Нова искра

СТРАНА 210.

Н 0 В А

И С К Р А

БРОЈ 7.

смо се ми већ упознали. Вукове песме унотребљене су или за њену допуну, или су из појединих делова њихових, узиманих с разних места, склапане нове песме. На вигае места, где се осећала празнина, писац је у прози показао, како би се она имала попунити, било по предањима, било по своме нахођењу. Прећи ћемо у краћем прегледу садржину свих девет песама. Прва је песма компилација која почиње стиховима из првог од Вукових »комада": »Дар Мурате у Косово иаде .. .« Кад Лазару стигне Муратова књига, он сазива „собет« у Крушевцу, али не у свом двору, већ п ио далеко (?) од бијелих двор а«, где се сакупљена господа ређају за софром по стиховима из Зидања Раванице (36). Већање у собету Павићев је оригинал у прози, испрекидан по којим стихом из Вукових песама. Ту се расправља питање: хоће ли се ратовати с Турцима. Бранковић светује „да 6и се иредали, но тај ириједлог сви одклоне великом индигнацијом (( . Обилић п ионосом и иоругом« одбија савет Бранковићев и предлаже: да се позову у помоћ у ,савезници .« : угарски краљ, босански Твртко с баном хрватским Иваном /»којм се деси код њега«), Захумац Радич и Зећанин Баоша; да кнез одговори Мурату Ђ да се стрии док му се састану сва госиода <( ; и, да одговор носе Иван Косанчић и Топлица Милан. Милошев се предлог прима и Лазар за клиње властелу §»#о не дође на бој на Косово« .. .); она се куне да ће »<Зо суботе иред Видово к бити с војском у Крушевцу, и разилази се. Остаје само Бановић Страхиња који нема куда, » јербо му је кућа у Косову, гдје су Турци «. — При повратку Лазарову у двор дешава се свађа између Вука и Милоша због жена, за коју су употребљени стихови из приморске песме (Миклошић, 5): ))На ирозору сјеђаше Милица Лазара кнеза... (< Друга је песма цела из стихова Вуковог СтрахињиКа бана. Опремање Страхињићево и усрдан дочек у тазбини изостављени су; причање о сили турској у мајчином писму није потпуно; изостављени су и сви стихови који се односе на љубу Страхињића, како у одговору Југ-Богдана (кад Страхињић зове Југовиће на Косово), тако и кад Страхињић долази пред чадор Влах-Алије, кад с њиме мегдан дели и кад се враћа у Крушевац. Павић налази да су аргументи, са којих Југ не да деци у Косово, »барбарски смишљени 11 , и да је »та жена приказана бестиднија и грђа од самога пса Карамана <( . ТреАа је песма као и прва — компилација из неколико песама, проткана Павићевим оригиналисањем. Ова је песма у сваком погледу врло интересна, да је вредно обратити на њу мало већу пажњу. Најпре је опремање и долазак Муси&а Стевана у Крушевац —■ стихови комбиновани из познате приморске [у,Иде БушиК Стјеиане љубу своју рано будит (< .. .) и из Вукова МусиКа Стефана. Код Павића парадира непрестано онај ФалсиФикат о скупљању ^угрске " госноде пред дворима Лазаровим. У место оног одељка нриморске песме, где Милица моли Лазара да јој остави једнога од браће, употребљен је ирви део Вукове ))Цар Лазар и царица Милица <( . Но тек сад настаје ирава интересност ове песме. Кад је Милица ишетала граду код капије, Навић проводи поред ње сву » војску на алаје" : Најпре иде Мусић Стеван са 12 хиљада војске, а други је за њим од Коњица Ивко са 13 хиљада; трећи је од Омоља ■Кивко са 15 хиљада и четврти Кучаинац Јово са 16 хиљада; ».иети јашу три јунака к — Петар Браничевац, Срђа Злопоглеђа и »нек и (?)млади НемањиАу (< — и »у свакога ио 30 хиљад' војске" ; шести је Страхињић са 60

