Нова искра

СРРАИА. 220.

Н О В А

ИС.КРА

ЕРОЈ 7.

нехришћанске иогрешке иатријаршијске, био је Њ. С. Јоаким III. То ое најбоље видело иа избору,. када му свој глас покдонише и многи дотадашњи привржеиици јелинске нетрпљивости и иснључивости. Доносећи лик Њ. С. Васељепског Патријарха Јоакима III, ми исказујемо радост целокупног српског народа Отоманске Царевине и наде његове које о пуно синовље љубави полаже у новог Патријарха за остварење својих скромних и оправданих жеља. Архимедова смрт (сликао Н. II.). — Архимед, славни геометричар и механичар, рођен је у Сиракузи 2 87. г. пре Хриотова рођења. Пронашао је и одредио правила о круншом пречнику, обиму и површини; такође и о садржају кугле и облице. Ондашњи сиракуоки краљ захтевао је од њега, да одреди : колико је сребра у једној круни која је требало да буде од извесне количине чистога злата? Због различне тежине ова два метала, Архимед није могао у први мах одредити, у њиховој смеси, колико је једног колико ли другог метала ? Улазећи једном у каду за купање, опазио је да је из ње истекдо онолико воде колика је била запремина његова тела (Архимедово правило). Применив ово правило на задатак који је имао решити, истрчао је го из купатила вичући Хеурека ! (Пронашао сам!). — Позната је Архимедова реч: «Дај ми иолугу и ослонац у васиони, — преврнућу земљу !» —г Када Римљани опседоше Сиракузу, Архимедове машине за бацање беху Сиракусцима од огромних користи. Али када Римљани ипак продреше у опсађени град, неколики војници продреше и у Архимедов стан, где је славни механичар у тај мах цртао по пешчаном тлу разне геометријске фигуре. (( МоН 1игћаг1 С1гои1о8 теоз!" («Не квари.ми кругове!") и узвикну Архимед ; али га у том часу прободе Римски војник, — На Архимедову гробу беху облица и кугла подједнаке садржине. По овим знацима пронађе Цицеро, после 137 година, гроб овог великог научара. Анастас Јованови!., ирви сриски аматер фотограф (фотограф. снимио Марко Стојановић). — Једна лепа жеља остварена је пре неколико дана: у Београду је основан Клуб ФотограФСких Аматера. Доносећи у овом броју неколико спимака наших аматера, нисмо смели заборавити ни слику првог орпског ФотограФа аматера, Анастас Јовановић, пређашњи двороуправител, Кнеза Михајила, рођен је у Враци 1817. г. а умро у Београду 13. новембра 1899. године. Када је год. 1832. Кнез Милош основао у Београду Државну Штамнарију, ступио је у љу као ученик и пок. Анастас. Особита његова вредноћа, марљивост, хитрина и љубав према послу привукоше пажњу не само заводских управљача него и пајмеродавнијих кругова у Србији. За њега се с правом говорило: „што му очи виде, то му руке створе". — Нарочито се истакао као одличан словорезац. Највише вештине показао је у том послу при изради Првог Сриског Буквара (1 83 8. г.) За буквар је требало израдити и курсивна слова којих дотле у штампи није било. Нико од људи, који су у штампарији радили, није умео ова сдова израдити. А он их је изрезао у невероватно кратком времену: јер је тако хтео Мидош Велики само да би буквар био пгго пре готов. И то је решило његову будућност. Послу се његову дивише не само власти, већ и искусни технички управљачи Државне Штампарије. Због тога је по заповести Кнежевој, послат 1838. год. у Беч као дрЈкавпи питомац ради даљег усавршавања. У Бечу је хтео изучити бакрорез. Тога ради био је отишао у Бечку Акаденију Вештина. Али већ 1840. г. ода се литограФији. Поче ирво да издаје литографске сдике знаменитих људи из српске историје и књижевности, 1842. г., због државног преврата у Србији, изгубио је, као захвалан и одан приврженик династији Обреновића, дрзкавну помоћ, те мораде све очекивати од својих руку: тада предузе да црта п литограФски израђује знамеиите догађаје из српске историје («Стеван Немања силази с престола 8 , „Милутин побеђује Татаре", (( Стеван Дечански добија вид", „Патријарх Чарнојевић преводи Србе у Угарску», . . .). Поред овога ночео је радити и иконе за православне цркве. Али, како јо сам говорио, ништа пије у целом његову животу пробудило толико интереса и толико одушевљем.а колико Дагеров проналазак. Када је Дагер 1 840. г. послао Цару Фердиканду две сличице, снимке неких места, и када су за тим те

