Нова искра

СТРАНА 2 76.

Н О В А

И С Р А

БРОЈ 9.

скици, воју ја радим овако иа дохват и на парче, ја немам довољно ни места ни времена да се упуштам у те без сумње интересне психолошке опсервације. Ниже, на завршетку ове скице, ја ћу тек нешто о томе напоменути. Милетић је већ при првој појави својој на угарском сабору обратио на се пажњу свих парламентарних кругова; он је с једном малом честицом српских посланика ушао у тај маџарски парламентарни табор, међу политичке и парламентарне кориФеје и мегданџије који су ту сви били на окупу, и он се већ одмах у почетку кретао на томе новом терену и у томе великом кругу сасвим слободно, куражно и с оним самопоуздањем што га улива вера у доброту и истинитос-т својих начела и свест о своме позиву и својој умној снази и спреми; он је угазио у ту тешку борбу као добар јунак по срцу и по памети. Маџари су га знали већ по чувењу и стеченој репутацији у ерпском народу, а сад су се у брзо уверили, да то збиља није неки обичан „депутирац« који се као новајлија снебиваиплашљиво ступа у парламентарну арену, него су видели пред собом човека који је већ донео собом пречишћене и сређене мисли и тежње, који зна шта хоће и уме без зазора и страшивости да заступа оно што хоће, а чије значење увећава још и то, што кроз говоре његове одјекује глас целога једног националног поколења. Милетић је, једном речју, већ ушао у сабор као рутиниран иарламентарац и као израђен политичар; све су то маџарски прваци својим развитим политичким инстинктом одмах осетили и намирисали. Периода угарског сабора од г. 1866., 1867. и 1868. беше веома знаменита нарочито с тога, што је њој пало у део да расправи и реши тешко и крупно питање о односу и положају земаља угарске круне према другој половини монархије, а затим и важно и деликатно питање о народностима, које беше на дневном реду и које је свакојако ваљало решити, јер се у томе погледу од стране Маџара већ није могло више врдати ни отезати. Народности су већ једном морале знати на чему су. Као што већ напред рекох, до аустријско-пруског рата Маџари су били предусретљиви и нежни, пуни обзира и лепих обећања: кроз саборницу је још провејавао неки дух помирљивости и братимства; народности су се још једнако надале... Настаде ратно стање, сабор се разиђе (одгођен на неизвесно време) и сад је, како се тада у Бечу с великим самопоуздањем говорило, „имао реч генерал Бенедек" тадешњи главни командант аустријске армије у рату с Пруском. После таквога парадирања с Бенедеком и целом том кампањом био је у толико страшнији удар за Бечке кругове, кад им дође црна вест о несретном поразу код Краљевграца (Кенигреца). То беше права катастроФа за Бечку владу, за њене планове, за целокупни организам и за све унутарње односе аустријске царевине. Милетић је тим поводом написао у »Застави 0 значајан чланак под нословом „КатастроФа и положај". А и ја сам, уз њега и поред њега, допунио нешто у томе погледу у своме чланку «Словени и Немци у Аустрији". Главно обележје те нове ситуације беше у томе, што је Бечка влада сад сасвим спусгила дурбин, постала збуњена и забринута и одмах јој је прва мисао и највећа брига била, да што пре дође до споразума и поравнања с Угарском или управо с Маџарима. Одмах иза закљученог мира у Прагу сазван је, дакле, угарски сабор а уз њега и сабор троједне краљевине. И сад су се већ на угарском сабору и његовој физиономији јасно огледали трагови и учинци крупних и крвавих до-

гађаја који су се за тако кратко време одиграли на чешким пољанама. Маџари су веома добро осећали и увиђалц, да су после Краљевграца њихове акције јако скочиле, осетили су да Бечка влада сад њих треба, да ће тражити у њих помоћи и наслона и да су према томе они гооподари ситуације. У томе осећању они су сад затегли друге јаче жице према Бечу, али су тако исто окренули сасвим други лист и према народностима и према троједној краљевини. Медени месеци кокетовања, братимљења и иредусретљивог расположења између Маџара и осталих народности, а специјално између Маџара и Срба, прохујали су као варљив сан, показало се и сувише брзо да је цела та нежност и предусретљивост маџарска према народностима, која се у осталом непрестано обртала око лепих општих Фраза, спадала међу оне већ познате „1;епс1гев8е8 (1' оссазшп« и „тМтЛеев тотеп^апееа' 1 , како то Французи лепо кажу, које се нежности и интимности одмах заборављају чим прође опасност и нужда која их је родила. То су психичке е®емериде које су краткога века. Кад се већ у велико почео опажати тај обрт код маџарских политичара и кад је срнски народ све више обузимало тешко осећање сумње у могућност ма каквога правичнога споразума и поравнања с владајућим племеном маџарским, кад му се све више прикрадало немило уверење, да ће му опет остати таште све наде његове, онда је положај Милетићев, како на угарском сабору тако и према јавном мишљењу свога народа, постајао све тегобнији и мучнији. Кад је Маџарима после Краљевграца нарасло перје, онда је наравно и атмосФера у саборници за народносне посланике, а нарочито за Милетића, постајала све тежа, несноснија, загушљивија; Маџари су све више постајали нетолерантни и осиони, и сад се" све више показивало, да се она четица српских посланика, а на првом месту Милетић као »најжешћи« међу њима, нашла од једанпут као оно Милош Обилић усред турске ордије, нашла се у средини једнога сад већ отворено противнички расположеног парламентарног табора, с којим је требало хватати се у коштац, стајати ггрема њему непрестано на мртвој стражи, борити се против победничке обести која је њиме све више овлађивала. Тешко је у опгпте вршити своју посланичку дужност, стајати на својој позицији као усамљен опозиционар према једној огромној противничкој већини, али је још много и далеко теже стајати као један опозициони борац према једној већини туђега алемена, која је опијена заносом величине (мегаломанијом) и која је уз то још састављена из бе&нбх и ватрених Маџара. Ето такав је био положај Милетићев, који му је још нарочито отежан био и том околношћу, што је морао да говори туђим језиком и то језиком којим је он врло слабо владао. Уз Милетића је тада на сабору било још једно десетак Срба посланика, а затим од прилике толико исто Румуна и неколико Словака. и то му је била опет нека олакшица, јер није баш био оасвим сам као нека „сламка међу вихорове": имао је уза се и око себе нешто сроднога елемента, али је та четица у току година све више бројно опадала и смањивала се, јер је притисак Маџара бивао све већи. Према јавном мишљењу свога народа, Милетићев је положај, услед промене у држању Маџара, постао незгоднији и мучнији нарочито о тога, што је сад народ, преваривши се у својим надама у правичност Маџара, могао ласно обрнути лист и према Милетићу, као главном ини-