Нова искра

БРОЈ 7.

Н О В А И С К Р А

СТРАНА 207.

— Ја не видим да природа живи, додаде трећи: ма да сам вештачки направио урину која се од природне не разликује ни тежином, ни бојом, ни мирисом, ни укусом. — Па то што ти умеш ради сваки магарац и јевтиније и боље! прекиде га газда оног сочива. — Али чекај, видећеш: ја ћу вештачки направити човека с помоћу свог уииверсалног Филтра. Математичари прорачунаваху стопу Стварности, а пошто су радили најдуже и најтачније брзо су били готови: главна контура показиваше да је опа била потнуно правилна. За тим тврђаху да се њихова Формула може применити и на све остале делове сиоменика, који се ниоу још никако нроучавали. Али испитивачи жуљева и нроналазачи вештачке урине толико се подсмеваху и толико викаху да се читав рад креташе веома полако и у највећој забуни. Опазив ово, помисли сиромах студенат:

— Хтео си рећи: у другом свету, прошапта болесник сећајући се свог чудноватог сна. — Чак на другом свету? Па како је тамо, шта се ради, шта је ново ? . . . шалише се другови. — Ругајте се ви колико хоћете, али што знам ја не знате ви! А када се беше опоравио, не само што није јадиковао на своју сиротињу, него јој се, на против, баш радоваше. И кадгод би га походила тешка мука и љута невоља, сећао би се оних светлих варница што под ударцима Патње излећу из гранитне стене, па би говорио с дубоким уверењем: Осећам како ми се у оваквим тренуцима душа крепи! Шабац РУЖА ВИНДВЕР ——

ДР. МАРКО НИКОЛИЋ. — Зацело сам једно од најређих бића на свету, када сам потпуно дознао оно што ни најпаметнији људи не могу да појме. Стварност иије хаос већ целина, и не само правилиа, већ красна, а ја.. . У том тренутку заурлика псето: Ај ! ... Ај ! . . . ај . .. ај! . . . ај. . . ај ! .. . Ово је та.ко нотресло болесника да је отворио очи. Овај пут сиромах студенат ц није више био у чаробној области среће, ни у мрачној ковачници где се коваху људски живот и на облацима над којима је лебдела Стварност, него је лежао на тврдој болничкој ностељи. Око њега беху његови другови, на чијим лицима опази стреињу, зачуђеност, забринутост и изненађеност. — А што ме тако гледате ? упита. — Шта велиш ? узвикну један. Ех, онда се не бој. — Бога ми, био си већ једном ногом у гробу.

МОТИВ СА ТОПЧИДЕРСКБ РЕКЕ, II. Остави ме...

стави ме, не гледај ме Тим очима пуним јада, Јер пред њима многи смртни Неутешан у прах пада. Поклони ми дугпи мира! Што да срце залуд пати? Што да после часка среће Морам горко заплакати ? В. Р.