Нова искра

БРОЈ 7.

Н 0 В А И С К Р А

СТРАНА 221.

зренских жупа, на братоки оаотанак и побожну модитву. Ади храмовни празник ове овете задужбине не прославља се у Грачаници како ое прослављају храмовни празници у другим српоким крајевима. Над овим скупом туга царује а страх угушује овако весеље. Али за то у другим храмовима нема молитве каква је у Грачаници ! А гата моле Срби у Грачаници ? . . Зар Србипу и о том говорити? Црква у Липљану. Липљан, стара Шрјјапа, лежи у сре-

дини Кооовоке равнице. Још Ваоилије II Маћедоноки, обнављајући Охридску архијепископију, означио је Липљан као Другу Јуотинијану. У нашој историји Липљан је познат и као Немањићска преотоница а и као привремена столица Грачаничке епископије. Црква Липљанска једна је од најстаријих у Правосдављу. Данас у њој олужи и најстарији српоки православни свештеник, а по свој прилици и најстарији у свем I1равослављу, , поп-Јован који је стар 1 11 година.

ШШ: -! ДУША ДЕТИНБА 1. Кад би се могло рећи за коју науку данао, да је мила, као што је то Јине рекао за Ботанику, онда би ое, одиота, сви сложили у томе, да то име заслужује Психологија Деце најире, јер она се бави о оном што нам је најлепше и најмилије на овом свету. Она, дакле, нека се и ноноси именом ВсгепИа атадШв. Али -— како мало знамо шта се збива у том рајском кутићу! •Психологију, до скора, занимала је оамо душа одраслих а о малима није водила бриге, можда није хтела да се заноои том двтињаријом, па због тога није умела ништа ни да нам каже о томе. Но данао већ увиђа и она, да од те озбиљности мора нопустити, па се обратила деци и, на велику радост овоју, добија обавештења, не само о њима, него и о себи и својим крупним појмовима. И ова нова ревност њена у генетичком испитивању душевних појава дотле је дошла, да је образовала заоебну грану о отудији деце, са називом Педологија или Педоломија. Из те науке о души детињој да вам прикажемо штогод. Али не у системском реду, него оно што је општије и интересантније. Међутим, нре тога, допуотите нам, да изнесемо и то, ко је све радио на овоме, јер биће, можда, кога који жели и више да зна, но што му је овде казано. Рекосмо, да је ово проучавање ново, зато се не бојте да ћемо из далека иочети. Платон и Аристотело, и сви стари дакле, за нас отгшдају, од којих се иначе, као по неком правилу, полази. Наш почетак је од Дарвина и Прајера. Овај велики Енглез, чије је име толико. иознато у Биологији, први је отпочео и проучавагве духа детиња с планом и иаучно. То овоје посматрање изнео је у часопису Мтс1-у 1 877. год. цод именом: В1о§гарћјса1 вке1сћ о! ап тИап!; давши тиме јаких побуда другима за даља испитивања. Немац Ргеуег, такође велики физиолог , ревиосно је посматрао свога сина за три године и резултате тога оштампао је у повећој књизи са називом : Бје 8ее1е (Јев КлшЈез. Ова два ученика могу се назвати, с правом, творцима и покретачима научног испитивања духа детињег, које је од тога доба све лепше напредовало. Данас је у Енглеза као најбоље дело ове врот од Р. 8и11у-а: ВШсИез о! СШМћоо];) А основано је и друштво за проучавање

деце: ВгШзсћ СћШ 81и(1у АваосЈаИоп са својим органом: Тће Рае(1о1о&181. Код Немаца, уз гореноменуто дело, као најбоље радове о овом предмету, преиоручујемо : К1п(1ег{е1ег од Тгпрег-а и 2еН"већгШ {цг Рас1аЈЈО§:18сће Р8усћо1о81е ц. РаШо1о§1е од Кет&еа а, где се на.>ази и велика литература о томе, поред 1п1;егпа1;шпа1е ВШНоШек 1иг РаЛа^о^к од "Шег-а. У Француза је Регег оно што је Ргеиег код Немаца. Његово је главно дело: Еа Рву(1о1ое1е с1е 1' ЕпИап!. Но главни је покретач генетичке психологије: О, Сотраиге. Његово дело: I/ еуо1иНоп ћиеПесШеИе е! шога1е (Је Геп(ап1 заолужује особиту пажњу. У погледу екоперименталног истраживања, пак, познат је у последње доба А. Вте( са својим радовима у : Кетие рћПоаорМ^ие и Аппее рвусћоМ^тдие. Талијани нсмају још већег оригиналног дела о духовном развитку детета. ^игдг РеггГ сматра ое за покретача те вроте, а најинтересантније дело о томе напиоала је РаоГа 1-,от1 )ГО$ о : 8а§-§"1 (Н рзМћоМ^а (1е1 ћапћто . . Али најбољи рад на томе пољу пренет је у Северну Америку. Тамо је примљен са толико интереса, да је постао права страот од дечијег забавишта па до универзитета. Скоро сви универзитети имају катедре за отудију децо; у свима бољим учитељским и мушким и женским школама, то је обавезан предмет; све области основале су разна друштва са разним именима. за испитивање и проучавање душе детиње; небројеним педагошким часописима отворени су нарочити одељци за то, а многе новине излазе искључиво са тим циљем. За оснивача овога покрета у Америци сматра се ОгапкШе 811ап1егј На1. председник С1агк универзитета у 'УУогсевкег-у и друштва ^аНопа! Аззос1а(;1оп 1ог 1ће 81ис1у о1 СћМгеп. Он је нагшсао многе мопограФије о психичким појавама код деце, које оу штампане у часопису за Педагогику: Тће Ре<Јадо§1оа1 8етјпагу чиј је он и издавач, За њим долази управитељ Учитељоке Школе у \Уогсе8(,ег-у: Е. И. КивзеИ, који је иаписао: СММ Оћ8егуаиопве(;е, и по чијем се имену назива особити метод овог испитивања : Тће Ки88е11 МеШосћ Госпођица 8ћгпп, по угледу на Ргеуег-а, пооматрала је овоју синовицу и написала је најбољу биограФију деце која постоји у Америци: 1Мо (;е8 опс! Ше Пеуе1ортеп! о{ а СММ. Нарочиту пажњу заслужује још расправа од IV. Мопгое у баттШп^ уоп АћћапсИипееп од 2гећег:-а, као и : Тће тепМ1 с1еуе1ортеп(; т Ше сММ апс1 Ше ?асе од Р. М. Ва1с1тт-а, и дако и прегледно дедце од Р. Тгасу-а: Рвићо1о§-1 о{ СћИ(1ћоос1. И паша књижевност није без лепих књижица о деци, али се махом тичу њихове телеоне неге. Учитељ од 1897. год. донео је кратак преглед Поихологије Деце, што овде помињемо, као и красну књижицу од Батута : Живот и здравље нагие деце.