сличице (велике 6—7 см.) изложили на углед ученицима у Академији, био је пок. Анастас толико задовољен и узрујан овим епохалним проналаском, да се одмах ватрено одао на изучавање градње ових слика светлости. У то доба, 1841. г., по рачуну и плану нроФ. Пецвала, начинио је оптичар Фоигтлендер први објектив којим се за мпого краће време могао извршити фотографски снимак, него што је то дотле било. Колико се Јовановић одушевио проналаском и сликама Дагеровим, најбоље показује његова жеља да пошто по то добави и овај пови објекат Фоигтлендеров. Он је то врло брзо и урадио, јер је, по реду израде,. трећи Фоигтлендеров објекат купио Јовановић. Његови ФотограФски радови, у току пуних 60 година, показују да је он целог свог века са напрегнутом пажњом пратио развитак ФотограФије, да је сваку њезину корисну новину са радошћу поздрављао и да је све сбм собом испитивао хотећи да све до краја види и позна. о н ј е > за доказ овом, био ирви у Бечу којн је израђивао стереоскопске слике, како је то нагласио и проФесор Јегер у својој књизи 0 оку и наочарима. Године 1 854. Бечки оптичар Прокеш показивао је у једном од Шперлових локала француске стереоскопске слике којима су се сви дивили. Може -се замисдити, како се Прокеш изненадио кад му је Јовановић понудио и десетак својих стереоскопских снимака Беча, да и њих показује! — Чак и када се 1 858. год. Династија Обреновића вратила у Србију, и када се Јовановић преселио из Беча у Београд, где је примио сдужбу двороуправитеља, која му је понуђена за признање привржености и услуга Династији, — налазио је Јовановић најбољег и најсдађег опорављања од тешких службених напора једино у ФотограФској литератури и свом ФотограФском атељеу. Када се, по смрти Кнеза Михајида, стално повукао у мир, који је проводио нешто у Београду а нешто ,у Бечу, опет није престајао, све до краја свог живота, у занимању о ФотограФији и њезину развитку. Колико је он доиста био одан ФотограФији, кодико се одушевљавао њоме нека посведочи и његова изрека, коју није једном поновио : в Ја не разумем, како човек може да буде без Фотографског апарата! 8 Пок. Анастао Јовановић био је од год. 1877. редован члан Бечког Фотографског Друштва. Мотив са Топчидерске реке I и II (ФотограФски снимио Др. Марко Николић). — Ирва издозкба српских аматера приређена у просторијама Грађанске Касине (од 23. маја до 10. јуна) обратила је на се пажњу и бројем и израдом. Оцењивачки суд додедио је прву награду (наоликану повељу, рад Г-ђе Б. Вукановићке) Др. М. Никодићу за пејзаже Мотив са Тоичидерске реке. Избор предмета и начин израде (гумидрук) донесоше Др. Николићу ову засдужену награду. Старост (фотогр. онимио В. Стевановић). — Овај рад вредног аматера Г. В. Стевановића добио је на Амат. Издожби другу награду (албум одабраних снимака Аматерске Изложбе). Хартију за овај снимак препаровао је Г. Стевановић од обичне цртачке хартијс, те је тим и црвенкастом акварелском бојом нагонио многог посматрача на помисао да овај рад нијо ФотограФија већ, акварелски цртачки рад. Ашиковиље (фотогр. снимио В. Стевановић). — Слика је из Ииротске околине, а представља моменат када ое радници враћају из поља. Колико је тешкоћа за снимање оваквог момента знају сви који се баве око ФОтограФСке вештине. А када се такав опимак домахне уметничкој слици. онда му и вредност излази из обима обичног Фотографског рада. Такав је и снимак Ашиковање. Јашар-иашина ћуприја на Ситнпци. У почегку прошлога века господарио је на Косову знамепити Јашар-паша, синовац Малић - бега Џинића чувенога потурчељака и позиатог крвника (који и даиас има рођака православних у Београду). Док је Малић-бег српском крвљу записивао своје име, дотле је његов оиновац Јашар-пагаа остао у сећаљу пајвигае о тога што је поругаио пе мање већ 17 српских храмова на Косову и од љих себи зидао водеиице и ћупрпје. Најчувепија је од тих ћуприја ова чију слику доНосимо у овом броју. Сабор код Грачанице (фотогр. снимио Бран. X. Нушић). — Историјски храм Грачаница, посвећен Св. Богородици, слави Ведику Госпођу (15. августа). О том дану скупљају се посетиоци из Србије, Дебра, Метохије, Сиринића, Срецке и свих Ири-