Нова искра

ВРОЈ 7.

жењу с Маџарима против Беча, него да је претежна већина српскога народа још једнако на страни централистичке бечке владе. А да би се то ноказало, морао је, наравно, Милетић на сабору остати у мањини, морало је пропасти његово изнесено гледигате о програму за рад сабора, морао је пре свега и на првом месту бити изабран патријарх и то разуме се кандидат бечке владе Маширевић. И услед тога свега морао је Милетић на томе сабору одмах и прогутати прву горку кап, нагазити на први оштар трн у тешкој и мучној каријери народнога борца и апостола. После већ поменутога Милетићева значајна говора устадоше још два-три посланика те изјавише да усвајају Милетићево гледиште, а затим је устао Анђелић и са в канонскога гледишта® доказивао како се мора свакако пре свега изабрати патријарх, па онда би тек могло бити говора о расправном сабору^ Но царском комесару ђенералу Филиповићу изгледало је, да има опасности да се ипак већина поведе за јаким разлозима Милетићевим при свем том што је Анђелић залагао своју русу главу за каноне, како их он разуме и тумачи. Према таквој опасној ситуацији царски комесар нађе за добро да сам узме реч и да против Милетића избаци један јачи метак, који ће међу посланике пасти као бомба, те их заплапшти и навити на калуп владина гледишта; ту се одмах могло опазити, колика је већ онда, у самим почецима н.егове јавне каријере, била снага Милетићеве појаве и његова духа, те је и царски комесар инстинктивно осетио, да има пред собом један индивидуални тип необичнога, вишега калибра и под уиливом тога осећања Филиповнћ је као нредставиик царев сасвим исгто из такта, сишао са висине, на којој је као такав требао да се држи, те се и сувише ватрено упустио у дебату, помињао прошле саборе, како је то све лепо и глатко ишло, а шта је ово сад? Најзад је узвишеним и раздраженим гласом наставио: „Ја знам откуда то долази. Излегао се у Новом Саду један. тиА, што пролеће кроз цео српски народ са том злосретном песмом, да на то не треба пристати. 1 ) То је очито неповерење, и то не против мене или кога министра, већ аротив Онога, који судбож државе уиравља.« Ето тако је главом царски комесар грмио против Милетића, иотежући тај већ познати отрцани аргуменат, чија је сва јачина у — денунцијацији. Милетић је тражио реч, да одговори и да се одбрани од те тешке оитужбе са тако високога места. Комесар му не даје реч, наводећи да нико не може двапут о истој ствари говорити. И тако је Милетић морао прогутати ту прву горку кап; он је већ тада обележен као опасна индивидуа, која није лојална, јер не верује цару! Но та гнусна инсинуација није нимало. обескуражила и заплашила Милетића; он је доиста показао да је »тић (( , али не онакав, како га је комесар представио, него онај сиви тић, што „кликће са висине®, како га је народ окарактерисао и спевао. Разуме се да је после тако јакога в аргумента (( комесаревог слабо који посланик смео и даље још бити уз Милетићево гледиште и тако се онда приступи избору митрополита-патријарха и Маширевић буде изабран. Иосле свршенога избора саопшти се /сабору највише решење, којим се државној влади задржава нраво, да она донесе уредбу о устројству сабора, његовом саставу и кругу рада и да пропише изборни ред за сабор; већина саборска решила је, да поднесе највишем месту представку у томе смислу, да се при ■ V' ' • — . —: с.: ј ,. . '..4 '.) • Т. ј. "нб треба приотати иа избор, него треба ире тога тражити расправу и решавање црквеио-шкодских питања.

одређивању саборског устројства узме у обзир синодски предлог о томе и да се дозволи да се сабор може нериодично састајати. Милетић је био одсудно противан таквом малодушном и јадном регаењу и поднео је предлог, да се цару поднесе представка у којој да се тражи, да на основу српскоме народу датога и ујемченог автономног права с&м сабор састави уредбу о своме устројству, да пропише изборни ред и т. д. Кад је већина тај његов предлог одбила, онда је он изјавио протест против донесенога регаења, којим је наиугитено и иовређено несумтшво народно ираво автономије у стварима цркве и школе, а затим је с јога три друга изишао из сабора. Тај његов протест против повреде автономије нашао је најјачега одзива у целоме српском народу и народ је на јасан начин показао, да су с&мо Милетић и његова три друга прави и истински његови представници, а не она мамелучка саборска већина, која решава по команди комесара и без скрупула напушта скупо стечено право народа. Та је већина по команди и изабрана, па није чудно, што је по команди и решавала. И да није тада било Милетићева протеста, него да је донесено једногласно то кукавно решење о повреди и крњењу автономног права, зар се не би могло казати да се народ преко својих представника свечано на сабору одрекао свога јаснога права и да га је пренео на владу ? То гг.то је Милетић тада заступао признато је и ујемчено срнском народу после четири године на угарском сабору законом од год, 1868.. пошто је тада већ била престала провизорија и настала уставна ера. А сад да у кратко поменем и оно, што је у истој години 1864. било од значаја за унутарњи политичко-друштвени живот Србије те се реФлекс тога осетио и на Милетићу и »Срп. Дневнику". Већ сам напред негато говорио о томе, како је велики општи покрет од год. 1848., а специјално српски покрет у јужној Угарској животворно утицао на духове у Србији, како тада после дугог застоја и зачмалости поново почиње силно да се буди и препорађа српска народна мисао, а поред тога млађа интелигенција српска, која је тада поврвела преко Саве и први нут дошла у ближи додир са својим српским вршњацима из Угарске, почиње да се запаја и одушевљава идејама слободе и реФорме у смислу западном; ту је несумњиво био зачетак потоњој слободоумној странци у Србији. То се већ донекле опажало и у петровској скупштини у Крагујевцу г. 1848. Јачега израза нађоше те идеје после десет година у великом унутрашњем покрету г. 1858. на знаменитој свето-андрејској скупштни; но и тада су оне још изгледале већином као пресађена воћка, која још није ухватила дубокога корена, али су свакако те идеје већ имале своје убе^ене носиоце и пропагаторе у млађем интелигентном нарагатају, чијим су упливом оне и унесене међу закључке свето-андрејске скупштине; кроз тај канал те су идеје онда даље продирале и шириле се у пространије кругове српскога друштва тако, да је већ поменуте год. 1864. та слободоумна струја избила јаче на повргаину. Већ сам помињао, како је Кнез Михајло све своје мисли и главну своју бригу посветио био великој српској идеји и спреми око њенога извођења, па је и сам сматрао, да је за гато успешније руковођење и извршење те велике спољне акције потребна извесна концентрација власти; унутрашњу управу државе оставио је Кнез влади Гарашанин - Христићевој, у којој је Христић био главни тип и представник унутрашњег политичког система; под његовим се рукама та у очи неке крупне сиољне акције донекле и разумљива концентрација власти изврнула и изметнула у један би-