Нова искра

СТРАНА 366. Н О' В" А И С К Р А БРОЈ 12.

које се о правом може назвати националном холандском уметношћу. Пред XVII веком, који се за холандско сликарство без сумње мора сматрати као доба најбољег цветања, холандски су сликари почели напуштати своје традиције на овом пољу и одавати се т. з. класичном правцу, који је из Италије преко Француске ве1, био продро у Холандију, чији уметници почеше одлазити ради студије у Италију и према онамошњим обрасцима стварати. Овај је правац био у велико превладао, када се појави Рембрант. Ну и ако су сликари тога правца створили доста лепих уметничких дела, ипак Холандија, на основу тих радова, не би могла никад заузети оно видно место у Историји Уметности, да није било Рембранта и његових савременика који су у чистом националном духу почели стварати. Уметници XVII в. почеше најмарљивије непосредно посматрати природу и њене појаве које их окружаваху, те њих узимати за углед свом уметничком раду. Холандска уметност, због климатских и географских прилика, није могла стварати монументалне декоративне слике, као што је то могла Италија; али спретна соба холанђанска беше веома погодна за т. з. пандане, који узимају за предмет својих представа пејзаже, жанр, па чак и портрете. Стечено богаство даде прилике обилпом помагању уметности, јер не само поједина друштва и удружења, него и сваки појединац хоћаше бити портретован, што су, а нарочито групе појединих удружења, холандски уметници умели подићи на висину историјских слика. Ни у једној уметности других народа не налазимо портрет у толикој мери заступљен, као што је то случај са холандском уметношћу овог доба, у коме су и сами уметници по небројено пута своје и својих сродника нортрете радили, за шта нам је сам Рембрант баш најбољи пример. У главноме можемо холандску уметност означити као реалистично - индивидуалистичну , којој одговара идеалистично-стилистични правац у уметности. Холандски се уметници не удаљаваху од природе која их је окружавала, и често су пута и најнезнатнијим предметима умели дати некакву индивидуалну вредност која није без нарочите дражи лепоте. Ну, опет с друге стране, таква уметност не могаше никако побтати монументалном; а представљајући нам Фигуре, већином у мирном положају, она нејј могаше достићи представљање драматских момената. Непосредно посматрање природе, која је окружавала холандске уметнике, повело је њихову уметност правцем представљања ваздушних и светлосних проблема, у којима се јављаху и контуре и боје предмета који су имали бити представљени. Због близине мора и због силних канала, који пресецају не само поједине пределе него и саме градове холандске, у њиховој је атмосФери обилна водена пара која чини да сунчана светлост нема онакву интензивност као што је то случај у континенталним или јужним пределима. И ако се контуре у таквом осветљењу сасвим не губе, ипак су много мање оштре, због чега нам предмети изгледају више мање као нагомилана аморфна маса, а не као предмети са јасно одређеним геометријским облицима оштрих ивица. Па и сама боја, у којој у опште и можемо опажати поједине предмете, добија некакву извесну мекоћу и неодређеност, а због засићеног ваздуха воденом паром прелази између појединих локалних тонова нису никада оштри, него је све то мање више уједначено, као да је неким провидиим велом засгрто. Ове и оваке атмосФерске и светлосне појаве могу се и у нашим пределима посматрати, за шта је наша лепа јесен најиогоднија. Лепих јесењих дана, који се некад по својој интензивној светлости могу мерити и са најсветлијим летњим * данима, можемо посматрати и најудаљеније брегове на хоризонту, како се у оштрим контурама уздижу и од свога иозађа тако одвајају да бисмо им и мање врхове једне од других могли разликовати. Са нашег

лепог Калемегдана Авала нам тада изгледа као оштра пирамида која се небу уздиже, а далека села у Банату тако јасно распознају, и ако су других дана за нас и неопажљива. Кровове кућа у Земуну и на Топчидерском Брду могли бисмо скоро бројити, тако су њихови локални тонови различитих боја оштро једни од других одељени; а контуре су тако јако истакнуте, да због светлости и сенке, које тада опажамо, можемо сваки предмет пластично (у свима трима димензијама) посматрати. Али настане ли позна јесен, настану ли облачни: влажни јесењи дани, онда место илаве Авалине пирамиде видимо само једну без одређеног облика плаво-сиву гомилу која као да је прилепљена за своје позађе. Банатска села не показују нам се, као да и не постоје; а наш суседни Земун завио се у неку тамно-сиву маглу, кроз коју тек овде онде можемо опажати само веће предмете и разликовати једне од других. — Наши ловци и рибари, који^су у околини Макиша па и у самом Макишу ловили,

моћи ће се ових природних појава још боље сећати, само ако су их кадгод посматрали; јер мочарна земљишта и предели, као што је и наш равни Банат, препуни су најразличнијих светлосних појава које су све саме ио себи заслужне уметничке кичице. Ето такве појаве, као што су ове које мало пре описасмо, дале су повода уметничком стварању холандских уметника, који су полутаму (НеПсћткеГ) и облике предмета у њој до идеалности уздигли. Разуме се, да су и уметници других земаља радили у овом правцу, али нигде са толико успеха као у Холандији. Стога је и њена уметност раг ехсеПепсе окарактерисана свима особинама сликарске уметности у противности нпр. према грчкој класичкој уметности, која је опет раг ехсеПепсе пластичка. Па ипак обе ове и овакве уметности с правом заслужују назив класичне уметности, разуме се, свака у своме правцу. Ако је прва половина XIX века одавала веће признање грчкој уметности и њен начин иредстављања пригрлила, тоје друга половина тог века свој идеал гледала

РЕМВРАНТ, ХОЛАНДСКИј 1 СЛИКАР