хиљада, и најпосле Југ-Богдан са девет Југовића, и, »у сваког је 9 хиљад' војске, а у Југа 12 хил>ада а . То чини управо 2 99 хиљада! Но то пије све: за њима долази Лазар који сам води 77 хиљада, а пред његовом је војском Вук са 12 хиљада оклоппика (Милош је »глава свеколике војске"■)! Ни то још није све: на Косову (у следећој песми( Лазар затиче »Влатка Хранића и хрватскога бана Ивана са 20 хиљада босанске војске« (интересно би било знати колико је Хрвата довео бан Иван — то нам Павић не казује!). Према томе, српске и босанске војске било је на Косову 408 хиљада!! Па (можете ли веровати, читаоци?), ни то још Није сва савезничка сила, која се борила на Косову против Турака: треба свакојако узети у рачун још и угарску господу Павићеву, коју је он заборавио да наброји и која ће с Хрватима бана Ивана и, можда, још с киме (што Павић у души мисли а неће да каже), таман допунити иола милиона — а толико баш и Турци*) веле да је било српске војске на Косову!! . . Неби се могло рећи само, да је ова песма нопажљиво израђена у Павићеву нацрту; не, она је — хрватски безобзирна! 0 »угарској госиоди® и оволиком броју српске војске на Косову биће још нарочито говора. Четврта песма почиње стиховима из бугарштице: ))И весело дођоше до Косова равна иоља. | Шаторе су разаиели на крај равна Косова иоља. . .« Ту се » весело иоздравише^ и почастише с Влатком Хранићем и баном Иваном. Као што се види, код Павића је на Косову ишло све »весело <( — као у сватовима! Но » весеље се брзо смути, јербо нема ни од куда Захумца Радича, а за Зећанина Баоша дођу гласи да је скуиио војску, али неКе да с њоме дође у иомоК, него чека на међи своје државе, снујући издају. Из турског табора долазе Иван и Милан, носећи одговор Муратов, а њих сусреће Милош: » Побратиме, КосанчиК Иване! | Јеси X турску уходио војску?«... Вук се користи том приликом и снује замке против Милоша, сумњичећи га код Лазара невером. Муратов је одговор: да ће »до Видова дне у подне чекати на Лазарову дефинитивну одлуку <( . Милош предлаже, а Влатко Хранић и бан Иван (и баш он!) »врло живо иреиоручиваху (< његов нредлог: да се с Муратом бије бој, па ма и не дошли Радич и Баоша. Војводе се разиђу; само Вук оста с Лазаром под чадором. Пета песма: »#ад у јутру јутро освануло, \ кнез Лазаре иричешћива војску«- . . . Носле причешћа дешава се сусрет три побратима — Милоша, Милана и Ивана—• с Косовком девојком, — онако како је то у Новаковића. Тога је дана у вече она кобна вечера — сви стихови из трећег комада Вукова, с преправљепим завршетком. Павић је узео »да се бој догодио у суботу, а вечера у пегак«, и разлог му је: »да се у Косовки ђевојци не би морала неђеља промијенити другим којим даном" (!), па вели: »Према тому ставио сам полазак Лазарове војске из Кругаевца у неђељу раним јутром, а њезин долазак у Косово у четвртак иод вечер" . . . Разлог је нигатаван са којега је Павић ту отступио од истине, кад и сам тврди да је »у истини Видово године 1389. пало на уторак <( . Сем тога, за долазак српске војске из Крушевца на Косово, није ни *) Од туроких историчара једини је Пешри, који у ноетском расположењу, да би славу и нобеду турску учинно већом, вели да је српеке војске са савезницима би.ао око пет стотина хиљада. Други пак турски историописац Сеадедин тврди да је српске војске било око две стотине хиљада. Павић је, дакле, поверовао Нешрију !