Нова искра

11

Кад се сутра дан дознало о појединостима плана штедње, плану опште незадовољство. Неколико десетина их изађе пз Фабрике, остали су радили мање но обично, али су за то млого говорили. Лекар изгрди Адлера и одмах се иресели у варошицу; то исто учини и ранар. На подне и увече гомила је раденика ишла у палату господареву да моле да им не смањује плату. Плакали су при томе, клели, претили, али Адлер остаде сталан. Пошто му је син страћио педесет-девет хиљада рубаља, морао их је накнадити; штедња му је имала доиети петнаест до двадесет хиљада годишње. Решење се ни на који начин није могло новући. У осталом што ба се и повлачило — шта му је грозило? И доиста се Фабрика после неколико дана смирила. Некоји су раденици изашли сами, неколико букача би исгерано, а њихово су место заузели нови кандидати, којима се зарада учинила врло добром. У ово је време владала на селу немаштина и људи су наметљиво тражили рада. Место ранара заузе „привремено" стари неки раденик, који је, ио мншљењу Адлерову, био толико познат с хирургијом да је могао излечити лаке повреде. У сЛучајевима тежим, веома ретким, имало се слати у варошицу, куда су такође морали ићи,о своме трошку, болесни раденици, њихове жепе и деца. Било је дакле у Фабрици ,и поред овако великог нреврата, све добро. Најмарљивије скупљени извештаји доказивали су Адлеру да га, без обзира на кривде које је људима починио, неће снаћи пикакво зло, да- нема силе која би му могла нахудити. Једиио је пастор Беме, коме је Фабрикант нрви отишао на мир, вртио главом и, намештајући наочаре, говорио: — Вло рађа зло, мој драги Готлибе. Ти си занемарио васпитање Фердинандово, те си учинио зло. Он је страћио твоје новце, и учинио горе. Оад онет ти због њега смањио си људима зараду и учинио си најгоре. А шта ће из тога још изаћи? — Ништа! — прогунђа Адлер. — Не може бити ништа! — одговори Беме, тресући рукама над главом. — - Вишњи је тако свет удесио,

ЈЕСЕН У ТУЂИНИ

да у њему сваки учин мора имати своју последицу: добар

добру; зли — злу

— Бар не за мене — упаде Фабрикант. — Јер и шта ми се може десити? Капитал ми лежи у депозиту. Фабрику ми неће спалити, а кад би је и запалили, осигурана је. Рад неће иапустити, јер ћу на њихово место наћи друге, а у осталом — куда ће сами! Ваљда мислиш да ће ме убити ? Мартине, мислиш ли то! Ха! ха! ха! Мене онн! — говорио је див, лупајући се огромним ручердама. - Не кушај Бога! — пресече га оштро пастор и окрете разговор на друге ствари.

НАСТАВИЂЕ СЕ)

ужна момо, у самоћном парку Остављена од света и људи, За што седиш тако замишљена, Куд ти поглед у даљину блуди? Сплет увели од јесењих ружа Вону мисо на челу ти скрива, Искидани цветићи у крилу Крај њих рука немоћно почива. Образи ти као у сузама Окупани у јесењој роси Лист опада са старих платана Увелак ги умире у коси . . .

Да, и овде ја у теби, момо, Познаницу давну упознајем О, јесени, и овде те сретам С тихим болом, с тајним уздисајем. Јер где год те застанем у свету, Невестице блеђана и млада, Увек твоме тужном венцу додам Два, три листка увенулих нада. Милета Јакшић

ПИСМА са СЕЛА

IV'

праги иријашелу, во ме да наставим започета Писма са села. Истина, прошло је доста дана од мога нослодњег Писма, и ти си свакојако помислио: више нема ни једног. Ето видиш, преварио си се! Ја ти нисам писао просто зато, што нисам био расположен да пишем писма. Никакве друге сметње није било, веруј ми! Неко ми једанпут рече: писао би ти, и ту ли си, душо, али не знаш шта ћеш! Ја сам се само насмејао томе будали. Видиш, на такве приговорс ја пе одговарам, него се само насмејем. То је толико исго колико рећи каквом гурману, приводећи га соври претрпаној ђаконијама: мислим да овде ништа неће за вас бити! Па гурман ће скомбиновати, из разних јела, једно за себе! Имам ја, драги пријатељ шта писати и да имам ја гледам живот, а ж: сантног материјала ка И онај у ритици, ка

) У Новој Иснри о, Писма са села. Сад их настав. свако јо иисмо засобна цолина.

шта писати, имао бих расположењу, јер адеријала, интереи је човек роман. .апуту, има своје пана су три Јанкова го ће читалац видети, Ур.