Нова искра

СТРАНА 38 2.

БРОЈ 12.

. . . Ноћи, њине мутне зборе И њине тишине и љине олује И њине ријеке кад страхотно хује И потоке њине кад сјетно роморе Сваки цвјетак, камен, та^ас, лист са горе, Звук свој има у њој; сви шапћу и струје. Ноћи, у с( суморном акорду сјете )) , с (( мртвим цвјећем 8 , «жалосном ивом, в ((Празним небом", и ( ,плачном мадоном". Том неодређеном и симболично меланхоличном свету нашао он је гдегде необично погођеног и импресивног израза. У његовом «плачу вјетрова у дрвећу голом 8 , у оном вриску мајке што звони још дубоко у ноћи док . . . ледено небо ћутало је само И капала вода са дрвећа гола. . ., у оном сировом детаљу . . . Ту леже сељаци, До оусједа сусјед, другар до другара, и сабласној стази У сумраку, у немој Тајни таласа (која је иначе слаба песма): Ал' нит шушти грање, Нитн цвјеће мири, Нити птиче пјева, Нити вјетрић пири Тек изнад обала Струје меки гласи, И н'јемо, побожно Промичу таласи. . . у бакарној боји сунца на заходу, у оном тајанственом таласу што „мрмља негдје дубоко под травом. . .» док (( роса трепти. Пролјећу свјетлаци. . у њима је неколико слика и потеза каквих српска поезија можда није још имала. Само, тај особени и симболични свет Дучићев није без својих слабости. Поред артистичке виртуозности у изразу, ова страна у песнику није увек без нечег заморног у монотонији меланхоличних детаља и боја, који пресићено понављани постају безбојни и индиФирентни. Неодређеност у пдејама, сањивост у сликама, загасите и меланхоличне боје, и олабост за апстрактним, романтичним и митолошким, дају често свему мутан, магловит и загонетан карактер, а с омашкама у техници и језику, промаше еФекат и најбоље ствари. А тих омашака. . . има у Дучићу. И ако је његов таленат упућен на жанр који тражи више но икоји други савршену правилност у изразу и Форми, у Пјесмама још се може очекивати у том погледу. Употреба речи још је лабава, фраза често конвенционална и усиљена, везивање строфа и слика намештено, језик и граматика непоштеђени *). — Епитет Дучићев није баналан; он је пре магловит, каткад одвећ тражеи, и мало очекиван. Тежња за свежим одведе га често тако необичној — и ако не лажној — тако далекој и реткој асоцијацији ствари и епитета, да нисмо свикнути ни припремни да их видимо у тој вези, и епитет или прође неопажен или вређа као неприродан и нетачан. Прво даје индиФерентну и заморну монотонију мртвих детаља, друго ослаби — ако не промаши — главни утисак једном ексцентричном дистракцијом. Кажу да камелије не миришу, свеједно : ми смо их и сињора осетили у овим отиховима: И торњева деведесет Кад покрије ноћ и тама, Ја ружични Фењер иалим У гондолу сједам с вама. Ја умирем љубећи вам Ваше очи ноћи двије, И свилене ваше косе Гдје миришу камелије. Потоци твчни могу протећи неопажени, али сри мјесечев златан или црвен — кад ту боју ништа друго не тражи, не припрема, нити брани као мирисаве камелије — сри мјесечев црвен боде. Крвав месец је једап од најјачих епитета у народпој поезији, али он тамо никад не долази само ради промене бојв или слика. С пресићеним оликама, такви еиитети убијају и де*) АпостроФи ради броја слогова и слика; синтактични галиматијас у реду речи и усиљеном везивању са док, а, али; бркање синоиима итд.

