Нова искра

И С К Р А

1389. доЛ. вавШа 27. (15.) 1^Грпја 1889. б1ап-(1ор18тћ Лг. Т. МагеИс. Тако он вели: »По мојем дубоком увјерењу Новаковић је и доказао, што је хотио доказати. За то ја нотпуно стојим на Новаковићевој страни, а Павићеви ме докази нијесу увјерили". Говорећи о песмама, у којима су везане уједно ио две радње, Маретић вели: »Кад би народу биле миле пјесме с два или паче с три тежишта, онда би за цијело таквијех пјесама било много више него их доиста јест; а кад је пјесама с једнијем тежиштем куд и камо више, онда је

ваљада слободно закључити, да су такве пјесме много милије духу пародне наше епике, да су оие дакле и старије; јер сложити двије или три самосталне пјесме у једну, то је већ нека виртуозност, а виртуози се у умјетностима не јављају на њихову почетку, него истом онда., када се већ ова или она умјетност бар донекле усавршила®. Са свим је друго питање: да ли би се из данашњих самосталних песама о боју на Косову могао склопити један велики еп, у коме би, по примеру грчке Илијаде, све

те несме скупа чиниле хармонијску целину ? И, да ли би се тај иосао могао урадити тако, да народна поезија не изгуби ни у колико од своје иростоте и јасности, да у тој целини буде што мање уметничкога, а што више народнога? . И Павић својим нацртом, и Новаковић својим покушајем, као и многи други и страни и наши књижевници својим покушајима, дали су повољан рдговор на ово питање. И ми ћемо све те покушаје по реду прегледати. *

Да отпочнемо с Пави&евим нацртом. Овај нацрт има девет подвојених песама, које међу собом чине нераздвојну целину. За њих су употребљене скоро све косовоке песме из Вукове збирке; за тим две од ириморских бугарштица из Миклошићеве збнрке; и, најпосле, песма Мајка. Југо&ипа из збирке Јукић-Мартића. Павићу су остале непознате песме из збирке Петрановићеве, као и друге, штампане Посебице у разним часописима. Може се рећи да је Павић узео за основу свога нацрта ону од приморских песама (Миклошић, 6), с којом