Нова искра

ОТРАНА 266.

НОВА ИСКРА

БРОЈ 9.

слиједити кашње, бива: кроз 17. или 18. вијек? Није, а ево зашто: прво, што је то вријеме нама још близу, па би се то за 4 или 5 кољена још живо уздржало у свијести народној, као што Србин вијерно памти оно што је назад 4. п 5. вјекова преживио; друго, што долазак Косовљана није био толик, да би покренуо на себе пажњу и изазвао епоху у животу народа у опће, као што су то изазвале оне у 1690. и 1 737. години. Била је то сеоба од њеколико племеиа којима су кашње кроз 17. и 18. вијек долазили од онијех, те су тада слиједили, као Зарачи из Плавна, Мирковићи из Книнског Поља. Одакле су ови Косовљани, наћи је и у народноме предању које вели: »Кад је српско на Косову пропануло царство, два српска војводе, Косовац и Петар, дигоше пред турском силом Косовљане и, тражећи мјесто гдје да се уставе, нагазе на овај крај и поље, тер сједоше у Кланцу. Војводе се подијелише. Петра допаде јужно поље које се по њему и назва Косово Поље. Тако је постао овај „српског рода аманет и дика". Имали би да се уставимо на овој: „како је па агћвкоте Козоуи 12§ићш §1ауи ро81е<1пЈ1 8гћ8к1 саг, 1;ако 1 ћгуа1нка рпба 1 угс П, с!а је па ћгуа1;8кот Ковоуи кос! Кшпа (»и реИћ спкуаћ и Козоу1 а ) 1:и2по ро^тио роз1јес1пЈ1 кга1ј ос1 ћгуа!8ко§а јег^ка«, 1 ) али нас је у томе претекао календар Дубровник за годину 1899. На којој су страни сјели КосовлЈани у Косову? Како су Косовљани дошли из Босне, а источна је страна Косова до Босне; како по источној страни имаде највише старина, као: црквина, манастирина, старијех зидина и кућишта, док на западној, од свега тога нема ништа, потврђује се и народно предање које вели, да су Косољани сјели под Козјаком, а он је на истоку, а одатле су у времену растићили по свему пољу овоме. Доказ су томе' њека племена, која су и на обијем странама, као: Берићи, Трескавице, Анђелићи. Од доласка Косовљана до недавна, оно је много господара ислужило : Млечића, Турчина, Француза, а данас Аустрију. Оиа прва двојица оставише о себи своју успомену у Косову: Турчин у водама, као: Плочаш, Коситеровац, даље у мјесту звану : Калдрма, те у Беглуцима, а Млечић: Коњушницу и своју колонију у њекијем породицама, као: КонФорге, Батистићи. Француз како брзо дошао, тако и отишао. Шивот и обичаје Косовљана није вајде ређати, кад се зна да су Косовљани Срби, а Срби су сви и свуда, и с те стране, исти. Косовљанац је српски сој: крупан, снажан, висока чела; благе нарави; одмјерен и обазрив у говору и владању; гостољубив до крајности; одушевљен Србин и православан. У Косову је, као што је прије помињато, 7 села са 6 сеоскијех капитана. Подијељено је у двије парохије: источну, Марковачку, којој је црква Св. Илија; западну, Звјериначку. Прва је парохија мирска, а други калуђерска. Обје су персонално спојене. У објема парохијама има до 400 домова са до 3000 душа. Од толикијех цркава, чије зидине сретамо скоро у свакоме Косовскоме селу, остаде само Св. Илија за све Косово. Косовљани, долазећи к цркви овој, најсколи они са западнога краја, морали би цио дан преда се узети, у ходње утрошити, а за један сат мољења. Увидјела се, наиокон, иотреба и од друге цркве, а за другу парохију. Тражило се мјесто и у прву нашло се у храшћу, таман гдје се о сајму поставља господска триеза. У другу и пошљедњу, кад се то мјесто боље разгледало, запустило се, те нашло ово данашње на којему сад сједи; тло обиљежено, темељ ударен и од благопокојнога владике освећен. Прионуло се, у почетку, грађи, пак запело и стојало тако пунијех 28 год., док једва, великом натегом, није назад 14 година, у облику крста, доготовљена. И шћадијаше, с разлогом, посвећена бити Св. Аћиму и Ани, да се не примицаше 1889. година, година 500-годишње успомене на Косову српске ногибије. Из чије је главе никла мисао, да се црква ова у част и славу кнез мученику Св. Лазару посвети, већ је казано. Освећење се извршило. Дачмација није упам') V. К1а16: Коао^о.

