Нова искра

СТРАПА 219.

гласови каприцне публике, чије се хладно посматрање често претвара у тихо усхићење или дивљу необузданост, јављајући се и нежном мајком и строгим и неумољивим судиј-ом, бескрајне Фељетонске критике престоничних листова са својим вечито старим речником Фраза, — још више појачаше моју жељу да посетим изложбу и видим иово дело Рјепиново. Пролазећи поред безброј новешаних слика, на којима се на најразноврснији начин преплетао таленат с шаблоном. ја сам пестрпљиво тражио предмет свога љубопитства, о чијој се појави говорило још на годину дана ра.није, полагале велике наде јер се очекивало грандијозно, капитално дело великог руског уметника. Не разгледајући остале слике, ја сам хтео да видим, док је још око свеже, какав ће бити први утисак, који ће на мене учинити «Иди за мнон) Сатана (( . Нашавши се изненада пред њим ја сам стао као укопан. Ја у први мах не могадох да се разберем од чудноватог, сложеног осећања. Да ли колосално платно, које својом величином пехотице улева извесно уважење (не, огромна су и мазања обичних молера); да ли дивне нијансе лако разбацаних боја —" (опет не, јер је мени одавно позната смела кичица творца класичних »Заиорожаца,") ; да ли, најзад, и једно и друго заједно послужитпе као мотиви тога осећања које ме је свега обузело и за тренут десиотски завладало и умом и речју, не дајући мислима да се полако развијају и изразе, гушећи најзад и најобичнији усклик изненађења или дивљења. Тек кад је минуо тај критични моменат, ја сам је могао хладио посматраги до најмањих ситница и дивити се новини колорита, новини идеје, композиције и уметникова тумачења познатих речи из Св. Писма — као јединим мотивима, који на мене тако силно утицаху. Слика представља моменат када је Сатана кушао Исуса у пустињи Јерихонској. На маленом брежуљку стоји Исус с крштеним рукама и подигнутим к небу очимз. Колико љубави и доброте на том сухом и измученом лицу! Под његовим ногама зија бездна, хаос облака, кроз који пробијају по где-где зраци далеког сунца. На задњем плану, за леђима Исусовим, у облаку, црвени се паклени Сатана, с вилом и огромним трбухом, у који беху наперене све критичарске стреле. Он беше узрок многим расправама, узрок, због чега »Мирт. Искусства" јавно даде свој суд, да слика није достојна потписа Рјеиинова. Сви се слагаху, да облик и израз Сатане не оДговара моменту, када грубост асирског цара (веле да је Рјепин хтео да представи Сатану у облику асирског цара) треба да уступи место нежности и ласкавости скушача, чије слатке речи хватају за душу и доводе у занос. Ја своје мишљење већ изрекох. Да га понављам значило би изражавати без краја одушевљење и дивљење. Слику је, како донесоше новине, купио »Музеј цара Александра III«, за 30.000 руб. Тиме ћу завршити о Рјеииновој »Иди за много, Сата.на (( , и проговорити о последњој драми Ан. Чехова. •У последње време драмска дела Ант. Чехова постадоше толико популарна, да су већ украс сваке озбиљне позорнице. Његово последње дело имало је огромног успеха. Ја не видех већег безумља публике, чија љубав к Мелпомени не зна граница. И заиста, пе знате чему пре да се дивите: да ли самом комаду или уметничкој игри в Московскаго Художеств. театра"-. То позориште као да је створено за Чеховске комаде и у томе му нема равна. Што је »Рге1е Вићпе" за Хауптмана, то је »Москов. Художеств. театрт> <( за Чехова. Једино реалношћу, нечувеном техником може се то и објаснити. Ви заборављате да седите у позоришту, јер видите пред собом прави живот ; живите и осећате њиме. Ви не знате где се свршава уобразиља и почиње стварност, или се то оба иојма еливају у једно. Њега с пуним правом и називају »позориштем илузија«. Ја нећу овде говорити о уметничком талегтту Чехова, што би могло послужити као предмет засебне опширне студије, а осим тога и излишно је, јер је он свима врло добро познат и говорити о њему значило би шго и »џрослављати лепоту јутарње звезде или румених зракова за-

