Нова искра

СРОЈ 1.

II О В А II С К Р А

ОТРАНА 199.

метнути патријарх не беху никако погодне личности, да оштрину борбе ублаже, да је сведу у питомије и умере_ није облике и да најзад памегним компромисом изиђу на сусрет оправданим тежњама напреднијих, интелигентнијих редова народних, разуме се до оне границе, до које се може ићи а да се при томе очува есенцијални канонски карактер и суштина устава православне цркве. За такву помирљиву улогу та два црквена великодостојника не беху способни, они су напротив, као што рекох, били одсудно противни свакој ма и пајмањој измени у стању ствари, како се затекло и постојало, они су, дакле, били у пуноме смислу есс1е81а ппШапв (црква, која се бори и војује), јер су били вољни борити се до краја за одржање затечене јерархијске власти и искључиве надмоћности. Отуда она иозната на еабору изречена прегња Маширевићева са »духовним бичем" и онај у саборској седници свечано изго-

ворени завет Анђелићев да он неће ни за длаку од свога строго „канонскога" гледишта попустити „док је њему русе на рамени главе«. Многи су још тада кривили па и данас криве Милетића, што је тако безобзирно и драстично отпочео борбу нротив црквене управе, те је тако настао тај кобни расцеп и спор између јерархије и народа, који спор ево и до данашњега дана још једнако траје у пуној жестини на велику штету и јерархије и народа, јер је иесумњиво да та борба с једне стране штети и побија углед и ауторитет патријарха и епископата пе само према народу, него и ирема највишим државним Факторима, а с друге стране ломи и слаби отпорну снагу народа у његовом непрестаном хрвању са противничким силама, које кидишу на иародност и веру његову; колико би успешнија и јача била та отпорна снага и борба народна, кад би његови црквени поглавари стајали уз њега и пред њим у одбрани вере и народности и заузимању за признање и остварење автономних права народних! То је све тако, па ипак су на

погрешном путу оии, који су кривили па и данас још криве и осуђују Милетића што је дао сигнал за почетак те борбе и што је ту борбу кроз више година водио живо и енергички. Ја сам већ мало час поменуо, како је та борба логички потекла из самих одношаја, из самога стања ствари и према томе је живља акција, коју је Милетић покренуо иротив јерархијске аутокрације и против запарложеног стања у цркви и школи била само резултанта аспирација и иотреба самога народа, које су се у току времепа поступно развиле и сазреле толико, да су морале добити израза. Кад је већ преко седамдесет година протекло било, откад је народ преко својих представника на темишварском сабору тражио да се путем извесних установа и уредаба обезбеди што боље и савременије уређење цркве и школе и контрола над руковањем народним добрима, па су затим нарашгаји прошли и не могоше дочекати оства-

рење тих народних захтева и одлука и кад се најзад несумњиво историјски утврдило, да су баш и сами црквени поглавари широких погледа и велике родољубиве душе ипак сиречавали остварење и задовољење тих народних тежња и потреба — онда се у томе дугом чекању мало по мало у све ширим круговима народа развијало и најзад кристалисало уверење, да се не може више веровати јерархији. Милетић се појавио као апостол и тумач тога уверења, његова акција беше, дакле, само »ипе геропзе ћеигеиае а (1ев циевЈшиз с!еја розеев, а с!ез ћевотв с!еја пев <( (сретрто ного^ен одговор на питања, која су већ постављена, на потребе, које су се већ родиле и настале) као што згодно вели новији социолог Тард. За бечку је владу српски црквени коигрес од г. 1864. имао у тадашњим политичким околностима још п нарочитога значења с тога, што је према већ поменутом одсудно опозиционом држању Маџара требао тај српски сабор да послужи као доказ, да српски народ није никако сагласаи с Милетићем и његовом групом у њиховом дру-

ДР. МАРКО 1ШКОЛИЋ. МОТИВ СА ТОПЧИДЕРСКЕ РЕКЕ, I.