Нова искра

ВРЈО 9.

Н 0 В А И С К Р А

СТРАНА 28 5.

нустити ту једину моћ? Хоћеш ли одбацити то неоцењиво благо?« »Доста, Јестира, доста!« одговори старац са мрачном збиљом. »Није ми дато да опростим. Ја немам те власти о којој ти говориш. Моја стара вера, давно заборављена, враћа ми се, и објашњује све оно што чинимо и све оно што патимо. Кад си ти први иут склизнула, посејала си семе зла; а после тога све је остало морало бити. Ви, који сте ме увредили, грешни сте само по некој врсти симболичне варке; а ја нисам ђаво и ако сам узео ђавољу улогу. То је наша. судба. Нека црно цвеће и даље цвета! Сад иди својим путем и ради како знаш с оним човеком." Он махну руком и поново оде сабирати траве. XV. Јестирд и Бисеркл Тако се Роџер Чилингворт — ружна, стара појава са лицем које се јавља у успомени људи дуже него што би хтели — опрости са Јестиром Прином и оде даље сагињући се до земље. Овде онде узбере ио коју траву или ископа који корен и ставља их у корпу о руци. Његова седа брада поготову допираше до земље кад год би се сагнуо. Јестира погледа за њим, за часак гледајући с чудном радозналошћу, да ли неће нежна трава ранога, пролећа увехнути под његовом руком и да ли спржено и опаљено весело зеленило не показује таласасту путању његових корака. Она се чудила, какве су то траве које тако ревносно скупља тај старац. Зар му неће земља, напајајући се злом из његових очију, изаћи у сусрет са отровним до сада непознатим биљкама које ће избити под његовим прстима ? Или ће се задовољити, што ће свака благодетна травка под његовим додиром бити претворена у ма пгга штетно излобно? Да ли сунце, које сија тако весело на све, осветљава и њега? Зар не постоји неки круг кобне сенке који се креће са његовом ругобом куда год се крене? И куда ће он сада,? Хоће ли на једанпут пропасти у земљу, остављајући пусто и спаљено место, на коме ће се после извесног времена видети смртоносна саса, и друго отровно биље што га ово земљиште даје, како цвета у изобиљу? Или ће раширити крила слепога миша и одлетети, изгледајући све то ружнији што се више к небу пење? »Био то грех или не," рече Јестира горко за њим: „ја мрзим овог човека Она је прекоравала саму себе због тог осећања, али га није могла победити или бар умањити. У тој жељи, она се сећала давно прошлих дана у оној далекој земљи, када је он обично излазио пред вече из осаме своје учионице и седао поред ватре на њихову огњишту, сав у светлости њезина осмеха. Њему је било потребно да се греје на томе осмеху, да би, како говораше, одагнао са свога научарскога срца хладноћу усамљених часова. Некада јр у те дане гледала као у срећу, али сада, кроз тамну средину њезина доцнијега ншвота, они се убрајаху међу најружније успомене. Она се чудила, како се то могло догодити! Она се чудила, како је могла икада пристати да иође за њега! Она је себи највише уписивала у грех што је трпела и одговарала на стисак његових руку и што је подносила да се осмех њезиних усана и очију стопи и измеша са његовим. И изгледаше јој као увреда од Роџера Чилингворта, већа него све оно што је њему било учињено, што ју је он, у времену кад није знала за боље, уверавао да се може сматрати за најсрећнију норед њега.

»Да, ја га мрзим!® понови Јестира са више грчине него мало пре. в 0н ме је издао! Он је учинио више зла мени него ја њему! к Тешко човеку који задобије руку жене а није уз њу добио и најјачу страст њезина срца! Његова ће судба бити као и судба Роџера Чилингворта. Јер се може догодити да буди какав додир, јачи него њихов, пробуди сву њезину осетљивост,. на ће му пребацивати и за само тихо задовољство, ту мраморну слику среће, што јој га је представљао као живу стварност. Али је требало да Јестира давно заборави ту неправду. Шта је значило то сада? Зар јој седам дугих година, под мукама скерлетнога слова, нанесоше тако много јада а не изазваше ни најмањега кајања ? НАСТАВИЋЕ СЕ - )

- 1®1ИР

НМШ СЖ.

А. И. Череп-Спиридович, сраски почасни консул и председник Словенског Добротворног Друштва у Москви. — Месеца маја ове године бирало је Словенско Добротворно Друштво у Москви новог председника. Дотадашњи застој у друштву упутио је чданове да своје поверење поклоне вредном, заузимљивом и у Словенству познатом Г. А. И. Череп-Спиридовичу. Г. Спиридович рођен је б.септембра 1 867. г. Завршив маринску академију примио је бродарску управу на реци Оки, коју је тако уредио да и данас служи за углед. Користећи ое њоговим знањем и његовим организаторским духом, пошаље га руска влада у Уралске рудокопе, где јеоправдао високо поверење иоправдао наде. — Год. 1899. понуди му српска влада генерално консудство у Москви, што је Г. Спиридович одушевљено примио, те и данас врши ту часну дужност на потпуно задовољство српске вдаде и на корист руско-српског зближавања и братства. — Г. Спиридович познат је као веома одушевљени представник свесловенске духовне заједнице, као одушевљени борац Словенства са Пангерманизмом, као проповедник независнооти и политичког уједињења појединих словенских народа. Таквом раднику и борцу овака част и слава ! У ковачници (слика.0 В. Тиценталер). Наступило је дубоко вече а вредни ковачи још не остављају свој посао. Мехови расиирују жар чија светдост обасјава најближу околину огњишта. Гвожђе је већ усијано; вредне руке већ чекају ; још мало па ће учестати ударци чекића, који ће се кроз тиху ноћ разнети као песма задовољства и праве среће. Јоаким Вујић (вајао П. Убавкић). — За најкраће време изаћи ће, у издању Српске Књижевне Задруге, Бујићева «Путешествија" . Том приликом биће и нарочитог говора о животу н раду Вујићеву. Ми доносимо само његов дик што га је верно и потпуно уметнички извајао Г. Петар Убавкић, академски вајар. Ова лепа биста данас краси просторије Кр. Срп. Народног Позоришта у Београду. Полазак Андреове екснеднције и -}- Соломон Аугуст Андре. — Ио најновијим извештајима из Америке, изгледа да је храбри Андре са својим одушевљеним сапутницима пропао у својој експедицији, пошто му је ветар однео ваздушни брод чак на северне Америчке обале. У нарочитом чланку, који доносимо