Нова искра

СТРАНА 362. _ Н О В А у епоиеји била једина која не би имала ослонца у народној поезији и народним предањима, него у историји. V. Бтранковић зове Турке на Косово. Мурат, поражен на Топлици, две године смишља и прикупља велику војску из свију делова царевине да се освети Лазару; но да би га преварио, »пусти глас да хоће на Цариград« (Троношац, стр. 41. овог прегледа). У исто доба и Бранковић, жудан круне, шаље Мурату поруку да похита с војском на Косово, где ће му издати Лазара и српску војску. Песма о томе под горњим насловом находи се у Петрановића (III, 23), и могла би се у изводу употребити у саставу као нова песма, пошто би се очистила лошијих, ненародних стихова. Ова би песма објашњавала Вуково издајничко понашање у самоме боју. VI. Страхињић бан. Што ова косовска епизода, као једна од најлепших народних песама Вукове збирке, није употребљена у НоваковиКеву саставу, биће без сумње разлог у великој опширности причања о спореднијим догађајима, која не хармонише с много краћим описима споредности у осталим Косовским песмама, јер сама она броји, без мало, толико стихова (821), колико цео Новаковићев састав (945). Са тог је разлога, ваљада, и Остојић употребио само први део њен (Страхињић у тазбини), и то у изводу. Али у епопеји, увећаној по нашем нацрту, а после скраћења неких спореднијих места и стихова (отприлике као што је то учинио Остојић у употребљеном делу), та би песма била драгоцени украс њен. С погледом на величину осталих песама у епопеји, она би се могла, и поделити на два дела, од којих би први део обухватио причање о Страхињићу у тазбини, а други о његовој јуначкој авантури на Косову. Други део обухватио би ирииреме за Косовску борбу и имао би ове четири песме: VII. Долазак Турака на Косово и Муратов иозив Лазару. Овде би се први део II песме Новаковићеве (т. ј. први од Вукових »комада«) могао допунити оним стиховима из велике Петрановићеве песме, у којима се говори о доласку Муратову на Косово, као и једним делом оних стихова, у којима се прича о Лазаровој бризи после Муратова позива и о његову саветовању с Милошем шта да се чини — као што је и Остојић нешто од овога употребио. VIII. Косанчић уходи Турке. Четврти од Вукових »комада« говори о овом догађају, и он је у Новаковићеву саставу употребљен као VI песма. И ова би се песма могла допунити стиховима из велике Петрановићеве песме (кад Милош опрема Косанчића на Косово, и, кад Косанчић по повратку прича Лазару о сили турској). Могло би бити питања о овој песми: које би место у епопеји требало да заузме ? да ли овде, пре Лазарове одлуке за бој (пошто су у њој побуде за одлуку), или оно место које јој је дато у Новаковићеву саставу? Има разлога и за једно и за друго. IX. Лазаров убојни иоклич и ирикуиљање сриске војске. Први је од ових момената представљен у Вуковој збирци само познатом клетвом Лазаровом, која у Новако-т вићеву саставу чини други део II песме. За допуну првог, као и за други моменат, имамо довољно стихова у Петрановићевој песми. Само би у пошиљању Лазарова позива војводама и главарима српским требало неке личности изменити; нпр. цетињскога владику и дијете - Лауша (првог због анахронизма, адругог такође као некосовског јунака),

И С К Р А БРОЈ 12.

па и Мусу Арбанасу с Арнаутима*) (којих такође није било на Косову). Питање о суделовању Црногораца (Зећана) у боју Косовском могло би се сматрати као нерешено; и, ма да се у троношком летопису изреком тврди да »Кнез Балша не хтеде доћи к , ипак мислимо да нема довољно разлога са којих би се они из народне епопеје искључили. У доцнијим предањима, које је г. Новаковић објавио, нема о томе ни помена; а у народној поезији казује се само да је Васојевић Стева одоцнио за бој, али да је на Косову ипак славно погинуо. Међу тим, у песмама Петрановићеве збирке изреком се, на више места, помињу Црногорци као суделовачи у боју Косовском. 1 ) Као други одељак ове песме може се употребити: Оиремање ВасојевиИа Стеве на Косово, — и то први део народне песме истога имена, прерађен по Вуковој песми »Мусић Стеван« у којој је обрађена иста тема. У обема се песмама казује да је дотични јунак доцкан стигао на Косово; па како је Мусић, сестрић Лазаров, био поглавар на Лабу, дакле над једним делом Косовске области, нема вероватности да је он могао за борбу одоцнити; с тога је за тај моменат подесније узети Васојевића него Мусића — као што смо и учинили у XV песми. X. Полазак војске на Косово. Ова би песма имала три одељка: као први одељак могла би без измена послужити лепа песмица »Полазак ЈуговиКа на Косово а (из Данице за 1868. г.), у којој мајка испраћа децу у бој речима »изгините — само задобите!« и која би у исто доба чинила леп пандан песми »Смрт мајке Југовића® (XVIII); други одељак те песме био би први део Вукове „ Цар Лазар и Царица Милица « који је Новаковић употребио као III песму; и најпосле, као трећи одељак могао би се употребити онај део из велике Петрановићеве песме, у коме се описује иолазак сриске војске на Косово. Треби део имао би да обухвати све догађаје на Косову, и био би састављен из ових пет песама: XI. Аазар се иривољева царству небеском и иричеш&ује војску. Први моменат имамо обрађен у првом делу Вукове песме »Пропаст царства српскога 1 ', који је Новаковић употребио као IV песму у саставу. А за други моменат имамо епизоду с Косовком девојком, лепо обрађену у V песми Новаковићева састава. XII. Вечера у очи Видова дана. Овај је догађај опеван у трећем од Вукових »комада«, а Новаковић га је употребио као VII песму, с малим додатком на завршетку. Новаковићевој се песми не би имало шта више додавати. XIII. Милош убија цара Мурата. За ову песму, за коју је Остојић употребио одговарајући део из бугарштице, могу се из велике Петрановићеве песме употребити стихови у којима је тај догађај опеван, разуме се, с потребним изменама појединих места. За допуну њену могу послужити и пробранији стихови о томе из песме у »Босанској Вили к , о којој је било говора у I делу овога прегледа. Овом песмом има да се крунише слава и јунаштво највећег јунака Косовскога епа, који је у исто доба и највећи народни јунак. Ту је Милош необичан, натприродан; њега у сред покоља и нагоркиња вила подстиче *); «На Косову Лазару ниоу помагали Арбанаси и њихова господа јужио од оједињеног Дрима", — вели Љ. Ковачевић у својој расправи «Страхињић бан° (Отаџбина XXI). ] ) Љ. Ковачевић у својој расправи СтрахињиА бан (Отаџбина XXI) вели : „Предаље о учествовању Зећана у косовском боју мора ое сматрати као истинито, докле се аутентичним изворима противно не докаже".