Нова искра

ОТРАНА 316.

Н 0 В А И С К Р А

БРОЈ 10.

чности и међусобне" мрж.ње, одликујући се увек својим каваљерством, а каваљерство је једна од битних особина Др. Мике. Као цивилни лекар Др. Мика се јавља као веома шармантна слика, као класичка слика енергичног и хуманог лекара широких прсију и добре руке. Кад напоменемо да су енергичност, уметност, саучешће, каваљерство и патриотизам главне одлике Др. Мике Марковића —можемо већ знати какав је био као лекар у нракси. Онда када је злата у Србији било доста, оно га није привлачило; њему је било увек веома тешко, врло често са свим немогућно, да пружи руку за хонорар од својих пацијената. Као физикус имао је и своју апотеку — из које су, већином, пацијенти, поред бесплатног прегледа, добијали и лекове бесплатно. И не само то —• већ су се многи оеоски пацијенти служили и његовом кујном и станом. Као што је напред поменуто, 1877. морао је дати оставку на државну с-лужбу, и онда је радио као приватан лекар прво у Г. Милановцу, а за тим у Београду. И ако је сада требало живети једино од приватне праксе — његова је рука остала иста, па је ипак у Београду крај велике праксе могао бити задовољан и са материјалне стране, тражећи у своме раду више моралне сатисФакције. Година 1879. значајна је по наш војни санитет. Те године појави се у Прокуиачком, Врањском и Куршумлијском гарнизону тифус' (пегави), а у Бувцима и Свирцима и тифус и дифтерија епидемичког облика са јаком заразношћу. Умирање је било врло јако изражено. Требало је радити веома енергично и са самопожртвовањем. Зараза је била врло опака; један лекар беше умро од тифуса, а један је тешко оболео (Др. Милић и Др. Копше). Ондашњи војни министар Г. Мишковић распитиваше за најпогоднијег лекара. Општи одговор саветодаваца гласио је: да се ангажује Д-р Мика. Министар војни писмом позове Д-р Мику, и понуди му да се прими војне службе као капетан I. класе са рангом од 1876. Др. Мика је одбио прву и другу понуду, ну савладан патриотским осећајима он се прими војне службе као капетан I. класе (неки његови другови већ беху помрли пре тога као мајори)... Смесга је отишао на место заразе — и после седам недеља враћа се у Ниш да рапортира Кнезу Милану да је зараза сасвим угушена. Рад Др. Мике и у овој прилици био је пун енергије и смишљености скопчане са самопожртвовањем — чиме је спасао многе и многе грађане Србијине. Као резервни војни лекар суделовао је у првом орпско-турском рату у војсци која је оперирала на Јавору. Суделујући у борбама био је увек веома хладан и исто толико енергичан; целокупно његово биће везивало се за судбину рањеника. Кад је 26. јула Дервиш-паша извршио напад на Јавор, Др. Мика је последњи отишао са бојишта (У тој борби рањен му је један коњ. Др. Мика је одличан и одушевљен јахач, а у рат је водио увек по два своја коња). Са Јаворазатим буде упућен на Делиград. Из овога рата имамо врло интересан податак о раду Др. Мике. Енглески изасланик друштва „Црвенога Крста 1( , Самарићанин, Нитрћгу 8апФл>И1г, питао је : који је од српских лекара најзаслужнији да му се преда награда од 500 Фуната стерлинга. Избор је пао на Др. Мику — ну он није хтео да прими ову награду, јер изјави да је он радио по својој дужности: као лекар и као Србин. Онда Г. Сендвич по комесару за приватну помоћ рањеницима, Др. Сави Петровићу, пошаље Др. Мики скупоцене инструменте са оваковим писмом : То М1сћае1 Магсолушћ Ргот Нитрћгу 8ап<1-т1;ћ лућо ас!гшге8 Ше акШ, епег§у ап<1 ћитапИу •даМсћ ћаз сћагас^епзес! Ше уоип§- аегугап с!ос1;ог с!ихчп§ Ше \уаг. (Михајилу Марковићу од ОмФрија Сендвича који се диви вештини, енергији и хуманости којима се одликовао овај млади српски доктор за време рата). У другом српско-турском рату Др. Мика, као резервни санитетски официр, беше постављен за шеФа трупних лекара Шумадиске Дивизије а по том за командира корпусног санитетског одељења. У српско- бугарском рату

