Нова искра

БРОЈ 10.

Н О В А И С К Р А

СТРАНА 317.

Ове године т. ј. 1886. забранио је Др. Мика ивлцодање с руке у нашој војсци. Ова је мера од врло великог значаја по народно здравље. Прајеки Војни Санитет, који се у опште сматра као најбољи, увео је ову новину две године доцније — 1888., и тада је начелнику Војног Санитета у Прајској Г. Др. V. Са11ег-у приређена величанствена бакљада од 1 стране немачких војних лекара. Ми знамо да је за ову паметну новину код нас била повика на Др. Мику од стране цивилних лекара, но ипак је после 4—5 година и Грађански Санитет увео ову новину. С обзиром на велики значај што га у рату имају консерве у опште, Др. Мика је у нашој војсци увео консерве лекова у облику иастила без којих војска не може бити. Ова новина уведена је у немачкој војсци две године доцније. У исто време претресао је дотадашњу војну Фармакопеју и унео у њу велики број нових лекова. У болници је увео нове кревете — којима се може поносити Сраски Војни Санитет. Наше санитетске установе снабдео је такозваним асептичним хируршким инструментима, и наша је војска једина која има такве инструменте. Покојни АШеН, проФ. хирургије у Бечу, изразио се једном приликом: да сриска војска има најбоље хируршке инструменте. Веће гарнизоне снабдео је дезинфекционим апаратима оне конструкције које имају и Немци у сред Берлина. Било је лекара који су ове апарате први пут видели тек 1897. године на војно-хируршком курсу. Ову новину беше увео Др. Мика да би се и резервни војни лелари спремили за једнолики рад у тренуцима потребе ; установа је врло корисна, само је треба даље неговати и усавршавати. Некада без специјалиста хирурга — војска наша сада има пет хируршких станица. — у Београду, Нишу, Зајечару, Крагујевцу и Ваљеву. Пошто је снабдео војску хирурзима, Др. Мика је иадејствовао да се иросути (килоии) обвезници не ослобађавају војне службе већ да се радикално оперирају. И за сразмерно врло кратко време извршено је близу 3000 успешних операција над просутима. Кад се узме у обзир да је просутост доста честа појава код нашега народа, биће јасно колика је помоћ учињена овом новином опериранима лично а војсци и српској држави у опште. Неподобни просути постају данас подобни браниоци своје отаџбине и тежачки радници — о државном трошку. Ова је мера код сеоског сталежа убрзо постала врло популарна — и то је за нас пријатан Факт. И ако није био практичан за себе лично, Др. Мика Марковић је био необично практичан државни службеник. Сваки његов рад у санитету скопчан је са уштедом државног буџета било у новцу било у народном здрављу. Самим тим што је издејствовао да се грађанске болнице снабдевају лековима и завојним материјалом из војних слагалишта , буџетска 'партија грађанског санитета има уштеде годишње од 100.000 динара. Под управом Др. Мике Марковића Војни Санитет је добио две епохалне установе: Завод за сирављање анималне лимфе (маје) за пелцовање и Пастеров завод за лечење од уједа бесног пса. Поред тога што овом установом Србија добија у моралном и културном значају, њима се још чини уштеда у државном буџету за 100—150.000 динара. Кад се узме у обзир контингенат нашег сталног кадра — изненађује нас да ове установе ствара Војни Санитет а не Грађански. Познато пам је да је Др. Мика намеравао да створи још и Завод за справљање антидифтеричног серума и серума против свињске куге по методи Карлинскога. Овај рад Др. Мике даје се објаснити његовим практичним резонима, којима се он у раду у опште одликује, а доста много и оним великим интересовањем његовим за културни напредак своје домовине. При крају свога управљања Војним Санитетом он је решио питање о отварању Санитетске Школе у којој ће се образовати помагачки војно-санитетски персонал т. ј. лекарски помоћници. Уредбаје о овој школи санкционисана и тако ће Војни Санитет бити још савршенији, те ће и у миру и у рату моћи доста, успешније да врши свој задатак у корист народног здравља. Оставио је за собом још неколико војно - санитетских пројеката које ће његови наследници, без сумње, топло прихватити.

