Нова искра

СТРА11А 190.

БРОЈ 6.

а кад још кажемо, да многи болесници имају захвалити овој задужбини што своје нарушено здравље поправише и окрепише, онда се још јаче истиче значај манастира Савине. Михајило Хаџп-СтојиљковиЦ нрота Кумановски. Већ се навршује пола века како овај угдедни српски свештеник сдужи Господу и народу свом. Ретка је таква прослава и у срећнијим народним приликама а у Маћедонији она је, по готову, јединотвена. — Рођен је 1 834. год. у кући кујунџије Хаџи-Стојиљка; основне шкоде учио је у Куманову, а по том ступио у радњу оца свог. Оженив се Недом, ћерком Иконома Димитрија (онда нај угдеднијег свештеника у Куманову), почне се спремати у овога таста за свештенички позив, у који брзо и ступи, истакнув се као најбољи Кумановски свештеник. — Како грчка патријаршија, ни преко грчких етнографских граница, није радо гдедала Србе свештенике, окоми се и на поп-Михајила. Баш се у то доба јави бугарска егзархија која лако (јер не беше самосталне српске цркве) задоби и поп - Михајила. Требало је свега неколико месеца да Михајило добро умотри рад и тежње бугарске егзархије, те се поново врати Патријархији развив од тада најживљи рад за добро српског народа. Од 1882. године, као Србин највећега утицаја, постаде прота - Михајидо стожер српски. Какав је Србин ирота-Михахајило, сведоче многе муке и невоље његове што их је отрпео у борби за српско име и права народна, а нарочито сведочи његова сталност у тешким часовима када је трпео неправде и од нас Срба. Одбио је тада пуно ласкави позив бугарске егзархије да ступи у њезино коло, са месечном платом од 3 00 динара. Што Срби имају лен број народних школа у Кумановском крају, заслуга је овог угледног и заслужног Србина. Увек вредан и чуваран, стекао је нрота-Михајило и лепо имање, те га рачунају за најбогатијег Кумановца. Прота је богат и породом својим: има три снна и три кћери, све удомљено и угледио. Два су му сина српски своштеници а трећи је трговац. Таквом Србину и трудбенику нека Бог подари још' пуно

и пуно година, јер ће их све посветити прослављању имена Божјег и служби народу српском. Сеоска кућа у Равњу (сдикао Ст. Тителбах). — Кућа, чпју слику доносимо, саграђена је пре 5 0 годипа и може се сматрати као тип српске куће у Мачви. Као што се види из нацртане основе, у кући је: трем, соба за госте, кујна (кућа) и соба за становање која је у вези са кујном. У свакој је соби по једна земл.ана пећ, а у кујни огњиште и долап за оставу јела. У свој кући под је од земље. Собе и трем имају таваницу, а кујна је тако отворена, да се дим спроводи из пећи и огњишта кроз кров и излази кроз заједнички димњак. Лествицама из кујне улази се у таван где се оуше или чувају разне намирнице. Материјал је черпић и дрво, а зидови су изведени бондрук-конструкцијом. Кров је од шиндре, због чега је нагиб стрм, што утиче на висину крова. Манпстир Калени!,. , ( На запад од Јагодине, под нланинама које деде Левач од Груже, находи се ова богомоља коју је зидао Деспот Стеван Лазаревић. Каленић се не може мерити ни лепотом својих Форама, нити скупоценошћу свога камена о другим задужбинама српским. Али, находећи се у врху Левча, „гњезда хајдучкога", а заклоњен од Груже непролазним врлетима и планинама, он је, у много прилика, био уточиште драгоценим осећањима, мислима и усноменама минулога живота орпскога. — У овом манастиру иочивале су мошти светог краља Првовенчанога од 28. декембра 1815. (када су нренете из Срема) до 20. августа 1 8 39. када су одноте у Студеницу" (Кнежевина Србија, 183). Манастир Св. Нетке у Сикевачкој Клиеури. — У живописној и романтичној Сићевачкој Клисури подигнут је претпрошле године овај храм и предат браству у управу. Св. Петку озидали су сриски технички војници по плану капетана инж. Г. Жив. Дамјановића. Пконостао је исписао Г. М. Марковић, акад. сликар и наставник у Гимназији Краља Милана I. Макс Иетенхофер, немачки научар. — Види о њему чланак у овом броју. —

Нравославна Далмација. Историјски преглед. Написао епископ Др. Никанор Милаш. Нови Сад, издавачка књижарница А. Пајевића, 19(И. — В. 8°, стр. 603. Ретко је где таква нетрпљивост према православној вери као што је у Далмацији. Сматрајући православне као Далмацији силом наметнуте, наша браћа католици још 1059. год. о Спљетском Сабору прогласише Св. Методија за јеретика, а његове следбенике за схизматике. И ако је време, доцније удружено са државпим законима, лечило мало по мало овакво убитачно разумевање друштвеног морала, ипак је још далеко од оног идеалног начела (( Брат је мио које вере био". Несумњиво је да се неправде наносе највише из незнања. Тако је и са православном црквом у Далмацији. Учење Задарског арцибискупа Змајевића (XVIII век), скроз погрешно и некритично: да су Срби аравославни дошли у Далмацију XVI века («Огдедало истине"), постало је учење свих доданатњих католичких теолога. А када је овакво учење продрло и у пук, нетрпљивост је постала скоро догмагична.

+ Љуб. II. Симић: Несме. Издање уредништв Градине. Ниш, штампарија Ђорђа Мунца, 1901. 8-на, стр, 143. Н опет књига саломљених нада! Прочитао сам је с краја на крај, осећао сам како са сваком новом страном расте и буја леп и красан таленат, али тек што осетих већ израђеног и несумњивог песника, а са последњом песмом Јутро наступи ноћ, мрачна и вечита, у његову стварању... О, ја разумех живот... У чаши отров је био Што тако опија силно. А сласт и срећа где је? Ја се обрнух натраг, где 'но сам слатко снио, Ал' видех само Самрт како се накосно смеје!...

Г. епископ Др. Милаш доказао је овим својим делом, да је православна црква била једииа у Далмацији до друге подовине IX века, када је ступила у борбу са романизмом, што је силом државн*е власти поче гоннти све до времена Св. Саве, када православље у Далмацији доби иове снаге да се бори оа братском интолеранцијом све до данашњега дана. Научарска савесност Г. епископа Др. Милаша, цитовање. разноврсних, нарочито католичких извора, дају нарочити значај овоме монументалном делу које препоручујемо свима истражиоцима историјских истина, а нарочито интедигенцији браће катодика, јер ће, проучив овај рад, опрати душу своју од неправде према браћи рођеној и постати спремнији за проиовед идеалнога начела (( Брат је мио које вере био». С.