суделовао је као ше® санитета Моравске Дивизије. У сва три рата Др. Мика био је подједнако храбар и енергичан — те је кроз његове руке прошло 7.000 рањеника, а рачуна се да је у сва три рата било 24.000 рањеника. У самим борбама Др. Мика провео је 21. дан. Он је извршио преко 100 ампутација ресекција и енуклеација; извадио је преко 600 куршума. Кад читамо „Историју Војеног Санитета® од Д-ра Владана Ђорђевића, и кадгод наиђемо на име Др. Мике, а то бива често, налазимо поред његова имена готово увек речи „ енергичан" „мзврсно изврихен иосао ® и т. д. А на једном месту (књ. III. стр. 601.) пише Др. Владан Ђ да ће аогрешити свако који »би могао а не иридобије за војени санитет таквог ле„кара као што је Др. Мик а МарковиК"-. Из овога што смо довде рекли — види се да је Др. Мика и ка орезерви са нитетски официр био најјаче истакнут. II Као војни лекар, ступив у војну службу 1879. године, Др. Мика је свестрано пратио развиће војно-санитетске струке на страни. Иратећи стално развиће хирургије, као битне гране војно-лекарске, он се 1882. године заинтересовао за јодоформ о коме се тек почело писати и говорити — као о изврсном средству за антисептичко лечење повреда и рана у опште. Он затражи, као управник Нишке војне болнице, од министра војног да му набави 2—3 килограмајодоФорма; обнови предлог 1883. и добије га тек после трећег предлога 1884. До српско-бугарског рата бегне утрошио свега 100 грама. а остало, као шеФ санитета Моравске Активне Дивизије, подели у четири пољске болнице своје дивизије. За рат јодоФорм није ни набављен, јер још није ни био ушао у општу употребу. У Србији је онда био као изасланик Малтеског Ордена ратни хирург нроФесор Мозетиг —- као ше® хируршког одељења смештеног у згради Војне Академије. Мозетиг је био највећи поборник за јодоФорм. Њега јако изненади кад је приметио да му из једне дивизије долазе рањеници превијени јодоФермовим завојем. Разлика у изгледу повреда превијених карболом и оних које беху превијене јодоФормом беше врло велика у корист јодоФорма. О овоме је са задовољством причао Господин Мозетиг у двору Њеном Величанству Краљици Наталији, која нареди маршалу двора Г. Јанковићу да дозна за име тога лекара који је унео јодоФорм. Краљ Милан је Др. Мику за ово јавно похвалио пред Пиротом — и наградио га Таковским Крстом трећег степена. Ну он ову похвалу није примио само за себе, изјавив да је мора поделити са својим вредним лекарима Г. г. Св. Атанасијевићем, Ј1. Илићем, Јасњевским и Зајечеком. Кад је настало примирје, Др. Мика буде постављен за шеФа Нишавске војске — и онда је издејствовао да јодоФормов завој буде прописни завој. Тада је по налогу Њ. В. Краљице Наталије депешом позват у Београд ради саветовања : шта све треба урадити за неговање рањеника. Српско - бугарски рат био је први рат у коме је употребљен јодоФорм — и тиме је Др. Мика добио прави историски ратно-санитетски значај, да није ништа друго урадио. Даиас је јодоФорм вте циа поп за сваки санитет У рату. По свршеном рату 1886. постављен је за начелника Војног Санитета у Министарству Војном и прва брига била му је да створи битне услове за развиће војно-санитетске струке у нас. Војно-лекарски кор није стајао како би требало, нити је војска имала лекаре који су њени, који само њој припадају. Да би војска имала своје лекаре, он је увео ту новину да се шаљу војни иитомци ио струци медицинској. И у години 1886. у децембру изабрао је конкурсом и послао у Беч — десет питомаца од којих је данас већина у чину мајорском, а двојица су ваљани хирурзи. Овај начин снабдевања војске војним лекарима — нема сумње — једини је који се може сматрати као правилан; њиме се Министарство Војно и данас служи, и већи део данашњег војно-лекарског кора састављен је од војних питомаца. До доласка Д-ра Мике на управу Војног Санитета војска није имала ни једног свог питомца — лекара.