таљ и целину. Непоуздана употреба рвчи и претерана слабост за сликама доведу до тога, да речи преотану значити ма што, изгубе природу, атрофишу се. Читате песму у којој је сваки стих одвојено истакнут, пресићен Фигурама, и свака реч за себе наглашена без обзира на иоложај и значај у целини, тако, да на крају нити сачувате дегаље, нити добијате с.шку. То је мана махом ранијих песама Дучићевих, и с њом пе треба строго рачунати у оуду о данашњој способности његовој. Друга слабост карактеристичнија је и дубља, и она би у ову еуфемичну алинеу омашака могла ући само због своје спољне стране. 'Га карактеристична слабост је у фрази, у ономе што смо ми научиди тиме да зовемо у једном необичном, намегатеном изразу, с каботенским гесгом и звучним речима. У ономе што се у Дучићу на првим редовима учини тако док се не позна сав , и што у њему пе може остати с тим именом. Као необични свет који слика, он воли необичну везу крупних апстрактних појмова, необични обрт реченични и необични избор речи. Кад та смела оригиналност промаши, израз постаје усиљен, претенциозан и емфатичан; неприродан, и ако најчешће врло искрен у песнику. Јер тај често необични начин изражавања само је јвдна црта из општег карактера Пјесама и песника. У тој фрази, поред ауторских грехова, има нечег сталног, Дучићевог. Оно нјто нам се чини и што ми зовемо тако, ј Дучићевом изразу има нечег његовог — истинитог, нечег што је израз и начин изражавања једног особеног духа или (најчешће) једног особеног стања духа; нечег својственог и спонтаног. У његовом „величапству бода», у његовом «чару светињи и значењу суза" , у «суморном акорду сјете 8 , у њсговим слнканим апстракцијама и живописној романтичној легенди, у његовој пластичној митологији и његовом меланхоличном мозаику, — издваја се нешто особено, заједничко, — издваја се један особени изражени живот и свет : свет лако романтичан, сањиво живописан и симболичан, овлаш меланхоличан, пун младићски наивног у песимизму и проживелог и увелог у страсти, пун тарасконаде у збиљи и меланхолично индиФерентног у филозофији . Његова осећања су пре преведена но непосредпо изражена: његова туга је реч у којој је увек иечег религиозно и мистично дубоког, али која не убија ; бод п очај уљуљкају се вре.шм сузама, али које не раздиру, и у којима никад није без неких пластичних компарација, светих католичких реминисценција и пролазног сенсуализма; његов гнев се утоли једним Фијуком ханџара, Фијуком у коме је више музико и геста но крви и овирепости; његова страст је у једној трепутној, наговештеној емоцији, сакривеној и дпскретној у осећајном изразу, а .ш гасконски разметљивој у речнма и гестовима, п увек врло присебним, естетичким гестовима. . . Јер он воли савршепу Форму више но што смо ми кадри и свикнути да разумемо да у тој присебној, врло артистичкој и вр 10 траженој измереној депоти може бити искреног и спонтаног покрета. Његове слике и геотови имају више од реторских и сценичних ефеката, његов симбодизам није само једна поетска Форма. У Дучића, у њима је један особени, својствени, вид ствари и појава у животу; један особени, својсгвени, можда једини — ади извеопо најјачи извор естетичких сензација. Са те измерене естетике, ваљада, на Дучићевој лири и недостају друге, ближе нама, човечанскије жице. . . Ако љубавна легенда не трпи у тој идеалној естетичној атмосфери Крај шумног мора, гдје се вали пјене, Гдје мјесец сија и путују звјезде И сву ноћ дугу пјевају сирене има идеја и осећања која теже налазе кдасичних и католичких ' персонифнкација. Ако би се ово и учинило неким закопчаним савестима, како кажу Французи: тражити иодне у четрнаест сати, данашња генерација не сме прећутати ову замерку својим песницима. Ми се никад не можемо помирити с тиме, да они, који су с нама одрасди, који су међу нама, с којима ми општимо истим језиком, и с којима ми треба да делимо једно тако узвишено, тако дубоко човечанско и тако дедикатно осећање естетично осећање —, да ти људи имају тако мало заједничког са нашим нервима и мпслима. Ми ово не избегавамо рећи овде тим пре, што је Дучић у Пјесмама показао да може бити^и мислен и осећајан, и што бисмо и ми желели да проречемо, да из ове незаустављене еволуције једног савесног артисте и данас можда нашег најбољег диричара — може изићи један велики песник. Милан Грол.