Нова искра

број 9.

СТРАНА 275.

»После толиког рада и трошка", рече ми једном почетком јула: в био бих заиста преварен, ако не би наишли још у овој години повољни ветрови; али не бих се никако ни пењао при неповољним приликама, само да бих избегао куђење јавног мишљења". Недељу дана доцније, ноћу између 6. и 7. јула, беше на Андреа ред да стражари код зграде за ваздушну лопту. Ја проведох ноћ с њпм. Поче да душе снажан јужни ветар и ускоро се претвори у нрави олуј који прећаше да ће оборити огромну зграду (85 стопа високу) и понети лопту без путника у даљину. Радили смо с великим напором целе ноћи, намештајући на згради подупираче и конопце, и штитећи лопту од олујиних оштета. Још чујем оштри Андреов глас, како одјекује кроз Фијукање олуја, када је са скела давао људима. наредбе. Сутрадан олуј мало попусти и Андреови пратиоци беху пуни нестриљења за пењањем. Али обзирући се на неповољна барометарска показивања, као и на несталан карактер ветра, Андре се бојаше да да пристанак и заиста на срећу, јер ветар у скоро преста. Неколико дана после поменутог олуја изгледао је Андре као да има неки предосећај о близини свога поласка. »Мислим®, рече ми : „да ћемо после овог олуја ускоро добити повољан ветар (< . А у разговору с капетаном Сведенборгом рече Андре, у вече пред свој полазак: »Више се ни мало не плапшм, да нећемо бити у стању попети се. Осећам, да је час нашег путовања већ ту«. 1:1. јула 1897. устадох рано у јутру и осетих да ветар са југа душе. Пожурих згради ваздушне лопте, и ту нађох Андреа како прегледа лопту и остало што је потребно за експедицију, при чем час по час погледаше на барјачић, утврђен иа врху оближњег брега, за означење ветрова правца. Пошто смо се поздравили, рече мирним гласом: „Гледајте, да голуби - писмоноше буду у својим корпама, и да су готови за случај пењања®. »ПТта ћемо с двоје младих голубова, који су тек прошле године угледали света? Зар нису и сувише млади да се и они понесу у ваздушној лопти?" »Али изгледају сасвим свежи и весели; метните и њих, могу нам затребати (с , одврати он. Тада нисам ни слутио, да ће један од тих младих голубова, метнув свој живот на коцку, ускоро донети до данас последњу вест о Андреу и његовим храбрим пратиоцима. Неколико минута доцније умоли ме Андре, да га на своме чамцу одвезем к лађи, где је наредио својим пратиоцима да у току једиог часа посвршују своја лична припремања за пењање. Кад је и тај час прошао, би одржано кратко саветовање и једногласно утврђено пењање. Око десет часова пре подне би издата заповест да се сруши северна страна лоптине зграде; а око два часа и тридесет минута по подне беше већ све спремно. Андре ме позва на страну и каза ми име којим је крстио лопту (»Орао®); даде ми неке личне налоге за своје рођаке којима посла свој последњи иоздрав, узе ми руку и рече срдачно Збогом, па лаким покретом скочи у корпу, позвав за собом Стирнберга и Френкела. Неколико тренутака прође у ћутању, а <гада издаде Андре поузданим гласом команду: »Пуштај!" —• на што се лопта, ираћена нашим узвицима Живели! и Ура! величаиствено уздиже, и иоче свој лет у — мезмаке краје. С НЕМАЧКОГ ПРЕВЕО

| Др. Светозар Милетић (УСПОМЕНЕ И РЕФЛЕКСИЈЕ 0 ЊЕГОВУ ЖИВОТУ И РАДУ), — П роф . Г, Гершиђ (нАСТАВАк) Још као сарадник »Срп. Дневника« ја сам имао прилике да дођем у ближи додир и саобраћај с Милетићем, да га посматрам и познам у његову приватном животу, у интимнијем кругу, раскопчана и распаса, кад није у званичној пози нити мора да одмерава речи и покрете по неким конвенционалним Формама; а та ми се прилика дала

ј- Соломон Аугуст Андрк.

сад још у већој мери, кад сам се као његов главни и у прво време једини сарадник нашао уза њ у редакцији »Заставе« у Пешти. Сасвим из близа могао сам посматрати тога реткога човека на раду и на одмору, у разним моментима дневнога живота и кретања, у разним расположењима и ситуацијама и то је за мене свакако могло бити високо интересна психолошка студија, само да сам ја тада био зрелији, више сталожен, извежбан и спреман за такву студију. Но и онако млад, какав сам био, ја сам запазио и похватао по неке значајне црте у његову темпераменту и карактеру, али ја резултите тога свога опажања не могу овде сад потање саопштавати, јер при овој летимичној