Нова искра

ОТРАНА 28 6.

БРОЈ 9.

у овом броју, наћи ће читаоци неколике податке из његова живота и веран опис, његова поласка у непознате арктичке пределе. Скочића мост на г Ветин,и (фотогр. снимио В. Тешић).И лепота изабраног предела и уметнички погдед на њ, препоРУчују овај снимак вредног аматера Г. В. Тешића. Нека је и овај снимак прилог адбуму лепе српске земље. Старица (фотостудија В. Стевановића). ФотограФски радови нашег одличног аматера Г. В. Стевановића нису непознати нашим читаоцима. У седмом овогодишњем броју донеди смо његове фотостудије Старост и Ашиковање, а сада доносимо Старицу, која је тако уметнички израђена да би се могла сматрати као портретски рад каквог од најодличнијих сликара. —

У Топчидерском парку ( фотостудија В. Стевановића). И овај одличан аматерски онимак сведочи колико се може фотограФијом помоћи правој уметнооти а, поред тога, у чему је лепота и како је ваља у природи тражити и пронаћи. На рударском терену, У рудниву Св. Ане и Улазак у рудник Св. Ане (фотографски снимци Ф. Шистека). — Рудник Св. Ане у власништву је Г. Ђорђа ВајФерта, српског индустријалца. Рудник је на доњем Дунаву, у бдизини Кучајне. Ова три момента, фотограФски снимљена, показују улаз у рудник рударска мерења на терену и под земљом, у самом руднику. —

М х Ш1&М 'Гелеграфон. — На последњој Париској Изложби беше тушта и тма привлачних предмета у сваком одељку њезину; један од најзначајних «с1ои8»-а у едектрпнском одељку беше телеграфон, проналазак данског инжињера Валдемара Иаулзена. На самој изложби приказиваше овај апарат једна љубазна Данкиња. Неугдедна спољашност овог апарата не изазиваше у посматрача представу о ведикој важности његовој. При свем томе, тедеграфоп је један од најсјајнијих проналазака посдедњих година, јер спаја у себи оообине телеФона и Фонографа. Сбм проналазач дао му је име „телеграФон", ну Берлипско акционарско друштво Микс и Генест, које има да примени овај проналазак, назвало га је „телефонографом". На самој изложби ова онрава није могла изазвати велики утисак о тога, што је била намештена на незгодну месту; како ће се чути тедеФонски разговор у жагору од толиких хиљада посетилаца најраздичитијих народности, у хуци и буци тодиких машина! Много су повољније иопали огледи у Кјевенхавну, код тамошњег телеФонског друштва, у кога је до скора Паулзен био чиновник. Нарочито су лепо испади огледи у Француској Академији Наука, пред којом је Физичар Маскар приказивао телеФОнограф. Нема сумње да ће требати још времена, докле ое ово ново оруђе науке и пракое толико усаврши, да ради у сваком погледу без приговора. ТелеграФон треба да замени досадашњи ФонограФ који понавља, као што је познато, звуке речи, изговорене у непосредној бдизини. ТедеФонограФ је срећно удружење ФонограФа са телеФоном. Помоћу ове справе биће могућно да се сачува говор из даљине од неколико километара. Како ? ТелеФонским пренооом. Овај говор или песма моћи ће се, према потреби и жељи, или одмах поновити или пооде неколико дана, месеца, или чак и пооле годину дана. ТелеграФон ће бити оруђе да се из даљине диктује иисмо, говор, тако да ће се моћи диктат иди одмах или кад се зажели ухватити на пиоаћој машини; помоћу слагача моћи ће се говор одмах и сдожити, ради штампања за новине. Трговац може да прима поруџбине телефонским путем, помоћу свога телеФона, из кога ће се вадити у одређено време све приспеле поруџбине. Шта више, нека телефонска вест може ое овом справом саопштити на десет, стотину па и хиљаду страна, тако да ће помоћу телеграФона да се реши проблем в телеФонских новина". ТелеграФон је, у принципу, Фонограф опојен са телеФоном. Свакоме је познат Едисонов ФонограФ, код којега се звучни та-

ласи, изазвани речима или тоновима, урезују механичким путем у воштани ваљак. Кад се ручица обрне у супротном правцу, воштани ваљак верно одаје све што су му звучни таласи поверили. Да би се поново употребио воштани ваљак, ваља га састругати и површина ће му бити глатка. Код Наулзенова тедеграФона бележе се звучне вибрације—речи, песме—не механичким путем—шиљком—већ магнетичким ; с тога се он може назвати магнетним ФонограФом, на коме оу звучни таласи забележени невидљивим магнетним знацима. Проналазак данског инжињера представља, у неку руку, (( Колумбово јаде 8 , јер је одавно позната особина челика да се намагнетише. Ну, ко је могао помислити, да ће тако незнатан магнетизам, који се тоновима индуцира, бити довољан да чедик намагнетише, и да се могу на челику задржати и најситније нијаное у јачини звучних таласа! На телеграФону има чедична жица обавнјена, спирално око једног ваљка; овај челични ваљак има задаћу бележника, као воштаии ваљак у Едисонову ФонограФу. У апарат се говори иди пева на девку обичног телеФона. Докле ое говори, обрће се ваљак са челичном опиралом. Варијације струје, што их производе речи, шаљу се, као обично, у телефенску динију. Ну, меото да се спроведу у телефон пријамник. оне доопевају до једног малог електромагнета, пред чијим ое подовима обрће ваљак са челичном жицом. Шта бива овде ? Услед вибрација речи, пзговорених у телефон, овај електромагнет мења непрестано овој магнетизам, а полови едектромагнета намагнетишу суседне дедове на чедичној жици. Ирема томе, овај едектромагнет игра улогу бележника на тедеграфону. Његовим утицајем челична жица начичкана је силеотвом оитних магнетића. Занимљиво је д". се ови магнетићи не избришу временом нити понављањем. Да би се магнетске забелешке претвориле опет у речи, тонове, треба цео поступак да се обрне : ваљак оа челичном жицом обрће се, магнетоке тачке производе у намотаној жици електромагнета електричне струје које се у телефону, на познат начин, претварају у звучне таласе. Ну, како ће се очиотити чедични ваљак тедеграФонов, ради по^овне употребе? Веома дасно. Пропусти се олаба галванска отруја кроз мали едектромагнет, а у исто време обрће се пред њим ваљак оа челичном жицом. Електрична струја уништава поступно полове привремених ситних магнетића у жици челичној, они ишчезну и ваљак је сад готов да опет поодужи за примање нових знакова. За кратке разговоре и поруке служи телеграФон са че.шчном жицом, за дуже разговоре справа је мало преиначена, јер има челични трак око ваљка, широк 3 м. м., који се са једног котура одмотава а на други намотава, слично траку од хартије на Морзеову телеграфу. Паулзенов пронадазак је само почетак многих других проналазака и иримена; то је основица многим будућим практичним

аг : ^ Ш И 3