Нова искра
ВРОЈ 8.
II 0 В А И С К Р А
СТРАНА 23Е
1^рај олмшта
ећ се пламен гаси на огњишту сгаром. Тек покадшто само јави се над жаром, Те дрхтаве слике но дувару вије Да се опет брзо под пухором скрије. Тишина крај мене, тишина у мени: И куће и поља мраком застрвени, Мраком што ме гледа кроз прозоре собне Успављиво, слатко из тишине гробне . . .
.'1озниц а
-
били потпуну иростонародну еиоиеју у девет пјеванија, а та епопеја остала би заиста дјело управо самога народа"(!/. И одиста, наскоро се и нашао тај жељени »Хомерос". Он се појавио у лицу хрватскога несника Фра Грга МартиИа. Мартић се подухватио тога посла, в да народне пјесме, које раде о жалосној катастрофи српске дрлсаве на Косову к , а по нацрту Павићеву и уз његову сарадњу, »састави у цјелину". Он је своју косовску певанију штампао у засебној књижици под називом : Нагос1пе рјезте о Т јоји па Козоуи зоЗте 1389. 8аМаЂго и сјеНпи Гга (Јг§а МагИб, З рпротепћот об. Агтлпа Рапгса. 2адгећ 1886. У „прппоменку®, који је у овој књизи у место увода, Лавић одмах у иочетку вели: да је Мартић »огледе свога рада приопћио у Вијенцу године 1884", да су „српски
ТУРСКА КАРАУЛА У ДЕРВЕНУ
1\осовска епопеја ПРЕГЛЕД ПОКУШАЈА ЗА САСТАВ НАРОДНОГ ЕПА 0 БОЈУ НА КОСОВУ ОД С.
(НАСТАВАК) * авић је изнео свој нацрт, очекујући в да се међ нашими пјесници нађе који Хомерос, те си даде труда да у овом мојем изратку старе хрватске стихове и стил пјевања преметне у данашњи, па да, оне врло незнатне празнине, које преостају, испуни по укусу народнога пјевања; ја бих рекао, да бисмо тијем путем о косовском боју до-
белетристични листови изјавили задовољство" што се тога посла нодухватио Мартић, и, да је он сам примио понуду Мартићеву да му помогне »како би се читав штампао". Павић је, дакле, и духовни и сгварни отац ове Мартићеве певаније, и као такав ево шта вели о њој у припоменку: »Наш хрватски пјесник држао се са свијем строго мога распоређаја пјесама и мојијех предлога, чиме би се преостале празнине испуниле", и он је „што год се дало мање, утјецао својим измишљањем, него се трудио да покаже како би народ сам мислио". Мартић је само на једном месту одступио од Павићева нацрта, за које сам Павић вели: »Новаковићевој се критици моје књижице има захвалити, што је пјесник усвојио и тај мој приједлог, те је сада прва половина Вукове пјесме II. 46 »Пропаст царства Српскога" с оном малом промјеном употријебљена у првих 49 стихова пјесме пете"... Павић је, дакле, с Мартићевим радом, као његов помагач и саветник, потпуно задовол^ан. Он и изреком.