Нова искра

БРОЈ 6.

НОВА ИСКРА

СТРАНА 189.

крио кератинип у мокраћи; нашао средотво за поправку слика рађених масним бојама; поново пронашао Г1лимусове боје хемантинон и авентурин, а његов рад »о правилним одстојањима еквивалентних тежина тако званих простих радикала® може се сматрати као један од претеча периодном закону код елемената, којим је се овековечио 1869. год. наш сабрат Рус Мендељев. Судећи по срећи, коју је ПетенхоФер имао у проналасцима, врло је вероватно да би ми периодни закон имали и пре, да се нешто ПетенхоФер није одао хигијени и примењеној хемији, јер он и сам вели: да су га прилике смеле, те није могао грести путем који је имао јасно пред очима. Вазда се осећао као хемичар, што је и исказао 1899. год. кад је немачко хемијско друштво подарило своме Нестору златну ..медаљу са његовим ликом. Поред радова у прози писао је и у стиховима неке хемијске сонете штампане као рукопис, и једну песму: „Дух медицине или како Бог хоће« у Минхенској »Златној Књизи« 1900. год. 0 појединим питањима из хигијене, о којима је требало народ обавестити, држао је и јавна предавања, оставши вазда веран своме начелу в да чување здравља пре свега треба да буде удешено тако, да то човек у опште издржати може". Ретко је људи који су своју науку и своје идеје видели крунисане успехом као ПетенхоФер. На жалбст, не може се рећи дајесрећни научник био и срећни отац, јер од петоро деце, његово име носи данас само један његов унук, студенат медицине. Главна је одлика ПетенхоФера као научника у томе „што је могао предвидети многе ствари и за њихово се извршење постарати онда, када је врло мало људи ове ствари у опште и појмити могло. ПетенхоФер припада оним бићима којачовечанству светле нањеговој мрачној стази...." 1 За овакве заслуге и награда је била достојна. Како сам вели: четири су владаоца потпомагала његове замисли, а Макс II дао је 10.000 Форината из приватне касе, као помоћда се конструише респирациони апарат. Године 1883. добио је наследно племство и једини од проФесора имао је титулу Екселенција. Варош Минхеи изабрала га је за свог почасног* грађанина а 1893. год. приликом прослав.е његове докторске педесетогодишњице преда му представништво минхенско и златну почасну медаљу у вештачки израђеном скупоценом оквиру. Он је био. један једини човек у Минхену који је био и почасни грађанин и имао почасну медаљу. Године 1888. општина Минхенска осиовала је »ПетенхоФеров Фонд к од 10.000 марака, за награду радова из хигијене. Године 1898. преда му лекарско друштво једну сребрну плочу, на којој је израђен он као Херкулес како убија хидре, а около су грађевине у којима је он радио. Године 1899. минхенско друштво за умереност подигне чесму, на згради Академије Наука, као споменик своме почасном члану. Три пута је биран за председника Академије Наука. Био је члан разних научних друштава и у Немачкој и ван ове, и посио и туђе и домаће ордене. Мило нам је било видети, да и наша драга Србија није у овоме изостала од осталих културних држава јер му је Његово Величанство Краљ Александар I, ценећи његове заслуге за науку и човечанство, иодарио приликом докторске педесетогодишњице 1893. г. Орден Св. Саве, а честитао му тадашњи председник општине господин Милован Маринковић. Знајући да са слабљењем организма слабе и душевне моћи код човека, бојао се ПетепхоФер да га свест не остави, а поред тога и болести неке биле су повод да сам себи пројури тане кроз главу у 83. години својој. Па и у томе се није преварио овај паметни човек, јер је секцијом лекарском утврђено да би одиста у кратком времену утрнула светлост која је пуну половину столећа тако јасно сијала. Умро је дакле онда, кад не би више могао бити од користи него на досади ближњима. На завршетку да поменемо: да и сам Петенхо®ер признаје, да он у здравственом погледу за Минхен не би могао ни издалека толико учинити да није као председника општине имао човека (Ерхарта), који је умео његове 1 Бухнер, проф. хигијене у Мивхену.

