њим на тај терен, онда он нити је могао нити је хтео да стане на по пута, да се поведе за сиренском песмом из Беча, и да на крају крајева српски народ опет остане празних шака а уз то још и са поново заслуженом титулом — оруђа и савезника реакције. Српски је народ, дакле, с Милетићем на челу за цело време те борбе између Шмерлинга и Маџара стајао мушки и храбро на бранику за устав и за самосталност Угарске и ту голему заслугу и услугу српског народа, а пре свега и на првом месту Милетића, Маџари никад не могу порећи. Ја то овде истичем већ и с тога, да се тим јаче обележи и што рељеФнија укаже доцнија перфидија маџарских политичара и власника према Србима, а специално према Милетићу. То је један моменат, који се у историји
:
Милетићева живота не сме превидети, јер нам он може нослужити за психолошко објашњење доцнијим патолошким појавама. (НАСТАВИЋЕ СЕ 1
У шуми
агано зефир травшду нија, Лишће по грању гихо повија; У лугу славуј песме извија, У селу с торња поноћ избија. О гледај, мила, звезда трептање, О слушај птица мило цврктање, О слушај шапат — слатко појање, О слушај речи — срца дрхтање. * Да ли то поноћ тихо силази, Или то анђ'о кришом прилази, Да нлша млада срца потражи, . Љубављу светом да их оснажи ?
Београд
М. д.
У[з дневнкка једног кдеадкста
Две вуре
11е т^жч се; тие бури Твојте чуства освежават • Најпрекрасните лазури ЈХодир молниј се јављават. ИВ. ВАЗОВ.
ко два и по часа, по подне, бацивши несвесни поглед на море и Олимп кроз прозор првога разреда, изненади ме немир који опазих на пучини и нека необична намргођеност целе околине. Олимп се није видео. Није било тешко домислити се да нрирода нешто спрема. Она је тако ћудљива у приморским крајевима! И ја, жељан присуствовати призору пуном величанствености и страхоте-, иаредим редару да не иушта ђаке док не звони и да се могу слободно сви искупити код прозора и гледати к мору и Олимпу, — питаћу вас, рекох узимајући каталог, шта, сте видели, и тешко оном који не буде знао и умео испричати! То ће вам бити лекција! На обали. Предигра за буру: умерено надимање мора и намрштеност неба. Не може се гледати ни дисати. Ја одлучих да проживим тај тренутак на самом мору. Досадила ми се монотонија службеног посла. Није да у њему