Нова искра

БРОЈ 9.

II О В А

СТРАНА 287.

радовима и научним дедукцијама. Он отвара нове изгледе у будућност, јер ће доћи, по свој придици, време кад људи неће куповати новине на улици, него ће бити претпдатници завода за извештаје које ће добивати преко свог домаћег телеграфона. п. м. и.

Хрватска критика о делу Знаменити Срби XIX века. У 3 0. броју овогодишњега Загребачког Угепса штампан је реферат о делу Знаменити Срби XIX века, које издаје вредна Српска Штампарија у Загребу. Било из рђавих намера било из незнања, критичар је покушао да подцени вредност овом великом и знаменитом подузећу. Рђаве намере одбићемо а пограшке исправити. О изради дела критичар вели : « Техничка је израдба свакако лијеиа и сриска књижевност није таквога дјела имала — док се није ето Загреб дао на посао". Прочитали смо и —■ разумели. Па ипак, поред све провидне критичареве намере и алузије, ми се искрено радујемо што је Српска Штампарија у Загребу била у стању да приреди издање као што је Знаменити Срби у XIX веку, којем је, такође из те штампарије, претходио први свезак уметничког издања НпаГвћг 8а1оп (1898). са клишепима из атељеа Србина Маргетића. Што је Српска Штампарија у Загребу тако угледна, заслуга је њезиних управника; а браћи Хрватима доиста служи на част што јој се обраћају за своја најлепша издања. Па за што то замерати Србима или боље рећи Српској Штампарији, кад је опа власник дела Знаменити Срби. Критичар не види довољно узрока, што ће у овом делу Илија Бирчанин и Алекса Ненадовић, кад их већ у почетку 1 80 4. г. нестаје. Да их је нестало пре 1800. године и ми би се сложили са критичаревим питањем. Овако је то питање са свим излишно ! Критичар се такође чуди: откуд у овом делу и Филип Вишњић ? А само његово чуђење у исти мах је и најбољи одговор, јер вели : «Из биографије се мало може разабрати, чим се особито истакнуо овај пјевач, који је оијевао бојеве Срба за слободу." Кад би критичар још знао како их је опевао, доиста би се постидео свог питања. Критичар се нарочито чуди, што је међу знаменитим Србима нашао и Хрвата — Николу Томазеа. Колико је оправдан овај прекор, увериће се сви писмени људи из предговора и Томазеових Искрица што их 1818. г. читаоцима нружи Српска Књижевна Задруга. Зар није Србин онај човек који овако пева: «У теби Бог је, о мој сриски роде!" Зар није Србин кад вели за Илирске иесме (што их је превео на италијански) да су сриске, да им је то ираво име. Зар није Србин кад каже : Нама Србима народне су ијесме једина. школа, из које се можемо учити чистоти језику: иди кад пише : Пјесме Сриске могу се уиоредити са најљеишим, кога му драго народа. То је (осим осталијех крајева) језик Босне, Херцеговине и иланинске Далмације". Зар није Србин кад за заједнички сдовенски језик препоручује сриски језик . . . Могли би још пуно оваквих примера навести, али ое бојимо да све то не буде мало критичару који је, како по свему изгледа, све ово знао, али неће да зна. Главно је да критичарове замерке не понизише вредности великом делу Знаменити Срби у XIX веку, а то је довољно да докаже прави и истински значај родољубног подузећа Српске Штампарије у Загребу. С.

* 0 шестом Конгресу Српских Земљорадничких Задруга, који је био одржат у Чачку од 7. до 9. септембра о. г., читане су ове расправе и предавања: 0 млекарској индустрији и млекарским за другама, од М. Драшковића, адвоката"и сврш.