ходнога сунца«. Ја ћу се само ограничити кратким излагањем сижета » Три сестре (( . И овде на први поглед пада у очи Чеховљев реализам, проткан неизбежним елементима песимизма, који су основа свију његових драмских дела. И овде Чехов понавља карактерне црте својих ранијих комада, т. ј. описује мали живот, мале људе с њиховим жељама, страстима и интригама, који се никада не уздижу до хероизма и свршавају у пиштавној средини из које су и поникли. Пред вама се шири слика забачене, маховином и бршљаном зарасле паланчице која живи и осећа аутоматски, ионављајући све једно до бескрајности. Живот је у њој тесан, пун досаде, без циља. Над њиме се навукли мрачни и тешки облаци меланхолије и равнодушности. Три сестре: Маша, Олга и Ивина, лепушкаста и мила створења пате од досаде. Из њихових испрекиданих разговора, по њиховим лицима суморним каој јесењи дани, види се као да осећају сву пустош таквог живота. Њихове жеље и мисли изражавају се у нејасним и магловитим појмовима о смислу живота, корисном раду, а иоследња је дистанција њихових жеља: Москва. Да, тамо ће живот поћи веселије, тамо ће се наћи и прави смисао његов. Једна је сестрица девојка, друга удата, а трећа је изгубила сваку наду па удадбу. Прва жели да се заљуби, друга да се не ограничи само мужем, и трећа да не буде директорка гимназије. С њима живи брат, на кога се нолажу велике наде; но оне им се не испунише. Он сасвим занемарује свој музикални таленат и завршује каријеру као члан земске управе. На сцену се иојављују и друга лица: пуковник Вершинин чија се батерија задржава на извесно време у паланци, и ОФицирчићи Роде и Федотик. Ту је са својим вечитим ФилосоФисањем и др. Чебутикин, који је мсдицину, у осталом, давно заборавио, и барон Тузенбах, Соленин и др. последњи између осталог, уобразио да је Љермонтов. Осим мале интриге пуковника Вершинина и двобоја Соленина с Тузенбахом, у коме последњи пада (чиме се пијеса свршава), нећете, као у опште код Чехова, наћи драмског заплета. Дијалози преоблађују, али колико је у њима живота, како је свака појава, сва радња истинита и реална, и како је до ситница обрађена психологија људи, на чијем Фону мрачног живота заузима видно место: досада, дуго време, тако лепо окарактерисано руском речју »скука«. Гледајући те »скучагонџа«, ви осећате како и на вас веје од њих лаким поветарцем »скукБ1 (( , и тек кад последњи пут падне завеса и кад вас талас публике изнесе на улицу, осветљену масом сијалица, звека екииажа и узвици »кучера« пробуде вас из пријатног заноса, те видите да сте у веселој и бурној престоници. И баш у томе реализму и лежи сва величина Чеховљева талента, као и праведна заслуга примерног »Москов. Художеств. театра®, с којим се Чехов толико сродио, да му је отргао и дивни цветак г-цу Книпер, избравши је за своју сапутницу у животу. Вој. Ст. Поповић.

Н>. С. Јоаким III, Васељонски патријпрх. —• Љ. С. Јоаким III изабран је за васељеноког иатријарха 2 5. маја ов. год. Он је већ био на патрпјаршком трону од 1878. до 1 884. год., када је дао оставку и повукао се у самачки живот. До 1889. г. живео је на свом имању бдизу Цариграда, а то годинс оде у Св. Гору где је готово испоснички проводио своје дане. Њ. С. Јоаким III повукао се у мир не шго је био жељан одмора већ што је у свом тешком а светом послу наилазио на огромне тешкоће не само код највиших државних власти већ иарочито код оних који би требало да су му помоћници били. Нетрпљивост верска и народна, коју распириваху његови нотчињони, гоњење свега што није. јелинско, — нагонише Њ. С. Патријарха да потражи мира и утехе у Светогорској тишини. Његови наследнпци, радећи иротивно саветима и намерама његовим, догонише Велику Цркву у тежак и мучан положај. Погрешке су се почеле оветити, и једини човек, који би био у стању поправити велике и