Нова искра

Но, а мој Фердиианд, чим се врати може код мене поетати директором. Но, он је већ и сад користан, пошто седамдесет осам хиљада и једну рубљу троши за две године. А насигурно је и себи од користи! — Али не ради! — примети пастор, подижући прст у вис. — Истина је! Али ја радим и за њега и за себе. Ја сам делога века радио за петорицу, па што се мој јединац сии ие би мало науживао света, за младости ? Ако сад не буде уживао — додаде — доцније пеће моћи . . . Внам то из искусгва! Рад је проклетство. Ја сам цело то проклетство узео на себе, а да сам га добро узео, сведочи моје имање. Ако је истина да Фердинанд треба да се мучи као ја, онда, што ми је Господ дао новце ? Шта вреди детету што ће од мога милиона направити десет, ако ће опет његов син да живи само за то да на наше дода — других десет милиона ? Господ Бог је створио и богате као и сироте. Сви богати уживају живот. Ја га већ нећу уживати, јер немам снаге и нисам се научио томе. Али што мој син не би уживао ? Слуга се већ врати из Фабрике. Парни је строј ишао лакше. — Драги Готлибе, — рече пастор — добар хришћанин ... — Јохане! — прекиде га Фабрикант. Однеси на терасу Флашу рајнскога и. колаче . . . Хајдмо у башту, Мартине! Потапка Беме-а тешком руком по рамену и завика: — Ха,! ха! ха! Пођоше у башту. Пут им препречи нека бедница и, обгрливши ноге Адлеру, промуца кроз плач : — Милостиви господине! макар три рубље за погреб. Адлер јој без напора извуче ногу из загрљаја и одговори мирно: — Иди крчмару, јер тамо је твој луди муж оставл,ао новце. — Милостиви господине! — У канцеларији се врше послови, ие овде — прекиде Адлер — тамо иди. — Била сам, господине, али ме истераше. И опет му обгрли ноге. — Марш! — викну Фабрикант. — У радионице вас нема, а за крштење и погребе умете да просјачите! — Слаба сам била од порођаја, господине; како сам могла ићи на рад? — Онда немој рађати кад немага чиме да сахранига. И пође у багату, гурајући пред собом пастора наљућенога овом сценом. Иза капије Беме застаде. Внаш, Готлибе — рече — ја нећу да пијем. — Охо! — зачуди се Адлер. — Вагато тој — Сузе јадника кваре укус вина. — Не бој се! Чагае еу. чисте, а Флагае добро запугаене. Ха! Ха! Ха!

Пастор поцрвени, окрете се од њега љутито" и брзо истрча у дворигате. — Стани, ти, будало! — викну Адлер. Пастор трчагае гатали. — Врати се!. .. Хеј! ти, глупачо! викну јадницу која плакаше на капији — ево ти рубља и одлази одатле, док си читава! Баци јој банку. — Мартине! Беме! Врати се. Та вино је на тераси. Али пастор седе на своја кола и без збогом замаче кроз капију. — Луда! — рече у себи Адлер. У осталом, није се љутио на пастора, који му је више пута у години нравио такве сцене у сличним приликама. — Овој господи увек ®али по нека даска у глави, мишљагае Адлер, гледајући прашину, коју подигогае кола пријатеља му. — Да сам ја учен, имао бих данас колико и Беме, а Фердинанд би се мучио на техници. Еаква срећа гато пи он није учен! Обрте се наоколо, погледа гаталу пред којом слуга бајаги чишћаше калдрму, удахну мало Фабричнога дима кога му ветар донесе — погледа натоварене возове — и крете се згради где су биле канцеларије. Тамо нареди да разведу по књигама педесет - девет хиљада рубаља за Фердинанда и да му пошљу депешу да, чим прими новац, исплати дугове и с места се врати кући. Кад изађе Адлер из канцеларије, стари књиговођа, Немац, који је од неколико година носио наочаре, а од неколико деценија седео на кожној округлој столици као књиговођа, окрете се подозриво и шану једном чиновнику: — Охо! Опет ћемо имати уштеда! Млади је спућкао педесет и девет хиљада, а ми ћемо платити . . . И четврт сата доцније у техничкој се канцеларији шаптало да ће Адлер иоткресати плате, јер му је син страћио сто хиљада. За сат се у свима деловима Фабрике говорило само о томе да ће се смањити плате и зараде, а увече — Адлер је знао шта је говорено. Један је претио да ће поломити кости госнодару, други да ће га убити, трећи, да- ће запалити Фабрику. Некоји су саветовали да сви листом напусте радионице, али те су надвикали. Јер и куда ће? Већина је женских плакала, а већина мушких проклињала Адлера, желећи му да га Бог казни. Фабрикант је био задовољан извегатајем. Погато су радници само клели, онда значи да се може без бојазни смањити зарада. Оии пак који су претили, биле су већином његове најверније слуге. Те ноћи план штедпе био је спремљен. У колико је ко више зарађивао, у толико му је више откидано. А како су од две три године у Фабрици становали лекар (доведен за време колере) и ранар ко.ји, по Адлеру, нису имали шта да раде, то је лекар концем Јуна отпуштен, а, ранару сведена тмата на половину.