тила ни видела црквенога освећења у онаквоме сјају и величанству. Нема имућније српске куће која и данас не чува слику освећења тога, а нема Србина који у срцу својему не гоји захвалну и свету успомену на старца владику СтеФана, што је тај храм посветио народноме мученику и народној успомени. Тако кусурећи нађосмо се у Симић-Чипчије, Косовскога газде. Вечерасмо и уморни одосмо на починак. Преспавасмо на једноме уву. У грануће сунца тргосмо се, наредисмо се и пођосмо посред Косова у правац ка Лазарици. Дан је јунски. Божја звијезда прижегла, али ју разгаљује лахорац. Што се ближе примицасмо, све то гушћи ројеви осјећаја пристизаху. Дођосмо. Врви одасвуд. Од Калдрме народ на буљуке долази; жељезница довози небројена свијета. То су Срби из Книнске Крајине; ту су и они из кршне Буковице, равнијех Котара, јуначке Ј1ике. Погледати је у југ. Развили се барјаци, тер се вију као и облаци; цеста поцрнила као мравињак. Поворка ступа тихо, сјегно, достојанствено: први мушки пјешаци, а међу њима свештеници уз барјактара, пак коњаници, а за овијем, у непрегледној дуљини, женско уво, која боса, која распаса. То су дични Петровопољани. Гледати ово и овако долажење, душа се узбуди, пред очи изникне слика долажења Лазареве војске и српске сеобе, те нодиђу мрави. Како које долазе, тако у цркву и улазе, тер испуњују прву и најглавиију дужност: цјеливају „све иконе редом на олтару 11 , пак се насред цркве окупе око слике светитељеве, сјетно гледе, тихо се моле: »Бог помиловао! помози Свети Лазо." Тако народ одаје пошту мученицима својима; тако испуња завјет овај. И ми смо у цркви. Црква је у облику крста, доста пространа; без особите грађевне вјештнне, већ једноставна. Све што у упутарњости њеној привлачи јест иконостас којим је народ српски ову Лазарицу, приликом њене десет-годишњице, обдарио и украсио. Иконостас је од дрва, а издјелан је мајсторски. Не знаш чему да се више дивиш: да ли богатој резбарији или склоиу. Једно му само недостаје, а то су иконе. До тебе је, народе сриски, да овај храм попуниш и иконама достојнијем и тебе и Лазарице. Изиђох узбуђен из Лазарице која ми је изнијела пред очи све оне дивове те бијадоше жртва српске рак-ране •— неслоге, која нас је онда сатрла, а и данас сатире. С ноља, на прочељу Лазарице прочитах овај натпис на спомен плочи, који је ударен приликом њезина освећења: »За срећнога владања Цара Франц-ЈосиФа I. осветио је овај храм преосвештени епископ СтеФан 15. Јуна 1889. г. у част и славу св. великомученика Лазара цара српскога лицем на дан петстогодишњега спомена муч. смрти Светитељеве на Косову пољу." Приближује се 11 сати кад долази жељезница из убавога Приморја. Браћа се надају браћи, пак им у сусрет излазе. Одушевљење расте. Барјактари развили барјаке, те предводе поворку до на станицу. Жељкована жељезница, уз свирку српскога марша, улази у станицу. Одушевљењу даје се маха. Одбор прихваћа и дочекује госте који излазе. Грли се „брат с братом, род с родом с< , а не гледа се: ,да л 1 се крсти или крижа/ већ »која му крвца грије прси, чије л' га је задојило млијеко. 11 Призор је ганутљив, те сузу мами. Уз свирку Шибенске грађанске музике кренусмо Лазарици. Колико може, црква прима. Служба је отиочета. Проповиједа се у духу вјере, у духу љубави и слоге. По свршетку службе дигну се барјаци. Литију предводи Косовски барјак, као домаћин; за њим поредали се други барјаци оних те дођоше, а све љепши од љепшега, виши од вишега. За барјацима поредале се литије, за њима дуга поворка свештеника обученијех у сјајне црквене ризе. Њих сам набројио 25. Долази жеиско уво: дјевојке, жене, старице, која боса, која распаса завјета ради. Гамижу и немоћни: кљасти и роми и моћни и узети. Поворка је опасала сву главицу: први опет нред цркву, пошљедњи из цркве. Ко не могао, сгао на згодно мјесто те гледа. Ето нас опет пред црквом, испод славолука, а пред изнешенијем кољивом. Настаје тужн1и обред: помен погинулијем борцима. А кад се доврши са онијем још тужнијим ријетима: »Вјечнаја памјат! 0 што се извија из свакога грла, трнци подиђу, коса се јежи, сузе навиру ....