Др. Мика Марковић није се истицао многим књижевним радовима еФемерне природе — и то је можда узрок да он није довољно познат широј публици. Али његова расправа „0 узроцима великога ироцента умирања и боловања у нашој војсци. Београд. 1893, 8 написана је тако поучно да је сваки војни лекар треба да има у прстима. Ну писани рад Др. Мике је друкчије природе — и налази се у »Службеном Војном Листу" и у архиви Санитетског Одељења Министарства Војног. Ту је велики број уиутстава хигијенско-ирофилактичке ирироде у којима је исцрпљена готово сва војна хигијена. Његова упутства о сузбијању најопаснијих болести, заразних болести. остаће у војсци још за дуго потпуна исувремена; ту су Нова иравила за оцењивање иодобности обвезника, оиширан Програм са наставом за болничаре, Ратна санитетска служба (коју је намеравао да приреди и допуни) итд. итд. Отишли би много даље но што желимо, када би и даље ређали шта је све учинио за српски војени санитет Др. Мика Марковић. Ми можемо слободно рећи да је живот његов иоследњих двеју деценија — историја Војног Санитета за то време, и да је та историја пуна полета, корисног и патриотског рада којим се Др. Мика није никада разметао. Д-р Вл. А. Поповиа.

!Ш1К ШК Др. Михајило Марковић, еанитетеки нуковник. Види у овом броју чданак Др. Вл. А. Поповића. Сила спутава Генија. — Пред овим вајарским делом, поред ових његових лепота у обдицима, нарочито пада у очи његова садржина, т. ј. идеја коју је вајар овако представио и уоб.шчио. Сила и Геније! Два појма идентична са појмовима Зло и Добро, Сотона. и Бог. Али још Геније није спутан ни уништен, још је жив; још Добро није пропадо, и ако Зло царује! још има Бога, и ако се већина клаља Сотони! А да ли ће Геније пропасти, да ли ће га обесна Сила смождити — не знамо, али смо уверени да ии једно добро срце не би било Сили захвадно кад би то и учинила. Гроб босанске краљиде Катарине (С. Тодоровић). — На молбу нашу снимио је Г. Тодоровић овај споменик несрећне босанске краљице, те га сад, уз чланак Г. Др. Станоја Станојевића, износимо пред своје читаоце. Гробни споменик у Трсту (вајао Иван Рендић). — Име Г. Рендића није непознато у српском народу. Његово уметничко вајање разнело му је име широм јужног Словенства, а зна га и туђина. Од његових радова, који се чувају у српском народу, нарочито се истиче споменик Џиву Франову Гундулићу у Дубровнику и попрсје Цара Фрање Јосиоа I у Земуну. Колико је модеран у извођењу слободних замисли сведочи и овај гробни споменик у Трсту. Јован Стерија Поповић (вајао П. Убавкић). — О овом српском писцу писано је у Новој Искри (10. бр. 1 899. г.) Овом приликом доносимо само његов лик гато га је доиста уметнички извајао Г. П. Убавкић. Оригинал ове бисте у власпиштву је Кр. Народног Позоришта у Београду. Свети Антоније (Иван Грохар). — Овај рад угледног словеначког оликара излаган је и одлично примљен у Љубљани, а по лепоти израде заслужено оцењен као прави уметнички производ. Св. Ангоније, рођен 251. г. у Коми код Хераклије, живео је пустињачки од 27 0. године, пошто је све своје имање разделио сиротињи. Умро је у својој 10 5. години. Св. Аптонија славе као заштитника животиња и спасиоца од пожара. Катогичка га црква прославља 17. јануара. Сликају га са просјачким звонцетом, а још чешће са женскињем или ђаволом који га кушају и одвраћају од испосничког живота. Г. Иван Грохар одступио је од те уобичајености, и насликао га са Исусом који га награђује за стадност у животу и јачину у искушењима у која га стављаху и ђаво и жене и многи сликари. Из сриске војске: Артил.оријски поход, Син Нишке Артиљерије, Паљба топовима, Одмор после вежбања. — Овим