замисли и у дело приводити. И ми желимо нашем Београду људи задахнутих идејама ПетенхоФеровим, а са умешношћу и готовошћу Ерхартовом. 1 20

Нпкола Никодајевић Дурново. — Донооимо лик 1 шеликог м искреног иријатења српског. Хоћемо, посде његова скорашљег доласка у Београд, да га прикажемо својим читаоцима који су ових дана у свима српским дистовима читали говор овог брата Руса, говор који је био прави медем увређеном Српотву, а који је Никола Николајевић држао на банкету приређеном њему у почаст. Никола Никодајевић Дурново рођен је у Москви 1842. године у угледној пдемићокој породици. Оддично шкодован и ваопитан, почео је овој јавни рад 1861. године. Као државни чиновник надазио је увек времена и за јавне поолове, а покрети и тежње јужнога Словенства нађоше у њему одушевљеног заотупника и борца. Низ његових чланака, расправа и засебних књига о правима и тежњама Балканоких народа обратио је на се пажњу не само у Русији, већ (и нарочито) у Србији, Бугарској, Румунији, Грчкој и Црној Гори. Поред руских журнада, радио је и на румунским ( (( 1п(1ерепс1апсе Ноитатс"), грчким («КЛ10 )> , « КмугТтартмотсбАк" . , .) и српским (<,3аконитоот»). — Од 1879.—1886. уређивао је лист Востокг који ое нарочито бавио о питањима Балканских народа. Од засебних његових књига нарочито помињемо: Државе и народи Балканског иолуострва, њихова ирошлост, садашњост и будућност и бугарске неиравде (Преведена на српски, немачки и румуноки језик); Имају ли Вугари историских ирава на Маћедонију, Тракију и Стару Србију ? (Преведена на орпоки и грчки језик); Вугарска ироиаганда у Маћедонији и Маћедонско Питање (Преведена на српски језик). По иницијативи Николе Никодајевића посдада је руока вдада год. 1876. ђенерала Черњајева у Србију; а у то доба скупио је за српско-црногорске рањенике преко 120.000 дин. добровољних нридога. Он је биои ирви покретач за оонивање Српског Иодворја у Москви, за шта је и одликован орденом Св. Саве П степена, поред Таковског Крота II ст. — Пре неколико дана Њ. В. Краљ Александар I одликовао је Г. Н. II. Дурнова орденом Св. Саве I степена за велику и иокрену љубав за одушевљени и неуморни рад о правима српоког народа. На друму (сдикао Р. Брант). — Козаци и њихов живот пајмидији су предмети Брантове кичицо. Ретки су његови производи који издазе из тога круга. Ако то и буде, ипак се опажа све оно што је карактеристично у пејзажу његових слика из козачког живота. Таква је и ова његова слика На друму. И ако не представља ништа необично, ипак је тако карактеристична, да се гледадац пред њом угодно осећа, гдедајући у њој сличне успомене из својих путовања. Тпрђава у Подгорици. — Сдика предотавља горњи део града. 'Гврђава је пре обухватада и доњи део града, али је из разних потреба порушена, те је остало свега оволико кодико се на слици види. Коло (сликао У. Предић). — Занимљиво је уиоредити ово кодо Бачванско са колом у Србији, чију смо олику донеди у прошдом броју. Упоређујући их видеће ое и заједничке особине и по неке раздике орпокога народа из две покрајине. Погдед на Соко-Баљу. Северно од Адексипца, под пданином Озреном, извире дековита вода позната под именом Адексиначка Бања или Соко-Бања (по развалинама града Сокода). Доносећи у овај мах слику Соко-Бање и окодине, ускоро ћемо донети и нарочити чданак о овој веома дековитој бањи. Манаетир Савина. — На депом Јадрану, уза с,ами ХецегНови, окружена бујним зеденидом, находи се ова красна српска задужбина. Иокрени дочек браства манастире Савине, угдедан ред и чистота у њему иајпријатније утичу на посетиоце; Ј Наводи су узети из: ЈићПаитз Аиз^аће 1850 —1900. Мах V. РеИепћоИег а1з Сћеппкег. ВегНп 1900 Оеи^зсће РЧег{еНјаћгеззсћгШ {пг бСепИ. СезипсЈћеИзрЛе^е 1893. из чданка који је написао РгоЛеззог Бг. К. В. ^ећтапп.