Нова искра

СТРАћА 27&.

ИОВА

И С К Р А

ВРОЈ 9.

^осовска епопеја ПРЕГЛЕД П0КУ1ПАЈА ЗА САСТАВ НАРОДНОГ ЕПА 0 БОЈУ НА КОСОВУ ОД С.

(^НАСТАВАК) а би се боље видело каква је поезија и какви су стихови у Вовићевој епопеји, показаћемо неколико примера. При опремању српске војске и поласку на Косово имамо овакве описе:

Када књиге пођоше по земљи, Добра ријеч чеотитога кнеза, Свако видје муку и биједу, Где гачека за иокора роиство. Те ми ђиии овака мушка гдава. Припасује свијетдо оружје. Код'ко Срби воле постојбину Код'ко пазе рза и закока, Хотијаше и деца и старци, И женскиње неке мушкобане (?Ј На Косово, бојабитис Турцим', Но не даду земаљске војводе, Већ бирају под барјак' јунаке А тежаке дома оставише, Нек иреврАу земљу и нек сију, Нека гледе нека робље држе; Башка тежак, а башка је јунак

Када дође земан, да се пође, А растане син од родитеља, Мила браћа један од другога, А од сестре братац од закдетве, Вјерна љуба од свог господара... Љубавници један од другога, Има суза и јадиковања Јунаци се живи опдакују. Веће тужи, веће срце пуца, Кад свој свога на мејдан опрема, Е у страху да г' видјети не ће, Страх је мучниј' од зда догађаја; Ни по јада за самртним боним, Б свак суди : умре по земану; Но је жадост кад се кољу здрави Гдје дан суђен оружје догађа,(?) Рок не пази убојно оштрице... Но јунаци радо и веседо, Ка' на шенлук да ће, иолазиду, Не квари им ћефа туговање...

Кад Милош убија Мурата и јуриша у Турке, имамо

описе: То изрече, маче сабљу бритку По Мурату ио цару Турскоме, ЈедномЈиакну, не треба му више, На цару је отворио врата (?) Од учкура до биједа грла, Паде Мурат ка своја цријева Видје Мидош да живота нема, Иак он царуногом заврат стаде, Забун паше зареди цареве, Осам паша и четири аге У шатору Милош посијече, И више би, да их више бјеше, Са Мурата шатор 6астисао(?)

Боже мили чуда великога ! Ко б' могао тадај помислити, Ко ди данас томе вјеровати, На четири стотине хиљада Иомамнијех иизмених Турака Да три Срба смједу ударити! Онаки се тадај одродили (?) А ио тадај никад довијека,(?) Сваки ио се угази у Турке, Натри стране триста јадаграде... Преиасте се и чуде се Турци... Све се даље бацају у Турке, Мешт' да продру, ја да се измакну У оггасу самога боја имамо: Обје војске обузеда тама, Црна крвља поље замагдила, А туда се наз иру јунаци . . . Њеки виче, а њеки лелече, Њеки бије, њеки пушта душу. Страшна рук а иде иод облаке,(?)

Кад се двије сиде сусретоше, Заљуљаше како и иланине, На Косову мучно с' ударише, Уиут поље у крв огрезнудо, По Косову крче несретници, По мртвијем смјеста иошли живи(?) Плоче дижу траве са рудине Црна земља у прах иротури се Прашина се за облаке свеза(!) НовиКев се еп завршуј И јација затекла јунаке, Гдјеое бију и погоне с Турцим', Бијел' би их данак ухватио Да им боја не разби вријеме... Страшна тама притиште Косово Ни ирста се иред оком не види, Некмод' јунак прем себи јунака; А просу се киша и громови,

Од зора се земља утолеже, Како да се из темеља креће!

е стиховима: Тадај паде српска госпоштина Паде слава и еелика хвала; По тадај је «јао" Србињима, Покрај мора ломна Црна Гора Одржа се, Бог јој помогао ! Косово се крви напојило, А земља се крви иротурила (?) Нити има Бож'ја благосдова;

Облак уји, Косово се тресе, Рекао би суђен данак дође, Кад ће свако на истину поћи. Понеари бој разби вријеме(?)...

Гола земља ироклиње се сама(!) Тамо цвијет никад не иорасте, Гдје ироиаде цвијет од јунака.—

Велики пријатељ Србаисрпске народне поезије, Пољак Адам Мицкијевић , штампао је своја предавања, држана у Француском колежу у Паризу, под насловом: ЗЈез З1а763, соига ргореззб аи соШде &е Ргапсе, раг Ас1ат Шскцешсг, 1оте ргетгег. Рат1а 18^9. у којима је велику пажњу поклонио српској народној поезији. Њој је искључиво посветио седам својих предавања, преводећи на Француски многе народне песме из Вукове збирке. У њима је МицкијевиК српску народну поезију ставио на прво место међу народиим поезијама осталих Словена и уздигао је на велику висину, упоређујуКи је с Омировом. По овим предавањима Мицкијевићевим учинио је Медо Пуцић оглед, да косовске песме уреди у целину; и тај је оглед штампан на талијанском језику: Огза^ Рис!с: МГсМетсг <1е1 сапИ рори1агг ИКпсГ, 7,ага 1860. а1г. 454—475.*/ Поред свег старања, нисмо могли добити овај ПуциКев оглед. Но о њему се може створити бар приближно мишљење по Косовским песмама које је МицкијевиК употребио у својим предавањима. С тога Кемо прегледати песме које је МицкијевиК изнео. У 15. и 16. предавању говори МицкијевиК о Србима у опште, о НемањиКима, о Стевану Душану и српском царству, о кнезу Лазару (ту је у целини преведена песма о женидби ЈазаровојЈ, о народној поезији и карактерима у њој. А 17. предавање посвеКено је искључиво циклусу Косовских песама, које су веКином преведене у целини, у прози, а неколике су само испричане у краКем обиму, и то овим редом: Зидање Раванице (прва од Вукових, 35); »Цар Мурате у Косово иаде к ... ( први из Вукових в комада к ) ; Ђ Ко не дође на бој на Косово к . . . (други из ,,комада к ); Аазар се иривољева царству небеском (први део песме „Пропаст царства српскога к ); Вечера у Крушевцу (треКи из ,,комада к ); Косанчић уходи Турке (четврти из „комада 8 ); Цар Аазар и Царица Милица (први део Вукове истога имена); Гласи с Косова (други део песме „Цар Лазар и Царица Милица к ); Косовк а девојка (Вукова истога имена). Код ових несама МицкијевиК је на више места чинио упоређење и находио сличности с поезијом и јунацима у Омировој Илијади. 0 српској народној поезији говори он још у четири предавања (18.. 19,, 20. и 21.), у којима нарочито износи црногорске, ускочке и лирске народне песме. ■—• На реду је да прикажемо спев немачко-чешког књижевника Сигфрида Каиера, који носи назив: 1*агаг, ергасће ОГсМипд пасћ вегМзсћеп 8адеп ипс( НеШепдезапдеп ђоп 31е§Гиес1 Каррег, гшеИе Лигсћдезећепе ипб, ^егђезвеНе Аиј1аде, ^егрггд 1853. 1 ) *) По напомени Павићевој, у његову нацрту. ') Прво издање овога спева штампано је у Вечу 1851. под називом Гагаг, Аег Зегђеп 2аг. Капер је штампао и своје две књиге српских народних песама у немачком преводу под називом: Севапде Аег Зегђеп, Т.е1р21Ј», 1 8 52.