Нова искра

БРОЈ 12.

Н 0 В А И С К Р А

СТРАНА 3 67.

у холандокој уметности, а нарочито у њезину највећем предотавнику: Рембрлнту. КетђгагкИ Нагтепаг иап В.1јп родио се 15. јула 1606. г. у Лајдену. Око 1620 .Г. пређе у университет, где сврши своје студије, али у исто доба учаше се и сликарстру код тадашњпх уметника. По свршетку университета оде у Амстердам, одакле се после полугодишњег бављења врати у Лајден. У Лајдену, пошто је сам проценио шта је и колико је у школи научио, виде да му још врло много недостајаше, те се стога повуче и одаде најмарљивијем проучавању природе и њених појава. Сам, без учитеља и упућивања, пође у велику школу природе, те почевши од оног што му најближе беше, иђаше све даље и даље у своме усавршавању. Између године 1630. и 1631. пресели се у Амстердам» где постаде најомиљенији портретист тадашње публике. Ну његов дар и нагон ка извршењу великог задатка ускоро га нагнаше да се одрекне овог конвенционалног портре-

товања, то пође својим самосталним правцем. Настанивши се у јеврејском крају Амстердама, нарочито се одао студовању јеврејских типова и њихова карактеристична одела које је после у својим сликама из Старог и Новог Завета употребљавао, мислећи и будући тврдо уверен, да Ке, узимајући их за углед, бити најверније представљени стари јаврејски патријарси. Године 1634. ожени се он Саскијом Уленборг-овом, са којом је засновао миран породични живот, пун среће и уживања. Стечено богаство и женин мираз давали су му прилике да живи животом богатога племића, због чега могаше задовољити и своју наклоност на прикупљању различитих уметничких дела изразних времена. Источњачка одела, накити и оружје красили су његове чбирке којима су и многи музеји могли позавидети. Све те прикупљене драгоцености он је употребљавао према потреби и своме нахођењу при сликању слика, нарочито из црквене историје. Овоме срећном и задовољном животу беше крај 1642. год., када му омиљена жена Саскија умре; а од 1650. г. западе Рембрант у тешке материјалне неприлике, те му се не само цела збирка него и стечена кућа год. 1657. и 1658. на добош продадоше. Ове своје материјалне неприлике не могаше он ни до краја свога живота уредити, а сваковрсне парнице са његовим повериоцима загрчаваху му

живот. Ну ипак му беше суђено да свој живот сврши у сразмерно мирном скровишту, које су му пружали његова друга жена Хенрика Сто®ел, којом се 1649. год. ожени, и његов син од прве жене, Титус који, отворивши трговину са сликама и разним старинама, откупљиваше од Рембранта све што би он израдио, а за то је још добивао бесплатан стан и храну. И у оваквим скроз неповољним материјалним неприликама Рембрант је неуморно и без престанка радио час слике, чак бакрорезе. Свој бурни живот, у коме беше у изобиљу и среће и несреће, заврши Рембрант 1669. г. и би сахрањен 8. октобра те године, пошто је на непуну годину дана пре тога имао преживети и смрт свога сина Титуса. Тешко је окарактерисати великог уметника неколнким речима, а код уметника Рембрантове величине и значаја, то се скоро и не може, јер би потребније било прегледати понаособ његове радове или бар у главним групама, како би се могао пропратити цео његов развитак. Ну, на овоме

месту, на коме се ово неколпко речи публикује, можда ће и оволиким излагањем читаоци бити заморени; а кад се узме у обзир још и то, да је без слика говор о уметности у опште без велике, па можда и без икакве користи, то ћемо се и ми задржати само на главним тачкама. Проучавање историје сликарства у другој половини XIX века условљено је тачним познавањем Рембрантових радова; јер је његов утицај на блиску нам прошлост, па и садашњост, без сумње веома велики. Ово угледање познијих јевропских уметника на Рембранта, или још боље, васпитавање њихово на радовима његовим, проузроковало је и боље разумевање Рембрантових слика; стога се скупљачи слика окомише на прикупљање Рембрантових радова, због чегаим је и цена невероватно скочила. Куриозума ради спомињемо само толико, да је Густав Ротшилд, из Париза, пре петнајестак година платио за две Рембрантове слике огромну суму од 700.000 Франака; а да се данас у опште и не може купити каква добра слика његова, пошто се све већ мање више у јавним збиркама налазе, одакле се више и не продају. Као сваки прави и велики уметник, и Рембрант је имао и моћи и вештине да оне природне појаве, које је његово око опазило, и на платну бојом изведе. У томе баш и лежи тајна његова светског успеха, што се он није