Нова искра

БРОЈ 12.

Н О В А И

С К Р Л

СТРАИА 361.

чајни говори Милице и Милоша у «3идању Раванице 8, и живописан опис боја између СтрахињиКа бана и ВлахАлије. Подсећамо само на велику Илијаду, у којој се често врло опширно причају споредни, енизодни догађаји и нојединачке борбе грчких и тројанских јунака. Ево како мислимо да би требало уредити Косовску епопеју. За основу ваља, свакојако, узети Новаковићев (или Остојићев) покугаај, па га доаунити. При допуни којом би се ипјло на то да у епу буде што потпуније заступљено народно предање о боју на Косову и о Косовским јунацима, ваљало би се старати да се, што је могуКно више, остане на оном путу и начину обраде који су обележени Новаковићевим покуша/јем. Као материјал за допуну могу послужити: на првоме месту неупотребљене Вукове песме »Мусић Стеван«, и „Вановић Страхиња«, а за тим Косовске песме из Пеграновићеве збирке, као и песме из других збирака које смо у почетку овога прегледа поменули, а којима се Новаковић није користио ; затим, побележеним народним предањима, о којима је било говора у II одељку овог прегледа ; а тек у последњем реду историјоким Фактима, ако би они, у оскудици песама и предања, били нотребни ради веће потпуности и јасности саме ствари. При употреби песама из поменутих збирака не мислим да би их ваљало уносити онакве какве су, у целини и без измена, јер оне ни по лепоти поетског састава, ни по стилу, ни гго начину причања и описа, не могу стати у један ред с песмама из Вукове збирке које су употребљене у Новаковићеву саставу. Неке би се од њих зар и могле употребити као нове и засебне песме, кад би се у њима учиниле измене појединих места и стихова (нпр. песме из Петрановићеве збирке: „Сан царице Милице" и „Вранковић зове Турке на Косово*); али би се, свакојако, могли употребити поједини делови тих песама, а нарочито неки делови из познате велике Петрановићеве песме која има доста лепих места, и то, или као засебне песме с подешеним почетком и свршетком, или као допуне Вуковим «комадима", или у везивању више њих у нову песму. Тако би се нпр. из те Петрановићеве песме могли употребити делови: о Лазаровом одлучивању на бој (као у Остојића); о позивању војевода и прикупљању војске у Крушевцу; о Милошеву одласку у турски табор и убијању Мурата под чадором (у место причања о томе у бугарштици коју је Остојић употребио); о јунаштву Страхињића бана на Косову и његову повратку у Крушевац; о доласку царице Милице на Косовско разбојиште .... Но ма како се уређивач користио тим песмама и њиховим деловима, биће без сумње потребно да се поједина места у њима препевају и поједини стихови (невешто склопљени и ненародни) или са свим избаце или замегге лепшим и сличним стиховима из песама Вукове збирке, како би те допуне хармонисале с осталим песмама у саставу. Сем тога, ваљало би уклонити све несугласице и анахронизме у догађајима и личностима, као и супротности које се находе у погледима разних народних певача на иоједине догађаје и личности, користећи се при том народним предањима или историјом. Па и у поправци стихова у самим Вуковим песмама кретати се тога ради мало слободније него што је то Новаковић чинио. Пошто су поједине Косовске песме разних збирака прикупљене у разним крајевима српским, језик је у њима различан — заступљена су сва три дијалекта. И ако је

највећи број народних песама спеван јужним дијалектом^ ипак је наше мишљење да би за Косовску епопеју требало употребити источни дијалекат, и то из два разлога: прво, што је тај дијалекат данас књижевгги језик српски којим пише и говори већина народа српског; и друго, што је то дијалекат и самога Косова на коме су се и дешавали главни догађаји епопеје. Но у том случају не би се морало ићи у крајност: где год би се превођењем у источни дијалекат губило у лепоти иознатих и омиљених стихова, могло би превођење изостати. То је у поезији допуштено. Према досадањим напоменама наш би нацрт за косовску епопеју имао 20 песама, подељених у четири већа дела овако: Први део имао би 6 песама о ранијим догађајима, аре боја косовског: I. Зидање Раванице — прва од двеју Вукових ггесама истога имена, као у Новаковића, с том разликом! што би се у говору Милошеву могла јаче нагласити потреба за спрему ради борбе с Турцима која је неизбежна; и што би се на крају песме могло додати неколико стихова који би казивали да је зидање Раванице и довршено — према другој Вуковој песми. II. Сукоб између Вука и Милоша. Сем Качићева спева у коме је овај догађај опеван, и приморске песме (Миклоишћ 5) коју је Павић употребио у своме нацрту, ни у Вуковој, ни у осталим збиркама, демамо о томе догађају ниједне народне песме у десетерцу, и ако тај догађај одвећ изразно живи у народним предањима. *) Пошто он у многоме расветљује понашање и рад Вука Вранковића у доцнијим догађајима, мис-лимо да потпун Косовски еп не може проћи без описа овог догађаја, у коме су исказане и карактерне црте две најзнатније личности Косовске. С тога мислимо да би требало предање о њему или поменуту приморску песму, препевати народним десетерачким стихом и унети у епопеју као нову песму. III. Сан царице Милице. Ова је песма повећа и доста лепа у Петрановићевој збирци (II, 25), те би могла чинити такође нову песму у саставу. Но из ње би ваљало уклонити она многа понављања у причању о Миличиним сновима; а сем тога чини нам се да би, ирема реду догађаја, други сан у тој песми требало узети као први, и обрнуто. А свакојако би ваљало неке неудесније и лошије стихове у тој песми преневати, или и сасвим изоставити. У завршном делу те песме, где се говори о већу војвода и главара. у коме Лазар прича о Миличиним сновима, могло би бити говора и о турским освајањима по Бугарској, као и о потребном припремању за дочек Турака ако би окренули на Лазарове земље. IV. Пораз Турака на Тоалици. 0 овоме историјском догађају, који се десио код Плочника на две године пре косовскога боја, а у коме је турска војска, с Муратом на челу, претрпила грдан пораз, нема ни помена у народним песмама. Мислимо да би песма о томе догађају много допринела не само целини епопеје, него би могла послужити и да се у много лепшој светлости изнесу Лазар и Косовски јунаци, који су у Косовској борби онако трагично свршили. Таква би песма показала да су Косовски јунаци били и победници, дакле, да њихово велико јунаштво није само продукт песничке уобразиље. Вешт народни верзиФикатор могао би о томе догађају склопити лепу песму; она би

*) Види Мавра Орбинија, Троношац и Народна нредања отр. 39., 41. и 46. овога прегледа.