ђака млекарске школе; О газдинству с утринама и о оиштинским иривредним одборима, од Савка Кучпарића, окружног економа; 0 иотреби задружнога образовања у нас, од Мих. Аврамовића, управника Земаљског Савеза Земљорад. Задруга; Школа и земљорадничка задруга, од Милана Ст. Недељковића, учитеља; О ширењу иољоиривредних знања у народу иреко земљорадничких задруга, од Мидутина Станковића, учитеља; Како да се излечимо од иохађања механе ? од Лазара Јанковића, учитеља; Задружно обезбеђење од елементарних неиогода, од Војислава Катунца, учитеља; Земљорадничка Задруга и иољска иривреда, од Живојина Златића, земљорадника; Сеоско земљорадничко сиромаштво, од Данила Милојевића, земљорадника; Зеленаши у народу, од Благоја Недића, пређ. учитеља; Утицај земљорадничких задруга на живот задругара, од Мидана Путаковића, свећеника; 0 ироиадању народне ноихње, од Благоја Недића, пређ. учитеља; Наше народно одело и његова важност, од Радомира Вујовића, учитеља. * За ову годпну спремила је Хрватска Матица овојим члановима ове књиге: Ђурашина Птице (II део) , Тургењева Изабране ирииовијести (IV књига), Марулића Јудиту, Вјенцесдава Новака приповетку Два свијета, Великановића спев Отмицу, Јосипа Драженовића Повјест једнога вјенчања (из приморског малоградскога живота) , Владимира Трешћец-Бороте Бродолом (иричу из Загребачког живота), Вјекослава Кдајића Крчки кнезови Франкоиани (1118.-1671.) и Кузме Новића Витроиир (слика из босанскога живота у 3 чина). — Хрватска Матица имала је прошле године 11.110 чланова ((ЖурналЂ министерства народнаго просвЗлцешл 9 донео је у овој години ове чланке и реФерате који се тичу нас Срба: РеФерат И. В. Јастребова о књизи А. Л. Липовског Хорвати (март); реферат С. М. Кулбакина о Јагићевој радњи «2иг Еп181ећипдвдевсМсћ1е Аег К1гсћепв1а^гвсћеп 8ргасће» (април); чланак Н. II. Петровскога Кг воиросу о драмЂ А. Луцича аВођгпја" (ЈУ НИ ) Ј реФерат П. А. Лаврова о радњи -ј- Св. Вуловића: Оиис словенских рукоииса софијске библиотеке. * Српска Матица у Новом Саду примида је у своје Књиге за народ приповетке Симе Матавуља С мора и с иланине. А за Летоиис примила је расправу Иларијона Руварца Ђурађ Вуковић десиот сриски и Ђорђе Кастриота Скендер вођ арбанашки године 1444. * У Загребачком позоришту представљаће се у овогодишњој сезони ови нови драмски оригинали: Образ иред свијетом, М. Димитријевића; Први иут у лову, М. Јурића ; Пушкин, В. Кошчевића; Књижевничке неирилике, В. Кошчевића; Витроиир, А. Кузмановића; Биљежниковица, Ш. Ловашена; Клин се клином избија. Ј. Ловретића; Муж и о/сена, Ф. Ж. Мидера; Завада, Ф. Сударевића ; Бура, Срђана Туцића и Трилогија, М. Војновића. * У Пуеблу, у Америци, почео је излазити нов српски лист Србин. Уређује га Митар М. Шабан. Власник му је српско добротворно друштво Балкан, које има у Иуеблу и свој Српски Дом. * За XXI књигу Годишњице Николе Чуиића примљени су ови књижевни радови: С Леиенице на Радику, путничке белешке М. Ј. Гајића; Борач и Делиград, од ђенерала Јов. Мишковића; Лека Канум (Закон Леке Дукађинца, господара северне Адбаније, из XV века), од Рад. Космајца. * Матица Српска у Новом Саду решида је да о овогодишњем Св. Николи свечано прослави педесетогодишњицу од смрти Владике Његоша. Свечани говор држаће Г. проФ. Адександар Сандић. * За почасне чданове Матице Српске предложени су Матичину Књижевном Одбору и изабрани Едвард Маргалић и Др. Јован Цвијић; а за чланове Књижевног Одбора: Др. Теодор Мандић, Димитрије Руварац и Др. Средоје Ђорђевић. * Радничко Друштво у Београду састаје се сваке недеље у својој Радничкој Касини, где се држе јавна и бесплатна предавања. Поред првог предавања О алкохолизму, до сада су била још три: једно О синдикалном радничком иокрету у Данској (од друштвеног секретара, Г. К. Јовановића), друго О народном образовању у Француској од Др. Јована Скерлића, а треће О хиинотизму (од Др. Бранислава Петронијевића). * Српски учитељски збор у Земуну основао је хумано и кудтурно Друштво Светога Саве. Правила овога удружења већ